Perfektna taktička destrukcija: Ćavijeva formacija 6-3-1 i savršen ratni plan - odstranjivanje Vinisijusa iz igre
Vreme čitanja: 3min | pet. 03.03.23. | 11:19
Barselona uspela da neutrališe ključne igrače protivnika, pa pored brzonogog Brazilca, opasnost po Ter Štegenov gol nije predstavljao ni Karim Benzema
Sve u sinoćnom El Klasiku, prvom meču polufinala Kupa kralja, bilo je kontra od onoga što se očekivalo, ali ne kada je u pitanju konačan rezultat, koji je uvek nepredvidiv. Gledali smo utakmicu bez praktično ijedne velike šanse, sa ukpno dva udarca u okvir gola, od kojih nijedan nije uputio domaćin. Pored toga, Real Madrid je imao drastično veći posed lopte, što se desilo prvi put od 16. avgusta 2018. godine kada je odnos bio 53:47.
Sinoćni odnos snaga je bio drastičniji u korist Kraljevskog kluba (65:35), ali se sastav Karla Ančelotija zapravo gušio u sopstvenoj nemoći, zašta je odgovoran dupli defanzivni blok koji je na sinoćnoj utakmici demonstirao Ćavi Ernandez. Mladi strateg je na ovaj način pokazao da pretenduje da postane vrhunski taktičar, ali ne samo u smislu kreiranja igre, što je svakako osnovna odlika njegovog rada i ideje, već na planu destrukcije igre protivnika. Madriđani su bili potpuno bez ideje i mogućnosti da stvore opasnu priliku, pa je Ančeloti platio lekciju na koju će morati da odreaguje u revanšu.
Izabrane vesti
Italijan se na neki način sam uvukao u ovaj problem. Za razliku od prethodnih okršaja sa Barselonom, Ančeloti je od početka insistirao na pritisku u manevru, najverovatnije kako bi iskoristio odsustvo Pedrija i napravio prevlast na ključnom delu terena. Ipak, Barselona se od tog pritiska uspešno oslobađala tako što je slala duge lopte ka Robertu Levandovskom, koji ih je savršeno prihvatao i tako rasterećivao čitav tim.
Barselona je na neki način bila i usmerena na defanzivnu orjentaciju, s obzirom na to da to da su Toni Kros i Eduardo Kamavinga zatvorili prilaze završnoj trećeni terena, a sa druge strane, uz Modrića i Valverdea, koji je bio na mestu lažnog krila, uvek nudili opciju više u odnosu na protivnika kada je u pitanju kontrola poseda. Ipak, ključni problem za Madriđane bilo je to što su oni najistureniji igrači bili potpuno odsečeni od ostatka ekipe, za šta je bila odgovorna Barselonina postavka.
SPECIJALNI ZADATAK ZA FRENKIJA DE JONGA - BENZEME ČESTO I IZMEĐU ŠESTORICE
Ono što na neki način prestavlja obavezan zadatak ili bolje reći - "ratni plan" za igrače Barselone u svakoj utakmici jeste odstranjivanje Vinisijusa iz Realove igre. Za to je pre svega bio zadužen Roland Arauho, ali uz ogromnu pomoć Frenkija de Jonga, kome je to bio praktično specijalni zadatak tokom utkamice. Dupliranje na boku, tačnije značajnije priključivanje Naća Fernandeza u navali, sprečavao je Brazilac Rafinja, koji je pokrivao ozbiljan deo terena. On je na neki način predstavljao stub za koji se držao Barselonin odbranbeni sistem koji se često pretvarao u formaciju 6-3-1.
Naravno, na dešavanja na terenu je u najvećoj meri uticao nesrećni autogol Edera Militaa u 26. minutu utakmici, koji je Barseloni direktno omogućio da se na ovaj način da se odnosi prema igri i protivniku. Katalonci su konstantno bili u niskom bloku, pa se dešavalo da Madriđani prično dugo ne mogu da priđu Ter Štegenovom golu. Ipak, u kreiranju defanzivnog bloka, pored Rafinje, ogroman značaj imali su i Rafinja i Feran Tores, koji su svojim povlačenjem onemogućavali protivniku da razvija igru na način na koji je to želeo.
Takav sistem igre i grupisanje velikog broja igrača pred šesnaestercom Barselone uticalo je na to da Karim Benzema bude u potpunoj senci, najčešće orkužen četvoricom, a ponekad čak i šestoricom igrača oko sebe. Iza sebe je uvek imao dvojicu štopera, a ispred sebe kao po pravili Busketsa i De Jonga. To ga je učinilo potpuno nemoćnim u namaeri da se poveže sa ostalim igračima. Jednostavno, nije bilo tešnosti u Realovoj igri, ali ni inspiracije ključnih igrača, poput Benzeme, da naprave neki potez koji bi promenio tok meča u njihovu korsti.
U svakom slučaju, ovakva Ćavijeva defanzivna pobeda mogla bi odnos dvojice trenera i taktičko nadmudrivanje da podigne na viši nivo. Ančeloti ovoga puta nije uspeo da pronađe rešenje da nadmudri protivnika sa druge strane, ali niko nema dilemu da će već u revanšu smisliti način da nadmudri mlađeg kolegu.