Pavlović bi da ostavi trag u Milanu: Pričam sa mamom, nailazi Ibra i kaže - imaćeš nos kao ja

Napravio je Strahinja Pavlović ovog leta transfer karijere, postao još jedan Srbin u Milanu, a Zlatan Ibrahimović najavio navijačima da možda toga još nisu svesni, ali da su dobili novog ljubimca. Godinama unazad rođeni Šapčain je zbog bezkompromisnog pristupa igri jedna od omiljenih figura u fudbalskoj reprezentaciji Srbije, dok će u Gradu mode morati da ostavi određeni minuli rad kako bi i milanska publika počela da mu se divi.

Na startu Serije A dao je nepokolebljivi ratnik Rosonerima obrise onoga što bi u budućnosti mogao da im konstanto pruža, ali ga je sumorno veče na San Siru i slaba partija protiv Liverpula koštala startne postave u Derbiju della Madonina. Sudbina je htela da čovek koji ga je zamenio Mateo Gabija, odigra vrlo kvalitetan meč i zapečati ga pobedonosnim golom kojim je prekinuta serija Nerazura u milanskim derbijima od šest pobeda.

Baš pred jedan od najvećih gradskih derbija evropskog fudbala, Strahinja Pavlović pričao je pred kamerama Arene Sport u emisiji Teme do Arene koja je u međuvremenu emitovana.

"Oduvek sam znao da je Milan veliki klub i da su mu ambicije uvek ogromne, ali tek po dolasku sam video šta on predstavlja svim ljudima u gradu. To se oseća. Od prve utakmice prijateljske sa Moncom, osetio sam energiju i veličinu kluba", počeo je rođeni Šapčanin, pa nastavio: "Cela saga oko transfera potrajala je prilično dugo i nisam stigao da se ukrcam na avion za Njujork. Počeo sam da treniram sam, nakon toga je Teo došao i imali smo tri treninga zajedno. To je uglavnom bilo trčanje, ništa zanimljivo. Pričali smo malo. Miran je, voli da se šali. Dosta mi znači što je Jović tu. Luka je bio u Americi i po njegovom dolasku smo se odmah videli. Vrlo brzo me je uputio u sve stvari oko kluba i grada. U svemu mi je pomogao, u odabiru stana."

Dok nije pronašao stan, neko vreme Pavlović je bio smešten u čuvenom hotelu Melia, poznat po tome što ga dele i Rosoneri i Nerazuri.

"To je baza i jednih i drugih. San Siro je blizu, na pet minuta. Kada imamo karantin, ovde smo dan pred utakmicu. Sastanak, doručak, ručak. Odavde krećemo na utakmicu", ispirčao je popularni Kalaba pa opisao kako izgleda jedan njegov dan u prestonici mode.

"Ustanem ujutru i jedini problem je što je Milanelo malo dalje, pa mi treba oko 45 minuta do tamo. Tamo sam sat i po pred trening. Tamo imamo obavezan ručak i kući sam oko tri sata. Uglavnom odmaram posle toga, izađem negde na večeru, prošetam, ili odem kod Luke."

Nisu Pavlovića tokom fudbalskog odrastanja i stasavanja operećivale pretenciozne misli o fudbalskim visinama koje bi mogao da dotakne. Nije maštao ni o Milanu, ni o Real Madridu, niti o Liverpulu, Mančester Junajtedu...

"Iskreno, nisam imao tu vrstu opterećenja. Nikada nisam imao omiljeni klub za koji bih baš voleo da igram. Ali sećam se pre dve godine kada sam gostovao na San Siru sa Salcburgom, baš sam rekao saigračima da ako ikada budem dobio ponbudu iz Italije, da bih voleo da to bude Milan i da nosim te boje. Želja mi se ostvarila."

Malo je nedostajalo da Strahinja 2019. godine završi u Italiji. Transfer u Lacio tadašnjeg štopera Partizana već je bio na pomolu, ali je rimski klub u poslednjem trenutku odustao zbog navodnih problema sa srcem.

