Partizanova misija u Češkoj: Uzmi bod(ove) i budi u igri do kraja

Menaju se vremena, menjaju se i Partizanove ambicije. Kad se po ukidanju sankcija vratio na međunarodnu scenu kao prioritet pred većinu gostovanja postavljao je ideju da se ne obruka (drugi je padež da li je baš u tome baš uvek uspevao), u međuvremenu je napredovao dotle da očekuje pobede. Ili u najmanju ruku pozitivan rezultat kojim bi u startu povećao šanse da prezimi u evropskim takmičenjima.

Tako i pred meč sa Slovackim (četvrtak, 18.45, TV Arena Premium 2) ima osnova da se nada kako će doneti bod (ove) iz Češke i istaći kandidaturu da u konkurenciji daleko skupljih Nice i Kelna prođe u narednu fazu Lige konferencije. Pogotovo što je bliska prošlost pokazala kako mu uvodni mečevi grupe služe kao podsticaj da ili ostvari plasman u eliminacione runde ili makar do kraja bude konkurentan.

Poslednja četiri učešća (tri u Ligi Evrope, jedno u Ligi konferencija) Parni valjak je otvarao tako što se odmah „upisao“ na tabelu, tako podigao sebi šanse i rivalima posalo poruku koliko je ambiciozan.

„Ako napravimo dobar rezultat protiv Slovackog biće nam lakše u narednom periodu. Prva utakmica je naročito bitna, pogotovo što igramo sa ekipom iz četvrtog šešira. Podsetiću, mi smo bili nosioci, logično je da i Česi razmišljaju o nama na poseban način. Nadam se da su igrači posle nekoliko dobrih rezultata stekli rutinu i da će u Češkoj da ih krasi i svežina. Slovacko će nam pružiti putokaz gde ćemo da budemo“, pojasnio je Gordan Petrić, šef stručnog štaba crno-belih pred put u Uherske Hradište.

Najbolja potvrda ove teze su dešavanja od 2015. Od te godine Partizan je svaki put kad je predstavljao Srbiju u UEFA takmičenjima počinjao grupnu fazu na zadovoljavajući način, što među Grobarima budi optimizam da bi nešto slično moglo da se ponovi. Prvi takav podsticaj stigao je i vidu pobede nad AZ Alkmarom u vreme trenerskog mandata Zorana Milinkovića pre sedam godina. Tad je u Humskoj bilo 3:2, slično ovoj sezoni ekipa se mučila u prvenstvu, prosipala bodove, promenjen je i tad šefa stručnog štaba  (došao Ljubinko Drulović) i sve do završnih sekundi utakmice poslednjeg kola sa Augzburgom  Partizan je bio u igri za prolaz.

Dve sezone kasnije je takmičenje u Ligi Evrope otvorio remijem u Bernu. Ekipa Miroslava Đukića odigrala je 1:1 sa Jang Bojsom i usmerila dešavanja u grupi na svoju vodenicu, da bi baš protiv Švajcaraca u Beogradu dva meseca kasnije izborila plasman u prolećni deo takmičenja kolo pre kraja grupne faze. Blizu je bila i 2019. sa Savom Miloševićem, pošto je počela remijem sa AZ Alkmarom na Topčiderskom brdu (2:2) i da nije bilo žutih minuta u Hagu protiv istig rivala ponovila bi taj uspeh. Propušteno u Holandiji nadoknadila je prošle sezone kad je predvođena Aleksandrom Stanojevićem krenula trijumfom na Kipru nad Anortozisom (2:0) što se ispostavilo ohrabrenjem da se kasnije prođe grupa sa Florom i Gentom.

Najmanji zajedničk imenilac svih ovih dešavanja, da se Partizan pita do kraja, da ne zavisi od drugih, jeste povoljan rezultat na početnoj stepenici grupne faze. Zato je duel u Češkoj daleko važniji nego što se na prvi pogled čini. Osim toga, u istoj državi, viceprvak Srbije je ostvario poslednju evropsku pobedu na strani (Sparta u Pragu, 1:0, golom Kvinsija Meniga) i zato ima osnova nadati se reprizi. Protiv timova iz „Liga petice“ biće neuporedivo teže, a kako i Nica i Keln računaju na bodove protiv Slovackog moraće Partizan da nađe način da u startu otpiše jednog rivala.

Ostajao je Partizan i pre 2015. neporažen na startu takmičenja (0:0 sa Totenhemom u Humskoj, isti rezultat sa Nefčijem), ali nije bilo realno da izbori evropsko proleće. Sad je navikao javnost da je to moguće.