Peđa Mijatović: Možda imamo Jamala u školi, a nemamo stručne ljude da sa njim rade

Moraćemo da sačekamo sa ocenom da li će biti bolje, ali već sad može da se konstatuje da je drugačije. Što ne mora automatski da znači napredak, ali Predrag Mijatović deluje kao čovek spreman da menja Partizan iznutra.

Kako na osnovu poteza koje povčali i tek će ih povlačiti, tako i po pitanju retorike. Za razliku od odomaćenog stila koji svaka nova vlast – sportska ili bilo koja druga – koristi formulacijom „krivi su oni pre nas“, povratnik u Humsku odbija da negativno govori o (ne)radu Milorada Vučelića i Miloša Vazure (iako bi imao argumente) i u javnom obraćanju služi se uglavnom pogledom u budućnost.

Tako se za vreme gostovanja u redakciji Sportskog žurnala dotakao raznih tema, od kojih prenosimo samo delove. Na primer, da li je Savo Milošević siguran na mestu šefa stručnog štaba crno-belih?

„Apsoutno! Da ga nisam nasledio, ja bih ga potražio. Savo se prihvatio vrućeg krompoira i pre nego što sam ja pomislio da dođem u Partizan. Zna da je raspad sistema, ali je rekao „tu sam, ja sam ime“. To mi je pokazatelj da nije, neću da kažem šta... I sa njim sam igrao, živeo, družio se. Imamo prisan dijalog i kad se ne slažemo oko nečega, makar ćemo da kažemo zašto. Sad da mi ponudite Ančelotija, Gvardiolu ili bili kog drugog trenera, rekao bih – nikako, jer bi posle dva dana taj čovek otišao. Ušao sam u svlačionicu posle utakmice sa Čukaričkim da čestitam igračima na preokretu i pobedi, ušao sam u onaj hodnik posle mnogo decenija i ništa se nije promenilo. Prostor je identičan, kvaka na vratima je ista i kako nekog da dovedeš“, istakao je Mijatović za Žurnal.

Kad već pominje meč sa Brđanima, posle njega su se iz tabora rivala oglasili saopštenjem, usmerili oštricu napada ka sudijam, ali bivši as ističe da to za vreme njegovog mandata neće biti manir Partizana.

„Oni su osetili da su u tom trenutku oštećeni, dali su saopštenje i imaju pravo. Možda ćemo sutra imati potrebu za nekim saopštenjem, ali to nikad nećemo uraditi. Objasnio sam Savu i fudbalerima, kad su favorizovan ili nisi, da postupamo po istim principima. Već je poznato da kad ide na vašu stranu ne pričate o suđenju, a sa druge strane kad je protiv vas onda na sva zvona pričate kako ste oštećeni. Vodimo se novim trendovima, nećemo komentarisati suđenje u oba slučaja. Može da boli iznutra, ali ne sme da se kaže nijedna reč. Poštujem kad igrači daju sve od sebe, ostavljaju poslednju kap znoja na terenu. Ne mogu da im kažem „morate da pobedite“. Drugi neka pišu kako im volja“.

Uradio je Mijatović prošle sedmice nešto što je izazvalo veliki broj komentara u javnosti, stručnoj i navijačkoj. Govorio je o tome kako država, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, pomaže Partizanu da preživi, zbog čega mu je deo Grobara zamerio.

„Jesu. Naravno, ne svi, nego grupica koja dolazi da navija za Partizan, ali ima i neke druge konotacije. Nemam ništa protiv volje svih ljudi, ali ako si došao na stadion, u moju kuću, došao si da brodiš ekipu. Ima divnih pesama, kad pevaju istok, zapad, jug, ali ti si došao na stadion i kriv ti je predsednik Aleksandar Vučić. Ne govorim ovo što sam prijatelj sa Vučićem, čak ga i ne poznajem. Čujem kako nas država pušta niz vodu, hajde da se zapitamo da li mi možemo da uradimo nešto. Pretpostavljam da Vučić nije doveo sve ove igrače poslednjih godina. Uvek ću da pričam istu priču, dok se ne dozovemo pameti. A to da li će neko da mi viče... Imun sam na te stvari, jer sam igrao fudbal. Moj odlazak iz Valensije u Real bio je kataklizmičan za mene, od ljubavi do mržnje. Došao sam bez ikakvog interesa, osetio sam i dužnost mi je da pomognem, jer me je ovaj klub izgradio kao igrača i kao ličnost i sad bi još neko trebalo da mi priča šta mogu da kažem, a šta ne. Zašto sam onda došao u Partizan“, pita Peđa Mijatović.

Iako nije bio njen polaznik, nekadašnji reprezentativac je svestan da bi Omladinska škola trebalo da bude žila kucavica kluba.

„Trenuta situacija u Partizanu je kao u Urgentnom centru. Došao je pacijent i moramo da ga spasimo da ne umre. Partizan je na samrti. Mi letimo hodnicima, nemam ni kancelariju, koristim malo Dankovu, pa drugu, treću... Za rad mi nije potrebna kancelarija, nego ideja. Nemamo uslova da krenemo u proces, jer radimo uporedo milion stvari. Imamo informacije o omladinskoj školi i ideju u kom pravcu bi trebalo da ide. Detektovali smo da talenti nisu problem, nego stručni rad sa decom. Ima nekoliko igrača u mlađim selekcijama koji imaju perspektivu, međutim, određene stvari su se zapostavile u poslednjim godinama i naši omladinci gube od klubova koji su inferiorniji od njih. Razgovarao sam sa Savom da sve što je dobro u omladinskoj školi da podignemo na veći nivo, makar da treniraju sa prvim timom, pa neko da debituje. Lamin Jamal je fenomenalan primer, možda i mi imamo Jamala, a da ne znamo. Moramo da guramo naše klice, ali i dovedemo nekog iz prestižne fudbalske akademije, da nas nauče kako se biraju kadrovi za rad u mlađim kategorijama“, dodao je Mijatović za Sportski žurnal.