"Malo je falilo, ali nije se dogodilo tada. Nikada se ne zna šta može da se desi dalje."

Pre nego što je zvanično postao igrač Milana, Strahinja je dobio nekoliko saveta od svog dugogodišnjeg saigrača i prijatelja Dušana Vlahovića, starosedeoca u Seriji A.

"Dušan i ja se znamo jako dugo. Dugo igramo za reprezentaciju, četiri godine zajedno, igrali smo i u mlađim kategorijama. Pre mog transfera sreli smo se na letovanju, dosta smo prilčali o tome. Rekao mi je da je Milan top opcija, da je Italija dobra sredina za mene… Baš smo pričali o tom pritisku i navijača i medija, ali to je sastavni deo fudbala. Posle naše lige i naših derbija, sve ostalo je za nas normalno."

Kada je stavio paraf na četvorogodišnju saradnju sa italijanskim velikanom, klub ga je prestavio video montažom u kojoj je podvukao njegove sličnosti ja legendarnim Japom Stamom.

"Izabrao sam broj 31 koji sam nosio u Salcburgu. Taj broj, frizura, način igre, kako navijači vole da kažu, agresivan stil, sve to dosta podseća na legendu kakva je Jap Stam. Često mi na ulici kažu novi Jap Stam, prepoznaju me. Sve to prija, ali ja moram mnogo znoja i truda da dam da bih mogao da se poredim sa takvom legendom."

Sam Zlatan Ibrahimović je na konferenciji predstavljanja Strahinje Pavlovića preuzeo zasluge za njegovo dovođenje, rekavši da je Srbin prava zver od igrača.

"Da ne trošimo reči o Ibri. Upoznao sam ga protiv Švedske. Tada sam ga sreo na njegovom oproštaju. Stao sam pored autobusa, pričao sa mamom, i naleteo je Ibra. Razmenili smo nekoliko reči. Tada sam na utakmici dobio udarac u nos i onda mi je rekao – sad će da ti poraste kao moj. Našalio se, bio je baš simpatičan. Posle petnaestak dana sam imao prvi kontakt sa njim i tada sam saznao za interesovanje Milana. Kada sam saznao da me Milan želi, bio sam jako srećan. To je klub kojem ne možete reći ne. Ali želeo sam da čujem plan koji imaju za mene, da vidim da li mi to odgovara. Ibra me je ubedio toliko da me posle toga ništa nije zanimalo."

Čizma i Serija A oduvek slove za taktički raj, za mesto gde se najveći fokus upravo stavlja na doteranost igrača i timova u tom segmentu.

"Italija jeste liga gde se najviše igra taktički. Za sada nisam osetio to u velikoj meri. Tek sam stigao. Imao sam par utakmica koje nisu bile baš najbolje i još nisam video pun sjaj italijanske lige. Mnogo je utakmica preda mnom. Liga uopšte nije laka i ovo je svakako najveći izazov moje karijere", rekao je Srbin pa nastavio: "Sve utakmice su mi bile zahtevne. I protiv Parme i protiv Lacija… Prvi put otkako sam počeo da igram fudbal kasnio sam na pripreme i nisam prošao taj pripremni proces. Mnogo mi je bilo teško, pogotovo na prve dve utakmice protiv Parme i Lacija. Fizički nisam bio na najboljem nivou i to se moglo videti na terenu. Ali sada posle reprezentacije, posle pet odigranih utakmica, konačno sam na nivou potrebno za 90 minuta."

Tek će puna dva meseca otkako je stigao, Strahinja još nije propričao italijanski, ali radi na tome.

"Ne bih još pametovao. Uzeo sam privatne časove i pokušaću u najkraćem roku da ga naučim. Imamo dosta igrača u svlačionici koji pričaju francuski… Tu su engleski, italijanski naravno… Priča se dosta jezika."

Igrao je Strahinja kao fudbaler Partizana šest večitih derbija i svaki od njih odigrao od početka do kraja. Imaće šansu i da sedmi put izađe na megdan crveno-belima, ovoga puta u Ligi šampiona, 11. decembra kao igrač Milana.

