Partizanovi rivali: Gent sve uložio na Lemajića, Anortozisov skup autoriteta, Flora sa 11 reprezentativaca

Izvukao je Nihat Kaveči ceduljicu na kojoj je pisalo Partizan, označio novo poglavlje u bitisanju crno-belih na međunarodnoj sceni i nacrtao im put ka evropskom proleću. Opšti je utisak da je srpski predstanik sjajno prošao na žrebu za grupnu fazu Lige konferencija i da ima šanse čak i da se bori za direktan prolaz.

Takav zaključak se nameće posmatrajući način na koji je tim Aleksandra Stanojevića savladao prepreke u kvalifikacijama (DAC, Soči i Santa Klara) i imena rivala u narednoj fazi. Iz prvog šešira dobio je Gent, koji dolazi iz belgijske lige, objektivno slabije od ruske i portugalske, sa Florom iz Talina ne bi smeo da ima problema, a upoređujući ga sa kvalitetom Anortozisa čini se da će predstojećih šest mečeva biti prilika za dodatno jačanje koeficijenta. I borbu sa Gentom za status pobednika grupe koji garantuje plasman u osminu fubala. Čak i kad bi završio drugi Parni valjak bi imao dodatnu šansu za prolaz u baražu protiv nekog od trećeplasiranih timova Evrope.

Sa ovima iz Lige konferencije i te kako može da se takmiči.

GENTOV POPRAVNI U EVROPI i ŽIVOT BEZ JAREMČUKA

Još jedna prilika da naučimo razliku između Genta i Genka. Za one koji i dalje brkaju, Gent je onaj tim koji je prošle sezone izgubio obe utakmice od Crvene zvezde u Ligi Evrope. S razlikom da bi sada trebalo da bude još slabiji.

Na početku sezone je svakako bio, dobrim delom baš zato što je šef stručnog štaba Hajn Vanhazebruk bio koncetrisan na izlazak na evropsku scenu. Zbog toga je Gent očajno počeo u prvenstvu, osvojio samo bod od mogućih devet u uvodna tri kola da bi tek u poslednjem kolu savladao Mehelen za prvu ligašku pobedu.

Vanhazebruk je u domaćoj javnosti bio i kritikovan zato što je previše rotirao igrače. Posebno jer je tim dosta promenjen u odnosu na proteklu sezonu, pa novajlije nisu imale previše vremena da se uklope. Očekuje se da će sada, kada je plasman u grupnu fazu Lige konferencije konačno izboren, pokušati da uspostavi neke izgubljene automatizme u igri.

Istini za volju, šefu nije bilo lako. Prvo, Gent je, kao i ostali belgijski klubovi, u doba pandemije korona virusa finansijski dosta pretrpeo, pa je bio prinuđen da proda najboljeg igrača Romana Jaremčuka. Kad se javila Benfika sa ponudom od 17.000.000 evra u klubu nisu mnogo razmišljali i tako su ostali bez fudbalera koji je prošle sezone postigao 23 gola i upisao osam asistencija na 43 utakmica u svim takmičenjima.

Otišao je i Nemac Niklas Dorč, zadnji vezni sa zavidnom taktikom, bio je mnogo važan za tim, cenili su ga navijači i stručna javnost, ne toliko i Vanhazebruk. On naime želi fizički dominantnu ekipu, velike, jake i brze fudbalere, a Dorč nije taj tip, po mišljenju trenera nije dovoljno trčao, pa je već krajem prošle sezone šef počeo da ga gura u drugi plan. I kad se javio Augzburg sa ponudom od 6.000.000 evra uprava je treneru izašla u susret i pustila Nemca.

Najveću dilemu u javnosti je ipak izazvalo pitanje centarfora. Vanhazebruk je tražio korpuletnog sidraša, uprava je pikirala Tomu Anrija iz Levena, prošle sezone je postigao 21 gol u prvenstvu. Ali je njegov klub tražio 5.000.000 evra na ime obeštećenja Gent je shvatio da će morati da potraži drugo rešenje.

