Pastore kakvog niste znali: Kako dete s 18 godina i platom od 10.000.000 evra da misli o fudbalu?

Primetili smo ga svi kad je počeo da pleše u Palermu. Svi su se zaljubili. Toliko da ga je Pari Sen Žermen sa obeštećenjem od 42.000.000 evra učinio prvom velikom zvezdom ove nove katarske ere na Parku prinčeva. Sedam godina kasnije shvatio je kuda fudbal ide. I shvatio je da to nije za njega. Još tri sezone u Romi, nešto malo utakmica u Elčeu i Kataru i tu je bio kraj. Ali iako se Havijeru Pastoreu mnogo toga u današnjem fudbalu ne sviđa, i dalje on ne odustaje.

Dobro, igračku karijeru okončao je još pre dve godine,  ali se nije dugo premišljao oko toga šta bi dalje radio. Već je upisao Fifinu akademiju za sportske funkcionere s nadom da će da uplovi u direktorske vode. Iako mu se, ponavlja to, ono njegovo vreme ipak mnogo više sviđalo.
“Fudbal je danas posao. Odeš u trening centar,  odradiš dva ili tri sata, odeš kući, igraš za vikend, zaradiš, to je to. Iskusio sam to već u poslednje dve ili tri godine moje karijere. Dođeš na trening i tu je 30 momaka, tako, sede s telefonima u rukama, gledaju društvene mreže ili šta već, niko ne razgovara. Ja u svlačionici nikad nisam koristio telefon“, kaže Pastore u još jednom fenomenalnom intervjuu objavljenom na stranicama Ekipa.

Kako je onda bilo nekad?
“Za mene je svlačionica mesto konverzacije. Razgovarali smo, Edinson Kavani, Anhel Di Marija, Zlatan Ibrahimović... Nismo tamo dumali koju ćemo fotografiju da okačimo, da li nešto treba da podelimo ili s kojim brendom smo pod ugovorom. Pričali smo o fudbalu. Kad bismo bili kod fizioterapeuta pričali smo o sledećoj utakmici. Rekao bih Ediju: ’Pazi se, ovaj defanzivac će da te pritisne visoko, baci mu lažnjak, protrči ili promeni stranu, jer on se ne okreće brzo’“, priseća se bivši reprezentativac Argentine.

(©AFP)

Danas nema priče, ali ima sve više para. I, smatra Pastore, sve manje strasti.
“Jedna stvar koja me žalosti u sportu je što se novac pojavljuje kod previše mladih ljudi i distancira ih od strasti prema fudbalu. Ako dečko sa 18 ili 19 godina zarađuje 10.000.000 evra godišnje kako će strast da mu bude na prvom mestu? Kad imaš tolike pare, neizbežno oko sebe imaš ljude koji se tu guraju. Pričaju o investicijama, o 10.000 različitih stvari, ali ne o fudbalu. Ja sam ceo život živeo za fudbal. Investicije i sve drugo, to je došlo posle. Nisu svi kao Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi pa da zarađuju ogroman novac i ostanu tako strastveni, 100 odsto posvećeni fudbalu“.

Možemo sad da pričamo o tome koliko su ove reči iskrene, jer ponovimo: Pastore je prvi otišao u Pariz kad je mogao da bira gde će, a PSŽ nije bio ovo što je danas. No, zadržimo se ipak na Pastoreovim rečima, jer zaista je El Flako vrlo interesantan sagovornik. Na mnogo tema. Recimo...
“Danas je sve zasnovano na tome da se stvori profil igrača koji će kasnije da se proda. Ne mislimo dovoljno o kvalitetima koje osoba mora da ima da bi postala jedinstven fudbaler. Ja sam imao sreće da su me treneri, kad sam bio mlađi, prihvatali takvog kakav sam. Niko mi nije rekao: ’Previše si mršav, nemoj da igraš tako, idi u teretanu...’ I kad sam stigao do najvišeg ranga mogao sam da se izrazim“.

Danas je, kaže, drugačije.
“Previše mladu decu učimo da budu profesionalni fudbaleri. Vidim to po svom sinu, kome je sedam godina. Nekad čujem trenere kako im objašnjavaju kako da pošalju pas, kao da postoji jedan način da dodaš loptu. Moj sin voli da je udari spoljnom, ako hoće tako, što mu ne daš? Moramo da mladim momcima damo pravo da greše. Nema učenja bez grešaka. Ako im stalno govoriš da igraju na dodir ili dva, kako će on da igra u jedan na dva ili jedan na tri situacijama na uskom prostoru? Hoće li odmah da šutne? Mladi igrači više ne znaju da driblaju“.