PET NA PET - RADOMIR ANTIĆ: Trenirao sam košarku, boks, igrao šah, ali sam se zadržao u fudbalu

MOZZART Sport ima čast da u svojoj rubrici „Pet na pet“ ugosti popularnog Antaru. Bivši fudbaler i uspešni trener Radomir Antić nam je rado izašao u susret i dao odgovore na naša pitanja. Ako se osvrnemo na njegovu igračku karijeru, odmah ćemo primetiti da je najveći deo vremena proveo u Partizanu, a ako pričamo o njegovoj trenerskoj karijeri, onda je neizostavno pomenuti da je trenirao Real, Atletiko, Barselonu i naravno reprezentaciju Srbije.

Igračku karijeru je započeo u Slobodi iz Užica i vrlo brzo prešao u tim Partizana u kom je proveo osam godina. Potom je zaigrao za Fenerbahče, a nakon toga prelazi u špansku Real Saragosu, a zatim u Luton Taun u kome provodi pet godina i svojim golom spašava tim od ispadanja iz lige. Bilo je to 1983. godine, četiri minuta pre završetka utakmice, u prvenstvu protiv Mančester Sitija.

Trenersku karijeru je započeo 1985. godine, gde drugde nego u Partizanu. Potom su se ređali timovi koje je predvodio, počev od Saragose, Real Madrida i Real Ovijeda, pa do Atletiko Madrida, Barselone, Selte, reprezentacije Srbije i Šandong Lunenga. Njegovi najveći uspesi kao igrača su bili u Partizanu i to osvajanje titule prvaka Jugoslavije 1976. i 1978. godine. Najveći trenerski uspeh je postigao kao trener u Atletiku iz Marida jer je 1996. doveo tim do osvajanja „duple krune“ (nacionalno prvenstvo i kup). Kao selektor Srbije, uspeo je da odvede reprezentaciju na svetski šampionat 2010. godne.

Da pogledamo kako je popularni Antara odgovorio na naša pitanja:

Da li ste pored fudbala trenirali još neki sport i koji?

„Jesam. Trenirao sam sve i svašta. Evo, trenirao sam košarku i bio nadomak kadetske reprezentaije. Trenirao sam i boks. I tu sam imao čak jedan javni meč. U osnovnoj školi sam igrao šah i bio prvak škole. Oduvek sam voleo sport, ali sam se ipak opredelio za fudbal. Razlog za to je što je fudbal bio izuzetno popularan u mojim tinejdžerskim godinama, a i stadion mi je bio nadomak kuće.“

Ko vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?

„Uvek sam imao mnogo idola i uzora. Ne bih želeo da izdvojim nijednog jer sam ih imao baš dosta.“

Koji klub nosite u navijačkom srcu?

„Navijam za sve klubove u kojima sam bio igrač i trener. Trudio sam se da budem maksimalno korektan i nigde nisam đonom zatvarao vrata za sobom. Takođe, uvek navijam i za našu reprezentaciju ne samo što sam je trenirao, nego i zbog toga što je nosim u srcu.“

Sportski događaj koji pamtite i koji vam je ostao u sećanju i šta bi bio vaš životni i sportski moto?

„Teško je da izdvojim bilo koji sportski događaj jer je bilo mnogo dobrih rezultata, pogotovo u klubovima koje sam trenirao. Životni moto mi je da uvek treba stajati iza svojih odluka i da je najbitnije šta čovek ponese iz kuće.“

Šta mislite od današnjoj utakmici prvog kola francuske Prve lige Monako - Tuluz, šta biste odigrali u našoj kladionici?

„Igrao bih golove, od dva do četiri.“

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin