Pet Kup senzacija: Od Batajnice i Radovana Radakovića, preko Timoka, Borca i Sevojna sve do Sremske Mitrovice

Šok u Sremskoj Mitrovici! Partizan je bio previše nonšalantan, Radnički strpljiv i na kraju je u košmarnoj penal seriji za crno-bele stigao do pobede koja će zlatnim slovima biti ispisana u klupskim almanasima.

U glavama navijača beogradskog velikana ostaće – trauma. Ne prva, mada su se ovakve zaista retko dešavale. U stvari, od raspada SFRJ niželigaši su samo pet puta uspevali da u Kupu izbace bilo Partizan bilo Crvenu zvezdu. A četiri od tih pet puta stradao je baš Partizan.

Prvu takvu senzaciju priredio je BSK iz Batajnice, ne iz Borče, još davne 1996. godine. Poslednjeg dana jula tim Ljubiše Tumbakovića je samouvereno otišao na gostovanje u Batajnicu i istrpeo jednu od većih sramota u istoriji kluba.

Jeste bio bolji i opasniji, ali nije imao rešenja za nedavno preminulog Radovana Radakovića, koji je briljirao na golu BSK-a i zaradio epitet igrača utakmice. Partizanu je ostao prvi veliki ožiljak, jer BSK je u to vreme bio trećeligaš. Četiri godine kasnije Radaković je, sigurno i zahvaljujući toj partiji, zadužio Partizanovu crno-belu opremu.

Zaječarci slave u Humskoj (©MN Press)

Taman kada se učinilo da su crno-beli naučili lekciju i shvatili da u fudbalu juče ne postoji desio se 26. oktobar 2005. godine i još jedan sraman poraz. Opet od trećeligaša, ovog puta Timoka, usred Humske.

Imao je Partizan Jirgena Rebera više od igre, prilika da ih je teško i izbrojati, pa i vođstvo posle gola Obiore Odite, ali je posle greške Nenada Đorđevića Timok stigao do izjednačenja od 1:1 i penal serije u kojoj je zablistao još jedan golman – Robert Mitrović. Prvo je odbranio udarac te sezone najboljeg strelca Partizana Srđana Radonjića, a zatim i sam pogodio sa kreča za neopisivo slavlje.

Novi debakl 31. oktobra 2012. godine, nedelju dana posle ravnopravne igre u sudaru sa milanskim Interom, Mario Meslać i Milan Jevtović su ranim golovima šokirali crno-bele Vladimira Vermezovića, Stefan Aškovski je uspeo samo da smanji zaostak, ali ne i da spreči Borac iz Čačka, takođe drugoligaša, da dođe do pobede od 2:1. "Vermeze odlazi", čulo se tada sa tribina, pošto su navijači krivili šefa struke zbog toga što je na megdan Borcu izašao sa drugim timom.

Za kraj i taj Radnički u Sremskoj Mitrovici, pamtiće se dakle i 28. septembar 2022. godine, u Humskoj – ne po dobrom. Ovog puta drugoligaš, opet kobna penal serija, nepojmljiva četiri nerealizovana jedanaesterca i novi golman u ulozi junaka, sada Mihailo Dragićević, koji je odbranio udarce Rikarda Gomeša i Andradea, pre no što su Marko Živković i Slodan Urošević bili neprecizni.

Četiri mrlje u Partizanovoj Kup istoriji u doba posle ex-YU. S druge strane Topčiderskog brda bila je samo ona jedna, 6. maja 2009. godine kada je Crvena zvezda poklekla na gostovanju kod Sevojna harizmatičnog motivatora Ljubiše Stamenkovića Piskavca. I to u polufinalu Kupa. Na stadionu kraj Valjaonice Vujović je doveo Sevojno u vođstvo, Some je izjednačio, a zvanje junaka utakmice ovog puta je poneo Radenko Kamberović u 90. minutu utakmice za konačnih 2:1.

Bilo je i drugih bolnih poraza za crveno-bele, protiv onih u finalima Sartida (2003. godine) i Železnika (2005), pa i onih 1:5 od Borca na stadionu “Rajko Mitić“ 2015. godine, ali to su ipak bili predstavnici elitnog ranga takmičenja. Niželigaši su se retko gostili u sudarima sa večitima.

I baš zato: prst na čelo. Da se zamisle u Humskoj.