A. GligorićPaunovićev tim mozgova: Jedan za odbranu, drugi za napad, treći za prekide, četvrti za Rajkovića...
.JPG.webp)
Vreme čitanja: 5min | uto. 04.11.25. | 12:09
Analiziramo stručni štab reprezentacije Srbije
Veljko Paunović je juče obelodanio prvi spisak igrača na kormilu reprezentacije Srbije, ali ono što je možda podjednako važno je i zvanična potvrda sastava stručnog štaba. U njemu će biti petorica stranaca i jedan domaći stručnjak. Jedan od Paunovićevih uslova da preuzme reprezentaciju Srbije je da se na svim nivoima saradnje okruži sa što manje aktuelnih kadrova iz FSS i ljudima od poverenje sa kojima je radio ranije ili se poznaje. Utisak je da srpska reprezentacija dobija najozbiljniji stručni štab od svog postanka jer u njemu nema zaslužnih građana i bivših fudbalera koji su to udomljeni da budu drugari selektoru. Svaki od šest članova je specijalizovan za neki deo posla. Trojica od njih već duži niz godina sarađuju sa Paunovićem.
Kvinton Forčun je najzvučnije fudbalsko ime u Paunovićevom stručnom štabu. Čak je imao i bogatiju igračku karijeru od šefa. Kao čudo od deteta ga je iz Južne Afrike doveo Totenhem, a potom je sa 18 godina otišao u Majorku koja je tih godina tesno sarađivala sa madridskim Atletikom. Već nakon godinu dana je postao član Atletika i tu se upoznao sa Paunovićem. Bili su dvojica mladih talenata na granici između B i prvog tima i proveli zajedno tri godine. Forčun je 1999. prešao u tabor evropskog šampiona Mančester Junajteda, ali nije ostavio dublji trag u paklenoj konkurenciji kod Aleksa Fergusona. Proveo je na Old Trafordu sedam sezona, odigrao preko 100 mečeva za Crvene đavole i bio deo svlačionice rođenih pobednika. Kasnije je u kraćim periodima igrao za Bolton, Brešu, Tubiz i Donkaster, da bi se 2012. odlučio za trenersku karijeru.
Izabrane vesti
Dok je učio i polagao za trenerske licence u Engleskoj, radio je kao deo stručnog štaba u mladom i B timu Mančester Junajteda. Paunović ga se setio kada je 2020. došao u Reding. Bio mu je potreban neko ko poznaje engleski fudbal, ambijent i metodologiju rada na Ostrvu. Od tada su zajedno. Forčun je kod Paunovića u Meksiku imao ulogu trenera zaduženog za individualni rad sa igračima i prekide. To će biti dva i te kako bitna aspekta u reprezentaciji Srbije.
Nuno Gomeš ima ime i prezime kao slavni portugalski napadač sa početka veka, ali ih osim njega i državljanstva ne veže mnogo toga. Od svih saradnika, najduže je sa Paunovićem. Gomeš je kao dete prošao čuvenu Sportingovu akademiju, ali nije dogurao do prvog tima i imao je skromnu igračku karijeru kao defanzivac. Kopačke je o klin kačio na Kipru gde je počeo i trenersku kao pomoćnik u Otelosu. Istu ulogu je obavljao u portugalskoj Kovi, da bi 2018. počeo da radi sa Paunovićem u Čikagu.
Upoznali su se preko trenera golmana Aleksandra Sarića koji je bio deo Veljkovog stručnog štaba na Novom Zelandu i u Čikagu. Sarić je tokom igračke karijere bio saigrač sa Gomešom u portugalskom Varzimu i preporučio ga je Paunoviću. Portugalac se srpskom stručnom štabu pridružio u njihovoj poslednjoj sezoni u Čikagu 2018, nisu dugo sarađivali u Gradu vetrova, ali su kasnije nastavili u narednim klubovima. Imao je kratke epizode u domovini (Šaves i Estoril) kao pomoćnik, da bi 2020. opet udružio snage sa Paunovićem u Redingu i pratio ga kroz Čivas, Tigres i Ovijedo.
