Partizanove bebe na skeneru: Radović spreman za seniore, Marinković biser, Rakić mali Belić

Partizan je otputovao u Antaliju na pripreme i sa sobom opet poveo – vrtić. Devet momaka iz mlađih kategorija i Teleoptika (Tarik Banjić, Veljko Popović, Vojin Marinković, Stefan Petrović, Aleksa Rakić, Dušan Jovanović, Pavle Cvijović, Dušan Radović, Dušan Makević, Ivan Martinović i Matija Ninić) neočekivano je dobilo priliku da se stručni štab seniorskog tima Parnog valjka uveri u njihove kvalitete. Nije to urađeno toliko planski, koliko pokušava se stiša vatra zbog slučaja „Dušan Jovanović“. Na stranu taj eksces, daleko od toga da klinci koji su krenuli nemaju potencijal za nešto više.

Zato je Mozzart sport rešio da vam ih sve predstavi i u tu svrhu stupili smo u kontakt sa Nebojšom Marinkovićem. Nekada veliki talenat kluba iz Humske, kao i njegov brat Nenad koji trenutno radi u omladinskoj školi crno-belih, jedno vreme je bio skaut za mlađe kategorije, napustio je klub pre nekoliko meseci i sad isti posao obavlja za „Sautempton grupaciju“.

Uprkos tome, veoma dobro poznaje svu devetoricu momaka koji su sa ostatkom ekipe otputovali u Tursku. Među onima koji su u centru pažnje, često se provlači ime Dušana Radovića. Stameni špic je u Omladinskoj ligi Srbije na 15 utakmica postigao 11 golova.
„Dušan je igrač koji je u ovom trenutku, po fizičkom izgledu, brzini i snazi – najspremniji za seniorski fudbal. Dao je dosta golova za omladince i ima potencijal da bude dobar napadač. Poseduje motoriku i dobro napada prostor, nije ona staromodna devetka. Naravno, ima i mane. Pre svega, nedostaci u igri leđima, ne ume da se zagradi kad je pod pritiskom ili kad igra protiv nekog štopera koji je konstantno agresivan pa lako gubi duele, iako jeste snažan. Tehnički isto mora da se popravi“, započeo je Marinković razgovor za Mozzart sport.

Kad smo već kod špiceva, da nastavimo sa njima. Pavle Cvijović je prvi put na pripremama seniora. Statistika kaže da je na 15 mečeva šest puta zatresao mrežu i drugačiji je tip igrača od Radovića.
„Nemaju nikakvih sličnosti. Pavle dejstvuje više kao drugi špic. Tehnički je odličan, ima viziju, ideju, dobru završnicu. Recimo, sličan tip igrača kao Samed Baždar, ali sa još boljom tehnikom. Njegov problem je što je lenj i često nije na sto posto što se tiče fokusa. Ukoliko to popravi, biće značajno bolji. Može da igra i kao klasična desetka“.

Možda najveći biser koji trenutno obitava u SC Teleoptik je štoper Vojin Marinković. Kapiten kadetske selekcije, dečak koji je letos prošao jedan deo letnjih priprema sa prvim timom.
„Biser. Ozbiljna leva noga, odličan u iznošenju lopte. Takvi igrači se traže u evropskom fudbalu, a nisu česta pojava i kad se pojave, odmah su zanimljivi. Odlična građa za nekoga ko je rođen 2009. godine. Visok, vižljast, odličan pregled igre, komotno se oseća u izgradnji akcija. Malo je sporiji, zato što je naglo izrastao, ali opet, nije trom. Ono što treba da popravi, to je agresivnost. U mlađim kategorijama je dominantan, pa nije adekvatno testiran. Za seniorski fudbal će morati da poradi na pokrivanju prostora“.

Još jedan igrač koji je letos prošao pripreme je Stefan Petrović. Momak koji igra na poziciji levog beka je prvi deo sezone proveo u Teleoptiku kod sadašnjeg trenera Nenada Stojakovića i bio je standardan.
„Vrlo ofanzivan levi bek koji se stalno ubacuje, može da igra u visokom intenzitetu, konstantno trči gore-dole. U odbrani je imao problem sa postavljanjem, zato što se mnogo trošio u napadu. U takvoj situaciji je bio da je mogao uvek stajati visoko. Ima motoriku i izdržljivost, što je za beka veoma važno. Trebaće mu vremena da se pohvata što se tiče kretnji u defanzivi i nekih taktičkih detalja“.

