Pelcer se primio i u Švedskoj: Jelena Čanković danas osvaja deveti trofej u karijeri

Pre pet dana stanovnici Malmea ugledali su bronzani kip Zlatana Ibrahimovića da ih podseća na rodno mesto jednog od najproduktivnijih špiceva današnjice, a večeras bi mogli da prisustvuju proslavi titule njihovog lokalnog kluba. Ne onog koji vam prvi pada na pamet – bar ne još, jer je tri kola pre kraja poravnat sa Norčepingom u Alsvenskanu – već ženskog mezimčeta, ušuškanog na liderskoj poziciji uoči završna tri kola.

Rosengard, koji od 2015. čeka na krunu u prilici je da konačno obraduje navijače, pošto danas od 16 časova ima zicer sa Linčepingom.
„Ako pobedimo titula je naša. Stekle smo pet bodova više od drugoplasiranog Geteborga, pritom smo odigrale meč manje, te nam tri boda matematički osiguravaju trofej. A za pehare i priznanja se fudbal i igra“, komentariše Jelena Čanković maltene viđeni rasplet u Prvoj ligi Švedske za dame.

Srpska reprezentativka stigla je na sever Evrope početkom 2019. i praktično sa sobom donela pelcer osvajanja trofeja. Bila je prvak u Srbiji (triput sa Spartakom), Španiji (Barselona, dupla kruna), Mađarskoj (Ferencvaroš, s kojim ima i dva kupa), a kolekciju će upotpuniti u državi koja izuzetno ceni fudbalerke.
„Ovde se dosta pažnje poklanja ženskom fudbalu. Postoji specijalizovani televzijski kanal, poput Arene sport ili Sport kluba u Srbiji, neprestano se vrte prenosi i snimci naših utakmica, prave analize, poređenja, animira publika. Ljudi porodično dolaze na stadione i za njih je istinski doživljaj da prate utakmice ženskog fudbala. Prilično se razumeju. Što i ne čudi, jer je Švedska u ovom sportu sila, zajedno sa Nemačkom i Sjedinjenim Američkim Državama“.

Jelena je pomogla Rosengardu da lagodno čeka završnicu prvenstva, pošto je odigrala 12 ligaških utakmica, dala pet i namestila dva gola, što je pristojan učinak za igračicu od koje se statistika i očekuje. Uostalom, ne nosi slučajno „desetku“ na poleđini dresa.
„Odlično mi je u Švedskoj. Završavam prvu sezonu i nemam želju da odmah menjam sredinu. Nema ni razloga, sve funkcioniše kako bi trebalo. Liga je zanimljiva, jedna od pet najjačih na svetu, igram u klubu koji je deset puta bio prvak države, često učestvovao u Ligi šampiona, ako Bog dan oprobaću se u tom takmičenju ponovo 2020. Prija mi i saznanje da društvo baš vodi računa o izjednačavanju prava žena i muškaraca, tako da je i privatno sve pod konac“.

Dovoljno da 24-godišnja devojka iz Batajnice ne žali što je napustila Barselonu, u koju je, tek da podsetimo, prešla direktno iz Spartaka 2013.
„Nijednog trenutka se ne kajem. Ni što sam otišla u Barselonu, ni što sam je napustila. Prvo, zato što sam potpisom za Blaugranu ispunila san, želela da živim u takvom gradu i igram za klub koji me je osvojio lepotom fudbala, a isto tako ne žalim ni što sam provela samo godinu dana, jer sam se na licu mesta uverila da, uprkos sjajnoj organizaciji, nije baš sve onako kako sam očekivala. Na kraju krajeva, bilo mi je samo 18 leta kad sam potpisala za Barsu, a ni ona nije tad bila ono što sad predstavlja u ženskom fudbalu“.

Kad je o tom sportu reč Jelena koristi priliku da istakne kako novac koji se vrti u muškom svetu predstavlja razliku u svetlosnim godinama u odnosu na dame.
„Do pre nekoliko godina maltene nisu ni postojali transferi u ženskom fudbalu, u smislu plaćanja obeštećenja. Sad su cifre takve da ne mogu da se porede sa muškarcima. Čujem da Lion i Volfzburg, kao dva dominantna kluba na evropskom nivou, najbolje plaćaju, od nedavno je počeo i PSŽ, međutim, koliko znam, još nije probijena barijera milionskog transfera u našem sportu. Mada, koliko se ubrzano razija, ne sumnjam da će se to uskoro dogoditi“, rekla je Čankovićeva.

Foto: MN Press / Star sport

---