Partizanovi stranci tonu u derbijima, samo Natho drži glavu iznad vode

Pošla je voda na usta mnogim partizanovicima kad se prošle sedmice oglasio Antonelo Žuka, obelodanivši kako mu je jedan od profesionalnih ciljeva da trenira baš crno-bele. Mali je uzorak Grobara koji mogu da kažu nešto o njegovim stručnim kvalitetima, zato se svi sećaju igračkih i čežnjivo su zagledani u dane kad je Brazilac energijom podizao tim i, zajedno sa ostalim legionarima (Lamin Dijara i Almami Moreira), vodio ga ka trofejima. Posebno što su ti pehari bili ukrašeni dobrim izdanjima protiv Crvene zvezde i golovima – legionara.

Bilo nekad, sad se prepričava. Čak je i 170. večiti derbi, završen bez pogodaka, pokazao da crno-beli oskudevaju u fudbalerima iz inostranstva sposobnim da prelome meč sa najvećim rivalom. Tri velike šanse imao je Parni valjak u završnom susretu sa prvakom države ove sezone i dve su propustili momci rođeni van Srbije. Najpre Fuseni Dijabate, potom Bibars Natho, na šta se kasnije nadovezao i promašaj Nemanje Jovića.

Taj trend je maltene uočljiv u poslednjih nekoliko godina. Ono što je Parnom valjku pre deceniju i po, pa i kasnije, bila glavna pokretačka snaga, oličena u golovima stranaca, sad je iščezlo. Jedino Bibars Natho drži barjak i podseti da je tu konkretnim doprinosom protiv Crvene zvezde, a za to vreme ostale kao da proguta značaj te najveće utakmice u nas. Ako to proširimo i na kup utakmice onda ćemo doći do zanimljivog podatka da je od pet golova Partizana u minulih 11 susreta sa crveno-belima čak tri autorizovao Izrelac. Jedan ove sezone sa bele tačke (1:1), jedan u 165. derbiju kad je sa distance savladao Milana Borjana (1:1) i još jedan u polufinalu kupa leta 2020. još dok je na klupi sedeo Savo Milošević (1:0). Između su se ušunjali još Filip Stevanović (u Humskoj, 1:1) i Slobodan Urošević (u finalu prethodnog Kupa Srbije), ali ostaje veliko pitanje šta je sa ostalima. 

Delovalo je i kad je Natho ušao u sredu po podne da je podigao nivo igre ekipe Igora Duljaja, da stvarno ponekad drži glavu iznad vode, ne dozvoljava ekipi da potone (ne uvek), mada je pitanje šta je sa ostalima. Na primer, prva puška tima u liku Rikarda Gomeša zakočena je u drugom mandatu na utakmicama sa Zvezdom. Osim što nije dao gol, Afrikanac jedva ulazi u šanse, a to se ponovilo na dva derbija u kalendarskoj godini. Njegovi saradnici u ofanzivi Fuseni Dijabate i Kvinsi Menig su na oba meča tokom 2023. sa Zvezdom imali svetlih trenutaka, ali nisu zasijali kako umeju, promašivši po jednu dobru šansu. Patrik Andrade i Hamidu Traore nisu ni konkurisali za ovaj susret, a Kolumbijac Andres Kolorado se nije baš proslavio na mestu zadnjeg veznog.

Upravo na toj poziciji je nekad Partizan pravio razliku u derbijima. Počev baš od perioda Žuke, koji je čak polomljenom rukom sprečio poraz crno-belih u odlučujućem meču za titulu proleća 2008, a pogodio je i na stadionu „Rajko Mitić“ iste godine u jesen. Imao je još jedan zadnji vezni, novijeg datuma, konkretan učinak u vidu pogotka Zvezdi. Reč je o Evertonu Luizu i njegovom hicu sa oko 40 metara na stadionu „Rajko Mitić“. Nije samo do golova, nego do načina na koji su Brazilci podizali ekipu, činili je boljom, branili boje kluba kao da su odrasli na Terazijama, a ne na Kopakabani.

Osim Natha, praktično četiri godine traje suša Partizanovih stranaca u derbija. Kako po pitanju golova, tako i uverljivih izdanja. Pre Čerkeza, poslednji fudbaler iz uvoza koji je poentirao protiv Crvene zvezde bio je Rikardo Gomeš. I to u prvom mandatu, kad je dao dva gola (po jedan na oba stadiona, poslednji aprila 2019), međutim otkako se vratio – nijedan.

OCENE – PARTIZAN: Ovakav Dača Pantić – može! Dijabate naučio šta je karma, Vujačić kao nekad štoperi na Ostrvu

Da je to samo jedan od problema s kojima se klub iz Humske suočava u najdelikatnijem trenutku od početka 21. veka svedoči podsećanje da je prethodnu titulu osvojio u sezoni 2016/17. kad mu je jedna od perjanica bio Leonardo da Silva Soza. Primera radi, Brazilac je spakovao dva gola na Marakani (ranije i u Humskoj za pobedu), kad je pogodio još jedan stranac, Kamerunac Leandre Tavamba.

Kao zaštitni znak Parnog valjka od perioda razdruživanja sa Crnom Gorom pojavljivali su se, Lamin Dijara, pošto je Zvezdi dao čak pet golova, triput je pogađao je Almami Moreira, po pravilu u odsudnim trenuicima, isto toliko i Prins Tejgo (dva u kupu, jednom u prvenstvu), pa pomenuti Žuka, Sejduba Suma i Rikardo (po dva), sećaju se Grobari i Kleovog trka i mata za slavlje u komšiliku, skoka Sedrika Gogue, bombe Evertona...

Sad je takvih sve manje. Za to vreme u košarci stranci rešavaju napete mečeve.