VANHAZEBRUK INSISTIRAO NA LEMAJIĆU

Na iznenađenje svih, pa i upravog odbora, Vanhaezebruk se odlučio za Srbina iz letonskog RFS-a Darka Lemajića. Koštao je fiksno 1.000.000 evra, spekuliše se da bi sa bonusima mogao da duplira cenu. Sa njegovih 198 centimetara dobio je Gent na visini i sigurno će lakše razbijati bunkere, ali mnogi u Belgiji sumnjaju u sposobnosti bivšeg napadača Napretka i Inđije. Letonsko prvenstvo ipak nije na nivou belgijskog fudbala, a i igrači od 198 centimetara retko mogu da se priviknu na taj tempo igre. Pred Lemajićem zato veliki izazov, a sva odgovornost je na Hajnu Vanhazebruku, koji je prema izveštajima lokalnih medija insistirao na srpskom golgeteru.

Nije ni samo on problem. Uprava kluba je ovog leta htela igrače koji poznaju domaće prvenstvo, pa je na špicu doveden i Đani Bruno, prošle sezone je 20 puta tresao mreže rivala u Pro ligi, ali nije isto kad igraš za Zulte Varegem i tim koji pikira plasman među prva tri na tabeli.

Posebno kad se zna da je u dosadašnjem toku sezone realizacija bila najveći problem Genta. Krilni fudbaler Tarik Tisudali posebno se ispromašivao. Ali Gent bar stvara šanse.

Tu se dosta ističe Endrju Hjulsager, Danac koji je za 1.800.000 evra stigao iz Ostendea, karakteriše ga odličan pregled igre, oseća prostor, šalje lopte gde treba, ali i za njega važi ista dilema kao i za Bruna: može li da se ponavlja na najvišem nivou?

Nije naravno sve u Gentu toliko novo. Tu su i starosedeoci koji već godinama nose ekipu, ali i kod njih stoji znak pitanja. Jer Svenu Kumsu su već 33 godine, Vadisu Ođiđa Ofoeu 32, toliko ima i napadač Loran Depoatr, pa mnogi u Belgiji sumnjaju da oni mogu da idrže celu sezonu na visokom nivou.

Mnogo nepoznanih nad Flandrijom. Ako Lemajić bude efikasan, ako Bruno i Hjulsager pokažu da su prerasli prosek, ako Kums, Ođiđa Ofoe i Depoart odole godinama biće sve u redu. Isto tako, sve može da krene po zlu, a u Belgiji – videli smo to i prošle sezone protiv Crvene zvezde – nema uvek onoga ko bi povukao ručnu.

STANOJEVIĆ I DULJAJ PAMTE 1999, A SRBIJA DVA TOPA VASILJEVA

Duljaj protiv Flore 1999. godine (© MN Press)

Prva asocijacija Partizanovih navijača na Floru budi sećanja na međusobne susrete iz leta 1999. Tada je u kvalifikacijama za Ligu šampiona crno-bele predvodio Miodrag Ješić, na prvoj prepreci suočio se sa Estoncima i lako ih savladao. Bilo je 6:0 u Beogradu, 4:1 u Talinu, uz napomenu da je starter na obe utakmice bio sadašnji trener Parnog valjka Aleksandar Stanojević, koga je u 21. minutu susreta u Humskoj zamenio Igor Duljaj (sadašnji saradnik u stručnom štabu), a obojica su igrali u revanšu. Bila je to sjajna generacija Partizana sa Rašovićem, Ilićem, Tomićem, Trobokom, Ivićem, Kežmanom...

Crno-beli su otad, zaključno sa eliminacijom Santa Klare, 12. put izborili plasman u grupu nekog UEFA takmičenja, dok je Flori ovo premijerno izdanje. Štaviše, postala je prvi estonski klub koji se domogao grupne faze, a uspeh čini većim saznanjem da je to učinila isključivo sa domaćim fudbalerima.

