Partizanova nova formula za igrače iz drugog plana: Idi, dokaži se, vraćamo te posle po duploj ceni

Na ovaj način bi se uspostavio sistem po kome bi, makar teoreski, svi bili zadovoljni. Najpre igrač, jer bi dobio šansu da redovnije bude na terenu. Klub koji bi ga kupio od Partizana bi bio vlasnik njegovog ugovora, što je pomak u odnosu na pozajmice, jer se često dešava da pred kraj sezone pojedinici kalkulišu znajući da u narednom takmičarskom ciklusu neće računati na fudbalera. A i crno-beli bi imali koristi. Najpre odmah, koliko-toliko, jer ne bi ostajali bez igrača budzašto, a opet bi im ostala mogućnost da ga vrate ako procene da je posle godinu ili dve napredovao do nivoa da može da bude oslonac Parnog valjka.

Ostaje pitanje koliko bi se klubova Mozzart Bet Superlige odlučilo na ovaj vid saradnje, jer bi praktično samo godinu dana imali igrača na raspolaganju. No, ima i onih iz regiona ili inostranstva za koje će važiti isti model poslovanja i koji bi bili zaintersovani.

Sve ovo Partizan želi da postane univerzalno pravilo ponašanja u Humskoj, kako mu se ne bi dešavalo da ostane i bez novca i bez igrača. Možda najdrastičniji su slučajevi Milana Aleksića i Bogdana Mirčetića koji su završili u kragujevačkom Radničkom, sad je Mihajlo Petrović u Napretku, a od njih u Humskoj nemaju ama baš nikakvu korist. I to Predrag Mijatović i Danko Lazović, kao protagonisti sportskog sektora, žele da promene.

Čak ne mora da bude sportski interes u prvom planu, već ekonomski, pošto bi imali šansu da prodajom nekom klubu podignu cenu igrača, onda ga vrate po dvostrukoj ili četvrostrukoj vrednosti, pa za još više novca prodaju u inostranstvo.