Aleksa Rakić je defanzivni vezni koji nije toliko poznat široj javnosti. U omladincima kod Ivana Radovanovića odigrao je 14 utakmica i jednom se upisao u strelce. Međutim, golovi nisu njegov zadatak.
„Igrač koji energijom podseća na Kristijana Belića. Klasična šestica, vrlo agresivan. Odlične fizičke predispozicije za tu poziciju, trkački dobar, defanzivno odgovoran. Mora da unapredi igru sa loptom, često odigrava u širinu ili unazad. Bolje igra bez lopte, nego sa loptom. Mora da bude konkretniji, da više preuzima odgovornost. Neophodno je da radi na tehnici, prijemu, okretu i pozicioniranju. Kad ovako nabrajam, izgleda strašno, ali nije. To su stvari koje mogu da se nauče“.

Marinković vrlo dobro poznaje Dušana Makevića, zadnjeg veznog koji je bio jedan od najboljih igrača Teleoptika ove sezone. Ono što je zanimljivo, u Partizan je došao iz Crvene zvezde.
„Totalno drugačijoi tip igrača od Rakića. Tehnički obučen, inteligentan, poseduje odličan pas, ideju, šut iz daljine. Ume da iznese loptu, promeni stranu. Njegov najveći problem je građa. Mora fizički da ojača, kako u nogama, tako i u gornjem delu tela. Takođe, igra u odbrani mu je loša, mora da poboljša igru bez lopte. Tu vidim najveći prostor za napredak“.

Ime koje je mnoge iznenadilo je - Ivan Martinović. Momak rodom iz Vrbasa je cirkulisao između omladinaca i Teleoptika, ali je više bio u redovim Optičara. Imao je prilike da sarađuje i sa Nenadom Stojakovićem i sa Đorđijem Ćetkovićem, sada pomoćnim trenerom Partizana.
„Krilo izuzetnih brzinskih sposobnosti, agilan je, može da igra na oba boka. Problem je što ne donosi dobre odluke u završnici i što je fizički slabašan, nije dovoljno sazreo za seniorski fudbal“.

Tu su i dvojica golmana. Tarik Banjić i Veljko Popović. O Tariku se i ranije pričao kao velikom potencijalu.
„Banjić je tu već nekoliko godina. Poznajem ga dobro. Reprezentativac Bosne i Hercegovine, profesionalac i veliki radnik, što je mnogo važno za golmana. Ukoliko u Partizanu ozbiljno računaju na njega, onda treba već sad da brani za Teleoptik, jer je omladince prerastao. Popović je došao iz Čukaričkog. Nisam imao mnogo prilike da ga gledam, kažu da je odličan u igri nogama“.

Dušan Jovanović, sin Laneta Jovanovića je neko zbog koga se digla velika prašina. Na stranu sve što se dešavalo, ali činjenica je da taj momak poseduje ogroman talenat.
„Ako ćemo da pričamo tako, onda bi za svakog igrača moglo da se kaže „Zašto baš on, a ne neko drugi?“. Nisam imao mnogo prilike da ga gledam, otišao sam nedugo posle njegovog dolaska. Međutim, video sam ga na nekoliko utakmica i odmah je bilo jasno da je izuzetan talenat“.

Poslednji, ali ne i najmanje bitan je Matija Ninić. Momak koji se pojavio, ne iz drugog, nego iz trećeg plana. U finišu prethodne sezone je bio krucijalan što se tiče borbe za opstanak omladinaca Partizana. Ove sezone je potpisao profesionalni ugovor sa crno-belima i nastavio sa dobrim igrama u Teleoptiku.
„Momak koji je radom zaslužio sve što mu se dešava. Neverovatna upornost. Probijao se kroz mlađe kategorije Optičara, došao do njihovog prvog tima gde je možda i najbolji igrač. Može da igra na obe krilne pozicije, ali bolje se snalazi na levom boku. Veoma interesantan profil. Vižljast, dug korak, brz, hitar. Neophodno mu je da poradi na donošenju odluka. Da nauči kad treba da šutne, a kad da podeli pas. To su detalji za koje je potrebno vreme da bi se naučili. Malo ko je očekivao da će napraviti ovoliki iskorak. Prijatno je iznenadio sve“, završio je Marinković.