Ovog leta, počela je takmičenje od prve runde kvalifikacija za Ligu šampiona. Najpre je lako savladala malteški Hibernijans (2:0, 3:0), da bi se na drugoj stanici varšavska Legija ispostavila kao ozbiljni rival i Estonci su lako poraženi od Poljaka u oba susreta (1:2, 0:1). Sastav trenera Jirgena Hena preselio se u treću rundu kvalifikacija za Ligu Evrope, na Kipru je pružio ruku Omoniji (0:1), u Talinu je savladao ekipu iz Nikozije (2:1), izborio produžetke, stigao do penala, ali pošto ih je slabije pucao (4:5) morao je da se „spusti“ u plej-of za Ligu konferencija. Naspram njega bio je srpskim ljubiteljima fudbala dobro poznati Šamrok, a Flora je pokazala da može da se nosi sa Ircima, na svom stadionu bila ubedljiva (4:2), slavila je i u Dablinu (1:0) i tako ostvarila najveći uspeh u Evorpi.

GOL MAŠINA SAPINEN POSTIGAO 20 GOLOVA

Sapinen ©MN Press

Najzaslužniji za taj podvig je Ruano Sapinen. U pitanju je 25-godišnji napadač, ove godine strelac čak 20 golova. Od toga 12 u prvenstvu i čak osam u letnjim kvalifikacijama. Tresao je mrežu svim ekipama sa kojima se Flora susrela: triput Hibernijansu, jednom Legiji, po dvaput Omoniji i Šamroku. Njegov učinak u estonskom fudbalu je impresivan: pogodio je 132 puta na 231 meču za Floru, vešt je i u izgradnji napada (49 asistencija), međutim, da je „lokalac“ vidi se po tome što je probao u Holandiji (Den Boš), Belgiji (Žerminal Beršot) i Sloveniji (Domžale), međutim, nigde nije bio tako uspešan, pa se pre dve i po godine vratio u Floru i nastavio da rešeta.

Redovan je na spiskovima selektora Švajcarca Tomasa Heberlija, u konkurenciji je i za nastavak mundijalskih kvalifikacija (protiv Belgije, Severne Irske i Velsa), a na njemu će za mesto startera u reprezenataciji Estonije konkuriše čak 11 fudbalera Flore. Među njima je najiskusniji Konstantin Vasiljev, kreativni vezista rođen 1986, internacionalac u Sloveniji, Rusiji i Poljskoj, triput biran za najboljeg fudbalera Estonije, a rekordnih šest puta nagrađivan za strelca najlepšeg gola u godini.

Ko pomno prati reprezentaciju Srbije, setiće se da je baš Vasiljev čak dvaput bio koban po Orlove. U kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope u Poljskoj i Ukrajini, kad je selekcija baltičke države gostovala baš u Humskoj oktobra 2010, Vasiljev je pogodio sa distance za preokret (vodili smo 1:0, bio je to gol za 1:2, na kraju je bilo 1:3), da bi marta 2011. po kijametu na još uverljiviji način doneo svom timu remi (1:1) bombom iz slobodnog udarca sa oko 35 metara. U prvom slučaju žrtva njegovog topa u nozi bio je Vladimir Stojković, u drugom Željko Brkić.

Vasiljev je plejmejker, a Estonci ističu da bi u narednom periodu možda mogao da ga nasledi Roko Robert Šejn. Mada, trenutno pokriva samo mestu centralnog veznog, važi za jednog od najtalentovanijih fudbalera u državi. Rođen je 14. jula 2003, produkt je Florine akademije, prošlog novembra je debitovao za prvi tim, probio se i do mlade reprezentacije, za koju je ovog leta odigrao dve utakmice.

Za razliku od evropske, zeleno-belima baš i ne ide na domaćoj sceni. Bez obzira što je reč o najtrofejnijem klubu Estonije (13 titula, po šest kupova i superkupova) trenutno je tek treći na tabeli. Zaostaje čak 12 bodova za liderom Levadijom, ima i tri utakmice manje.

Ovaj klub ima samo 15 pobeda na evropskoj sceni. Jednu od njih izvojevao je pre dve godine kad je u kvalifikacijama za Ligu Evrope bio bolji od niškog Radničkjog (2:0).

