Partizanovi štoperi kritični za Evropu

Problemi na svim nivoima. Organizacioni, u rukovođenju klubom. Strateški, u selekciji igrača. Trenerski, u izboru prvotimaca. Pre ili kasnije, sve u fudbalu dođe na naplatu, a ovog leta Partizan serijski greši i dovodi u pitanje bitisanje na međunarodnoj sceni tokom jeseni. Odgovornost za užasne rezultate (samo jedna pobeda iz uvodnih pet utakmica) morali bi da podele svi: počev od predsednika Milorada Vučelića, generalnog direktora Miloša Vazure, šefa stručnog štaba Ilije Stolice, do igrača do kojih su neki na Kipru bacili navijače u dilemu da li su za Partizan.

Pogrešno bi bilo svu krivicu za poraz od AEK svaliti na pleća odbrane i(li) samo štopera, ali je uočljivo da su Igor Vujačić i Siniša Saničanin delovali toliko nesmotreno tokom gostovanja u Larnaki da se otvarila debata jesu li dovoljno dobri za crno-bele. S tim da tandem centralnih defanzivaca sam nudi odgovore na ta pitanja.

Oba gola je tim iz Humske primio na identičan način. Posle kornera. S tom razlikom, što je prilikom prvog Nenad Tomović nadvisio Aleksandra Filipovića i omogućio Anhelu Garsiji da izjednači, a kod drugog Izraelac Altman pucao napamet da bi Hrvoje Miličević preokrenuo rezultat. I ogolio istinu da Saničanin i Vujačić imaju velikih problema kad odstupe od striktne markacije i pogube se u zonskom branjenju prostora. Ne prvi put. Za šta odgovornost pada i na teret Strahinje Pandurovića, trenera u stručnom štabu zaduženog, između ostalog, za prekide, jer je teško i nabrojati sve kapitulacije crno-belih u u prethodne dve sezone na taj način. Scena kad posle drugog gola kiparskog predstavnika obojica štopera bespomoćno sede na travi u petercu AEK-a slika je i prilika sadašnjeg Partizana.

Stolica se ne predaje: Potrebno nam je još pojačanja, ne smemo da klonemo

Vujačića i Saničanina je upario prethodni trener Aleksandar Stanojević i kod njega su delovali dovoljno dobro samo na početku prethodne sezone. Podatak da u prvih pet utakmica takmičarske 2021/22 Parni valjak sa njima dvojicom nije matiran (pritom, zabeležio sve pobede, što je iz sadašnje perspektivne naučna fantastika) predstavljao je i tad zabludu da su napredovali u odnosu na prethodne klubove (Zeta, Vojvodina, Mladost Lučani). Što se jasno uočilo pri malo jačim evropskim utakmicama ili večitim derbijima. Njihov ofanzivni doprinos (Vujačić postigao vitalni gol na Azorskim Ostrvima i realizovao odlučujući jednaesterac u revanšu sa Sočijem; Saničanin postigao gol vredan prolaza Santa Klare) napunio je oči Grobarima i zamaskirao propuste na suprotnom, za njih osnovnom, kraju terena, koje su kasnije protivnici poput Genta, Fajenorda ili Crvene zvezde obilato koristili. 

Slično je i na početku ove sezone: Vujačić je bio deo odbrane triput matirane u Nišu (izgubio vazdušni duel sa Antonom Tolordavom kao prethodnica inicijalnog vođstva Radničkom), Saničanin skrivio jedanaesterac u Novom Pazaru (usput zaradio crveni karton zbog dva faula u razmku od sedam minuta), obojica grešili na Kipru i bez obzira što nisu usamljeni u propustima (Zlatan Šehović, Aleksandar Filipović su im samo odmagali) deluje da sve više krune status izgrađen početkom saradnje sa Stanojevićem, kad su ako ništa drugo delovali pristojno, mada se i tad videlo da im štošta nedostaje da bi na visokom nivou igrali za Partizan.

Ni jedan, ni drugi, nemaju kvalitet Mladena Krstajića, posvećenost Nenada Đorđevića, dar od boga Stefana Savića, grobarštinu Marka Jovanovića, talenat Nikole Milenkovića, petlju Strahinje Pavlovića... Podsećanje kakvi su sve štoperi igrali u poslednjih 15-ak godina na crno-beloj strani Topčiderskog brda dovoljan je da se stekne utisak o poroznosti aktuelnih defanzivaca, koje s klupe gleda Svetozar Marković i možda se s pravom pita da li bi s njim bilo bolje, jer je u prethodnom boravku pokazao da bi.

OCENE – PARTIZAN: Andrade još na pripremama, Menig se ugasio posle gola, Natho jedva diše

Kad u Humskoj pokušavaju da predstave Vujačića i Saničanina boljim nego što jesu posegnu za podatkom da su deo ekipe koja je primila najmanje golova u prethodnom šampionatu (13 u 38 kola). Što otvara polemiku da (li) mogu da funkcionišu samo pod komandom Aleksandra Stanojevića, koji je napravio igru tako da su prilazi kaznenom prostoru zatvoreni i da li je prethodni trener iz njih izvukao maksimum. Kao što sadašnji nije u stanju. Ili su fudbaleri neprilagodljivi sistemu igre kakav zagovara Ilija Stolica. Sa idejom građenja akcija iz poslednje linije. A to im baš i nije (glavna) odlika. Što onda nameće pitanje zašto im trener veruje ako nisu u stanju da odgovore njegovim zahtevima i zar u sveopštem zaokretu nije bilo prostora da se angažuje još koji štoper.

Često se posegne i za krilaticom kako su Saničanin i Vujačić reprezentativci svojih zemalja. Bosna i Hercegovina su 32, a Crna Gora 42 mesta iza Srbije na FIFA rang listi. Ako je to neki parametar. Golovi primljeni na Kipru svakako jesu.