Gomeš je u Paunovićevim timovima bio zadužen za tehničke aspekte u ofanzivnoj fazi i “build-upu“ sa posebnim akcentom na igru u tranziciji. Imaće bitnu ulogu u generisanju automatizama u igri kako bi ekipa igrala kreativnije, a pod njegovom prismotrom će biti igrači zaduženi za završnicu u poslednjoj trećini.
Treći pomoćnik, Argentinac Klaudio Arseno je bio igrač od 1995. do 2002, igrao za velikana Independijente i Čakaritu u domovini, te španske klubove Rasing i Las Palmas. Trenerskim poslom je počeo da se bavi u španskom niželigašu Puertoljanu, da bi 2017. godine došao u stručni štab Dijega Alonsa u meksičkoj Pačuki. Sa poznatim Urugvajcem je kasnije nastavio saradnju u Montereju i američkom Inter Majamiju da bi se razišli kada je Alonso preuzeo selekciju svoje zemlje.
Arseno je postao deo Paunovićevog stručnog štaba u Čivasu 2022. godine na ideju sportskog direktora Fernanda Jera. Hteli su nekoga ko već ima iskustva u meksičkom fudbalu, a Arsenovo je bilo ogromno. Sa Pačukom je pre toga osvojio Ligu šampiona i šampionsku titulu u Meksiku, a potom još jednu kontinentalnu krunu u Montereju.
Najviše je bio zadužen za rad na defanzivnim fazama igre i izgradnji igre iz poslednje linije. Meksički mediji su pisali da je Arseno nakon Paunovićevog odlaska bio i kandidat da ga nasledi kao prvi trener, ali da je on to odbio. Sa Paunovićem je nakon Čivasa nastavio rad u Tigresu i Ovijedu kao deo stručnog štaba i sada su opet zajedno u reprezentaciji Srbije.
Najveće iznenađenje u Paunovićevom stručnom štabu je Hesus Salvador Garido, trener golmana. Nisu pre radili zajedno, ali se kao đaci španske škole poznaju i pratili su se. Salvador je trener golmana već skoro dve decenije iako ima tek 42 godine. Počeo je u katalonskim niželigašima, a onda je 10 godina proveo u Espanjolovom sistemu gde je radio sa imenima poput Visentea Morena, Kikea Floresa, Dijega Martineza, Pabla Maćina, Luisa Garsije... Morena je pratio i u Almeriji da bi poslednjih godinu dana proveo u saudijskom Al Itihadu gde je bio deo stručnog štaba Lorana Blana i radio sa Predragom Rajkovićem. Osvojili su duplu krunu, a Rajković je blistao.
Poslednji inostrani delić Paunovićeve slagalice je Alberto Martinez Fernandez, španski stručnjak zadužen za fizičku spremu i kondiciju igrača. Ima 44 godine, a od 2017. do 2022. radio je u Ovijedu. Poslednje dve godine u stručnom štabu iskusnog Kuka Sigande koji ga je potom povukao za sobom u Uesku. Nakon Sigandinog odlaska, prešao je u katarski Al Kor, ali se nakon tri godine vratio u Ovijedo na poziv Veljka Paunovića. Nisu dugo sarađivali u asturijskom klubu, ali je Paunović očigledno bio prezadovoljan i rešio je da nastave saradnju i u reprezentaciji Srbije.
Na kraju, član stručnog štaba će biti i Aleksandar Rogić, dobro poznato ime u našem fudbalu. Pomagao je Radomiru Antću u reprezentaciji Srbije što je Paunoviću dovoljan dokaz kvaliteta. Kasnije je pratio Antića i u Kini, u međuvremenu pomagao Goranu Stevanoviću u Gani i Vladimiru Vermezoviću u Partizanu gde je, između ostalog, bio zadužen za analizu protivnika. Bio je prvi trener u Estoniji (tamo je uzeo Kup i Superkup) i Poljskoj, selektor malđih selekcija Srbije, pomoćnik Kosti Runjaiću u Legiji, a poslednjih godina asistira Marku Nikoliću (UAE, CSKA, na kraju AEK).
Utisak je da se Paunović maksimalno ozbiljno posvetio sastavljanju stručnog štaba i da će Srbija u tom segmentu biti na značajano višem nivou nego ranije.