"Nisam gledao Zvezdin debi u Ligi šampiona. Igramo u decembru. Biće sigurno dobra utakmica. Liga šampiona u novom formatu je izuzetno zanimljiva, mnogo utakmica, različitih rivala. Nama je vrlo bitno da napravimo dobar rezultat i pobedimo što više utakmica. Nismo dobro počeli, izgubili od Liverpula, a uskoro nas čeka Leverkuzen i prilika za prvu pobedu."

Osvrnuo se Pavlović i na reprezentaciju Srbije za koju je od septembra 2020. godine i debija odigrao 40 utakmica.

"Počeli smo Ligu nacija remijem protiv Španije. Taktički smo odigrali dosta dobro, pokazali zube, energiju. Već posle tri dana se osetio umor. Danci su odigrali dosta bolje i pobedili nas. Ima dosta novih momaka. Birma jeste debitovao, ali bio je jedan od najboljih protiv Španije. Ima dosta lica koja su se pokazala u dobrom svetlu i na koja možemo da računamo u budućnosti. Liga nacija je dobra stvar što imamo dosta jakih rivala i svaka utakmica je vrlo teška. Biće to odlična priprema za najbitnije – kvalifikacije za Svetsko prvenstvo."

Pavlović u duelu sa Dominikom Soboslajem (AFP)

Svestan je i nekadašnji đak Partizana da je pred njim još dosta prostora za napredak. Za njegov zaštitni znak, prepoznatljiv trk i iznošenje lopte iz zadnje linije na protivničku polovinu, nije bilo previše prostora u Italiji.

"Od početka sezone nisam imao previše situacija, naročito kada igramo sa četiri pozati. U reprezentaciji igramo sa tri štopera, bliži sam liniji i imam veću slobodu da krenem i napravim višak. U Italiji je malo drugačije, ekipe se spuste protiv nas, brane se, pa nemam baš prostora za ta moja izletanja. Siguran sam da mogu dosta stvari da naučim od mistera. To je trener koji hoće da igra i to je segment u kojem mogu da napredujem, a postoji dosta taktičkih stvari u kojima mogu da budem bolji. Kao profesionalni fudbaler, svakim danom napredujete."

Živi Strahinja u aktuelnom trenutku i ne razmišlja dalje od Milana, o eventualnim narednim koracima u karijeri.

"Milan je jedan od najvećih klubova na svetu. Videćemo kako se bude odvijalo. Voleo bih da ostavim dublji trag u Milanu."

U reprezenaciji Srbije jedan od najbližih saradnika mu je Nikola Milenković. Znaju nekadašnji igrači Partizana jedan drugog u dušu, ali neće imati priliku da odigraju jedan protiv drugog budući da je Bleki ovog leta napustio Fiorentinu i otišao u Premijer ligu.

"On je fantastičan igrač. Igrao je u Italiji dosta dugo. Sazreo je kao igrač. Imao je ovde fantastične sezone. Bila mu je potrebna promena posle sedam godina, a engleska liga je nešto najbolje što je moglo da mu se dogodi. Vidimo kako je i Notingem startovao sezonu. Ništa to nije slučajno. On je izuzetno kvalitetan, izuzetan profesionalac i jako mi je drago zbog njega", rekao je o Milenkoviću, pa se prisetio šale da će Bleki pojesti Harija Kejna na Evropskom prvenstvu: "Treba mu čestitati i za tu partiju i za celo Evropsko prvestvo. Sigurno su ga pratili tokom Eura i ono je dosta uticalo na transfer u englesku. Šalili smo se, ali je on izgleda ozbiljno shvatio i evo ga u najjačoj ligi na svetu. Blekijev primer je jako dobar primer. Kako je njegova karijera tekla. Voleo bih u budućnosti da se oprobam i tamo, ali nisam razmišljao o tome. Došao sam u Milan, ogroman klub sa ogromnim ambicijama i to je ostvarenje sna", zaključio je srpski fudbaler.