PET NA PET – Zoran Džimi Marić: Vojvodinu smatram za svoj drugi dom, ali boli odnos koji gaje prema meni

Trenutno kao šef stručnog štaba predvodi tim Krupe sa Vrbasa. Klub je bez poraza i zauzima prvo mesto u ligi Republike Srpske sa namerom da se vrati u Premijer ligu BiH. Trenutno, iz 28 mečeva ima samo dva remija u prvenstvu. Inače, Zoran Marić fudbalskoj javnosti poznat je kao trener Vojvodine. Sedeo je na klupi Lala u tri navrata, 2005/06. godine, na proleće 2009. i 2014/05. godine. Tad je Vojvodina povezala osam trijumfa.Trenerski zanat počeo je da usavršava u španskoj Komposteli, trenirao je Borac iz Banja Luke, Spartak, Proleter NS, Novi Pazar i selekciju Srbije do 19 godina. Kao igrač dokazao se u Novom Sadu, Voši, Selti i Komposteli.

Džimi Marić podvlači da je za Vojvodinu igrao od 1979. do 1988. godine. Upisao je preko 400 nastupa, uz više od100 datih golova. Kaže da je tri puta vodio Novosađane sa kojima je u jednoj sezoni zauzeo drugo mesto, što je najbolji rezultat Voše nakon titule osvojene 1989. godine. Tako je razdvojio večite rivale, ali i da se taj rezultat stavlja u zapećak. Marić će biti učesnik MOZZARTOVOG Humanitarnog tiketa, a danas je u rubrici našeg portala “Pet na pet”.

1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?
“Kao dečaku, koji je odrastao na novosadskoj Detelinari, način života bio je usko povezan sa sportom. Bavili smo se atletikom, ja sam skakao s motkom, trčao na 100 i 400 metara. Oprobali smo se u košarci, rukometu, odbojci, ali smo najviše igrali fudbal. Lično, nisam imao nameru da se profesionalno bavim fudbalom. Igrao sam iz ljubavi sa željom da fudbal igram bolje od ostalih drugara”.

2. Da li je postojao sportski, životni uzor u danima odrastanja?
“Pa realno protok informacija je bio svetlosnim miljama udaljen od današnjeg. Nama su uzori bili Brazilci, Pele pre svih. Voleo sam i Duška Bajevića”.

3. Klub koji nosite u navijačkom srcu ?
“Naravno, moj klub je Vojvodina. Međutim, žao mi je što imam čudan odnos sa svojim klubom. To je zbog dve tužbe koje sam dobio. Ipak, to nije razlog da se moji rezultati odnosno istorijske činjenice zanemaruju na takav način”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Sećam se nekoliko bitnih utakmica. Sa omladincima Novog Sada, negde 1977. godne, igrali smo finale kupa Jugoslavije protiv Dinama u kome su igrali Mlinarić, Deverić, Ivković, braća Cvetković…Za reprezentaciju sam debitovao u Zadru, dao sam gol. U Beogradu sam postigao pogodak Zvezdi za naš trijumf od 2:1. Drage su mi sve utakmice protiv timova velike četvorke, a utisak je da smo više pobeđivali Zvezdu nego Partizan”.

5.Životni i sportski moto?
“Morate postaviti ciljeve. Potom, imati mali talenat, a veliku želju, upornost i posvećenost”.

Foto: MN Press