TRENER KECBAJA, DESETKA HRISTODULOPULOS, DEVETKA LAFERTI, A TU JE I NEKADAŠNJI OMLADINSKI REPREZENTATIVAC SRBIJE

Kecbaja ©MN Press

Kada na evropskom putu od četiri utakmice izgubite samo jedno, to već mora da se gleda sa pozitvne strane, a kada ostvarite pobede nad ekipama kao što su Rapid iz Beča i Hapoel Ber Ševa, onda je to za svaki respekt. To slavlje nad Bečlijama (2:1), nažalost nije bilo dovoljno za Kiprane, koji su u prvom meču poraženi sa 0:3, ali je predstavljao pokazatelj da ekipa legendarnog Temurija Kecbaje ima potencijal da se upusti u konačnu bitku za jesen u Evropi.

To je dokazano u okršajima sa Izraelcima. Anortozis je u prvom meču odoleo pred naletima Ber Ševe, a onda mu se u revanšu sve otvorilo posle isključenja Eltona Akolatsea u 44. minutu, pri rezultatu 1:1. Potom je odluku u svoju ruke preuzeo Lazaros Hristodulopulos i sa dva gola doneo prvo učešće Anortozisu u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja od sezone 2008/2009. kada su igrali u Ligi šampiona.

Kada se pominje Anortozis, ne može se govoriti o nekakvom ekstremnom kvalitetu, ali se može reći da je ovo tim ozbiljnih fudbalskih autoriteta. To sve naravno kreće sa trenerom Kecbajom, dok u svlačionici, pored pomenutog Hristodulopulosa, glavnu reč vode i prekaljeni Kajl Laferti, a tu je i kapiten Kostakis Artimatas.

"ULAZI BOG, A IZLAZI HRIST"

O Hritodolopulosov veličini govori i činjenica da je krenuo iz PAOK-a, a onda obrnuo čitav krug grčkih velikana preko Panatinaikosa i AEK-a i Olimpijakosa. Odlični krilni vezista ostavio je trag i u italijanskom fudbalu, igrajući sa Bolonju, Veronu i Sampdoriju. Kada je igrao za Bolonju 2013. godine protiv Napolija, a na terenu ga menjao poznati as malih terena Davide Moskardeli, nastala je ona čuvena izjava jednog italijanskog komentatora: "Ulazi Bog, a izlazi Hrist".

A šta tek reći za karijeru Kajla Lafertija. Snažni golgeter iz Sverne Irske krenuo je iz Barnlija, pa igrao na Darlington, Rendžers, Sion, Palermo, Norič, Rize, Birmigem, Harts, Sarpsborg, Sanderlent, Ređina, Kilmarnog i na kraju Anortozis.

Laferti je stigao ovog leta kao slobodan igrač i zauzeo mesto prvog špica, a pogodio je samo u revanšu protiv Rapida. Njegov pad strpljivo čeka još jedan poznati Gruzin Nika Kačarava. Ipak, on se u Anortozisu nije nadavao golova u poslednje tri godine, a prošle sezone je bio kratko na pozajmici u Lehu, gde je takođe bio prilično skroman.

Ovog leta, na pozajmicu iz AEK-a stigao je i nekadašnji omladinski reprezentativac Srbije Miloš Deletić. Zabeležio je četiri nastupa u dosadašnjem toku sezone, igrao je oba meča sa Rapidom, kao i prvu utakmicu protiv Ber Ševe, ali ga nije bilo u timu u revanšu, gde je na desnom krilu igrao Nikolaos Kalcas.

Sredinu terena, pored osigurača Artimatasa, drže Slovenac Denis Popović i Jozef Hušbauer. Bedem ispred Giorgija Lorije čine štoperi Spiros Rivanis i snažni Finac Paulis Arajuri, dok su na bekovskim pozicijama Jermen Hambardžumjan i Brazilac Anderson.

Priredili: Dejan Stanković, Aleksandar Joksić i Nenad Jovanović