Partizanova pojačanja iz Superlige: Koracima Škuletića i Belića, ili u ponor između njih

Ozvaničenjem angažmana Bojana Kovačevića za 600.000 evra i procente od naredne prodaje Partizan će drugi put ove zime uložiti značajan iznos za dovođenje igrača iz Mozzart Bet Superlige.

Posle Nikole Miličića plaćenog pola miliona evra Radničkom iz Kragujevca, crno-beli su spremni da još značajnije ulaganje izdvoje za drugog mladog centralnog defanzivca koji će tako postati najveća investicija kluba iz Humske posle Ljubomira Fejse kada su u pitanju igrači iz domaćeg šampionata.

Obeštećenje od 1.200.000 evra za nekadašnjeg igrača Hajduka iz Kule će ostati neugroženo i posle godina fudbalske inflacije, ali činjenica da je lider Mozzart Bet Superlige izdvojio sedmocifren iznos za dva igrača iz Srbije pokazatelj je da je Partizan ozbiljan fokus usmerio ka domaćem tržištu.

O rekordnim kupovinama večitih rivala pisali smo nedavno, po prelasku Uroša Sremčevića iz Mladosti u Crvenu zvezdu, a ulaganja Partizana u igrače iz domaćeg šampionata bila su povod da se osvrnemo na njihove kasnije prodaje.

Tokom prethodnih deset godina crno-beli su neretko uspevali da nađu rešenja za deficitarne pozicije u timu na domaćoj sceni. Neretko je klub iz Humske za igrače iz lige izdvajao i šestocifrene iznose, a učinak je bio raznolik.

Kao najbolji primer dobrog poslovanja iz ove perspektive je angažman Kristijana Belića. Fudbaler koji je stigao iz Čukaričkog kao slobodan igrač za jednu i po sezonu je uspeo da privuče pažnju klubova iz inostranstva i da donese višemilionski prihod. Angažovan bez obeštećenja, centralni vazista je potom prodat za 4.000.000 evra od kojih ke polovina pripala Brđanima.

Čak i 50 odsto je bilo dovoljno da crno-beli ostvare najveći profit još od odlaska Petra Škuletića (kada govorimo o prodajama igrača prethodno angažovanih iz srpskih klubova).

Partizan za Kovačevića plaća 600.000 i 25 odsto

Partizanova brza popravka – Aleksa Janković na poziciji Kvinsija Meniga

Prethodno je crnogorski napadač uspeo da u dresu Vojvodine privuče pažnju kluba čiju je školu prošao i dobije drugu šansu u sezoni 2013/14. Priliku je iskoristio na najbolji način te je već početkom 2015. godine prodat Lokomotivi iz Moskve za 3.200.000 evra. Škuletićevim stopama će pokušati da pođe Aleksa Janković, poslednje ozvaničeno pojačanje crno-belih i doskorašnji igrač Čukaričkog. Hitro krilo se u Humsku vraća na mala vrata, pošto je klub napustilo po izlasku iz omladinskog fudbala, a zadatak mu neće biti lak, sudeći makar po tradiciji, usled činjenice da je od povratnika značajniji priliv doneo praktično samo već pomenuti Škuletić.

Tokom prethodne decenije povratnici nisu uspevali da ubedljivo potvrde da su se o njih klupski čelnici ogrešili u prvom mandatu, međutim kada se sagledaju putevi pojačanja iz Superlige tokom prethodne decenije, broj igrača koji su doneli profit između Škuletića i Belića je prilično skroman.

Marko Jevtović, simbolično plaćen Novom Pazaru u sezoni 2015/16 oko 50.000 evra, doneo je u kasu kluba iz Humske avgusta 2018. godine tačno 500.000 evropskih novčanica, koliko ga je platila Konja.

Više od uloženog, crno-beli su naplatili i u slučaju Slobodana Uroševića koji je u sezoni 2017/18 stigao iz Napretka, ostavio značajan trag u Humskoj i potom kao kapiten prošlog leta prodat za 200.000 evra Arisu iz Limasola. Ulaganja su opravdali Ognjen Ožegović, kupljen za 300.000 iz Čukaričkog, a potom prodat za 400.000 Darmštatu, kao i Nemanja Nikolić, koji je u prvom mandatu plaćen 350.000 Spartaku, a za kojeg je kasnije Al Raed izdvojio 400.000 evra. Đorđe Ivanović, takođe angažovan iz Spartaka, doveden je u Humsku za 400.000, dok je u Olimpiju prešao posle tri sezone za 300.000 evropskih novčanica.

Gledajući uložen novac, više se očekivalo od niza igrača poput Nemanje Miletića (Javor, 260.000 evra), Bojana Matića (120.000, Vojvodina), Petra Gigića (Mačva, 150.000), koji su posle plaćanih šestocifranih obeštećenja odlazili kao slobodni igrači, te će se na put Jankovića, Milićića i Kovačeviča iz te perspektive gledati da li će krenuti stopama Škuletića i Belića, ili većine igrača angažovanih između njih.

Govoreći o pojačanjima iz Superlige, površno bi bilo fokusirati se samo na profit (iako je pri kupovini mladih igrača potencijalan zarada uvek važna stavka), pa je neophodno istaći primere niza igrača na čelu sa Miroslavom Vulićevićem i Bojanom Ostojićem, koji su po dolasku iz drugih klubova u Humsku ostavili dubok trag i zaslužili epitet simbola jednog perioda Partizana.