Partizanovo vaskrsenje u Moskvi i čarobni Aca Jovanović!

Bilo je trenutaka kada je Partizan patio, bilo je perioda kada se videlo da je sirovi kvalitet na strani moskovskog Dinama, ali navijači srpskog vicešampiona ne bi imali ništa protiv da se sličan ishod, uključujući i penal seriju, ponovi protiv drugog Dinama onog kijevskog za tri sedmice. Tim Aleksandra Stanojevića počeo je Bratski Kup u Moskvi vaskrsenjem, pošto je umirao dobar deo meča, imao u 87. minutu dva gola minusa, da bi na volšeban način, golovima Nemanje Nikolića i Aleksandra Šćekića, stigao do pozitivnog rezultata i remija koji može da predstavlja ozbiljan impuls za dalji tog sezone – 2:2.

A kada se je došlo do penal serije, tu je na scenu stupio Aleksandar Jovanović.Odbranio je dva penala rođeni Nišlija i doneo Beogradu i Partizanu dva boda na turniru u Moskvi - 2:2 (4:2).

Pošteno govoreći Dinamo je ostavio bolji utisak, napravio mnogo više šansi, imao u 87. minutu i velikih 2:0. Živeo je Partizan na rukavicama Aleksandra Jovanovića i pre jedanesteraca, ali je zaslužio pohvale tim iz Beograda, jer i posle dva gola minusa nije spustio nos.Počeo je tek tada da igra u ofanzivi i nagrađen je pogotkom Nemanje Nikolića na pas Severine. A zatim je vrhunac bila kardinalna greška rezervnog čuvara mreže domaćina Besmertnjima koju je iskorostio Šćekić i vratio utakmicu na početak. Tačnije, dao šansu Aleksandru Jovanoviću da se istakne u penal seriji. A to je već njegovo polje delovanja, pošto je odbranio udarce Fomina i Skopinceva.

Za početak dobre stvari: Partizan je bio defanzivno organizovaniji nego prošle godine, nekako čvrći u duelu. Loša stvar: i takav Partizan je pružio mogućnost trećeplasiranom timu ruske lige, bez Južnoameričkih zvezda, da stvori pristojan broj šansi. Najviše ih je neutralisa golman Aleksandar Jovanović, koji je ponovo demonstirao da je najjači adut velikana iz Humske. I da će nada o prolasku kijevskog Dinama živeti na njegovim rukavicama u poslednje dve nedelje.

Međutim, deluje da je Partizan mogao i morao da više pruži u ofanzivi Počeo je u kontinuitetu da igra u napred tim Aleksandra Stanojevića tek posle dva primljena gola. Ovog puta na vreme, ali u Evropi se to ne prašta. Do tada se sve svodilo na tranziciju, akcije koje uspešno nije završio Saldanja. Delovali su povremeno i teško crno-beli, što i ne treba da čudi imajući u vidu da su u punom trenažnom procesu.

Suočen sa nedostatkom vremena, svestan da je “iza ugla” utakmica protiv kijevskog Dinama, trener crno-belih Aleksandar Stanojević izveo je na Moskovljanima možda i najjači tim u ovom trenutku. Makar gledajući minuli rad i tržišnu vrednost igrača.

Posložio je Aleksandar Stanojević Partizan u standardnu formaciju 4-2-3-1, u kojoj je De Medina bio stacioniran na poziciji desnog beka. Ariaga je bio zadnji vezni, dok je Mujakić bio centralni štoper zajedno sa kapitenom Svetozarom Markovićem. Utisak o igri srpskog vicešampiona u prvom delu može da se posmatra kao ona priča o polupunoj ili polupraznoj časi. Da, imao je povremeno Stanojevićev tim defanzivnu stabilnost, nije bilo onih kritičnih minuta iz prošle godine kada su pasovi kroz sredinu automatski značili opasnost po Aleksandra Jovanovića.

Ali da je golman crno-belih bio bezbrižan - nije. Makarov je u finišu prvog poluvremena pogodio prečku, spasavao je kao i obično u nekoliko navrata Aleksandar Jovanović. Dinamova igra bila je za nijansu lepša, tečnija, uz strpljenje i pravljenje viška. Nije bilo povremeno ni agresivnosti, mada je De Medina zatvorio desni bok.

Sa druge strane očekivalo se više u ofanzivi od Partizana. Nagoveštavala je to postava sa Saldanjom, Gohom, Zahidom i Kalulom. Morali su crno-beli prečesto da se vraćaju u poslednju trećinu, troše snagu, pa su tako uglavnom pretili iz tranzicije. Dva puta je Saldanja zakasnio za pola sekunde da centaršut Zahida sprovede u mrežu. Često je najbolji napadač Partizana bio usamljen, u sendviču štopera Dinama bezh pomoći saigrača. Reflektovalo se to na raspoloženje Mateusa Saldanje, koji često mahao rukama.

Bez pomoći Južnoamerikanaca Dinamo je delovao vrlo zrelo. Posebno mladi srpski štoper Majstorović, nekadašnji član novosadske Vojvodine.

Sa druge strane Mujakić je bio korektan, Ariaga je odlično počeo, ali je imao nekoliko izgubljenih lopti u opasnoj zoni.

Drugo poluvreme nije bilo tako sadržajno. Brojne izmene uticale su na tempo igre. Menjao je Aleksandar Stanojević, iz predostrožnosti iz igre povukao kapitena Markovića. Menjali su i domaćini. Nije bio Dinamo opasan kao u prvom poluvremenu. Jedinu šansu odbranio je Jovanović.

A onda je strašan gol Pepskija otvorio utakmicu, i doneo duelu u Moskvi novu dimenziju. Partizan je bio na konopcima i posle pogotka Grulova, ali je uspeo da se upravi. I da vaskrsne kada ni najverniji Grobari to nisu očekivali.

PARTIZAN – DINAMO 2:2 (0:0) – penalima 4:2

/Nikolić 87, Šćekić 90+2 - Lepskij 77, Grulov 86/

Moskva

Stadion: Dinama

Gledalaca: 15.000

PARTIZAN (4-2-3-1): Jovanović – De Medina, Marković, Mujakić, Antić – Arijaga, Ovusu – Zahid, Goh, Kalulu – Saldanja. Trener: Aleksandar Stanojević. Igrali su još: Filipović, Severina, Živković, Natho, Janković, Nikolić, Jovanović, Šćekić.

DINAMO: Lunjov – Tanasijević, Kutitski, Majstorović, Lakskal, Gagnidze, Fomin, Gladišev, Pimenov, Tjukavin, Makarov.Igrali su još: Besmertnji, Bitelo, Skopincev, Grulov, Dasa, Lepskij, Lesovoj, Kudravec, Nazarenko.