Partizanov veliki izazov: Nije fudbalski ćutati i igrati

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Beleka)

Često je moglo od leta do danas da se čuje kako Partizanov tim izgleda kao da nema boje, ukusa i mirisa. Žargonski, da mu nedostaje „hemije“ ili da energetski nije na nivou kakav je bio, na primer, u vreme kad su na klupi sedeli Marko Nikolić ili Aleksandar Stanojević, poslednja dvojica trenera u maksimalnom kapacitetu te reči. Novi, Srđan Blagojević, želi i to da promeni, iako se čini da ima toliko izazova da ne zna s kojim pre da se uhvati u koštac.

Sudeći prema onome se moglo uočiti na terenima i u hotelu „Kornelija Dajmond“ u Beleku, Blagojević sa saradnicima, između ostalog, želi da poboljša duh ekipe organizovanjem tim bildinga, ali – još važnije – sugeriše igračima kako je potrebno da češće/bolje komuniciraju na utakmicama. Zamislite onda odakle počinje, koliko toga mora da uradi kad i tim, maltene osnovnim, segmentom mora da se bavi.

Prilika da vidi ima li na pomenutom planu pomaka je u trećem kontrolnom meču ove zime, zakazanom za 13 časova (TV Arena Premium 1) protiv Hebara, fenjeraša na tabeli šampionata Bugarske. Možda je beznačajno kako će crno-beli proći u rezultatskom smislu, ali Srđan Blagojević bi se sigurno obradovao ako bi mu se ideje ocrtavale na terenu, ali pre svega ako igra bude brža. Prethodnih dana to je bio jedan od njegovih glavnih zahteva tokom treninga i sad je na fudbalerima da pokažu da li to što su čuli mogu da primene.

A čuli su...
„Momci, komunicirajte! Ne možemo igrati fudbal, a da ćutimo. Spustili smo glavu i ne pričamo“, tim rečima je pre neki dan Blagojević zaustavio trening da bi skrenuo pažnju Partizanovim fudbalerima na, u fudbalu i sportu generalno, važan detalj.

S razlogom, jer samo u prvom delu Mozzart Bet Superlige, ekipa iz Humske je primila 20 golova na isto toliko utakmica. Većina njih je posledica manjka komunikacije. Pogrešno bi bilo uperiti prstom samo u poslednju liniju koja jeste izložena napadima rivala, kao što je bila i u dva prijateljska duela od dolaska u Tursku (protiv Debrecina i Dukle), već je problem što ostatak tima uopšte dozvoljava da rival dođe u situaciju da zapreti. Baš zato je komunikacija od krucijalnog značaja.
„Lako je igrati bez pritiska, ali šta radimo kad izgubimo loptu? Zar da pustimo protivnika da igra, da nas napada“ pitao je Blagojević izabranike i, čini se, pogodio u metu, jer je baš to – izostanak reakcije posle promene poseda – predstavljalo problem svim njegovim prethodnicima u 2024.

Druga je stvar da li novi trener može da reši problem koji je, sigurno, identifikovan u vreme Igora Duljaja, tokom kratkotrajnog boravka Alberta Nađa, potom kod Aleksandra Stanojevića, Sava Miloševića i Marka Jovanovića.
„Hoću pozitivan govor tela... Ne želim da vidim sporo trčanje“, dodao je Blagojević, pre nego što je još jednom rečenicom sugerisao izabranicima srž problema. „Nemojte te penzionerske lopte, dajte oštrije!“

Ove reči deluju kao prepoznavanje problema. Drugo je pitanje ima li aktuelni kadar kapaciteta da ga reši, jer se prema Blagojevićevim rečima protiv Debrecina mučio kako da ubrza napad posle dobro rešenih situacija u izgradnji akcije u prvoj trećini, a na meču sa Duklom nije bio snalažljiv na pritisak protivnika. Zato moraju da rade svi.
„Gledajte u najdalju tačku na terenu. Ne morate tamo da igrate, međutim, hoću da mi date rešenja kako da do nje stignemo“, siže je poruke Srđana Blagojevića igračima.

Još „samo“ da je usvoje.