Partizan pravi najskuplji tim u istoriji: Za tri ino-pojačanja 4.000.000 evra
Vreme čitanja: 3min | sub. 12.06.21. | 17:13
Crno-beli spremni da ulože novac kao nikad pre kako bi bili konkurentni Crvenoj zvezdi
Dovela je Crvena zvezda Aleksandra Dragovića, pikirala njegove imenjake Prijovića i Kolarova, a Partizan je spremio kontru i na skupocena pojačanja večitog rivala pokušaće da uzvrati istom merom. Prema informacijama Mozzart sporta, crno-beli žele da tokom leta formiraju najskuplji tim u istoriji i da ulaganjem novca pokažu kako im je stalo komšijama preotmu primat na superligaškim terenima. Pa, kud puklo da puklo.
Jedna od najvećih zamerki navijača poslednjih godina upravi Parnog valjka je što uglavnom angažuje istrošene i(li) besplatne igrače. Kao da su u Humskoj shvatili da bez velikog rizika nemaju šta da traže na više frontova i zato su rešili da daju više nego sad. Više nego ikad.
Izabrane vesti
Zasad se, prema zvaničnim informacijama, novčanom najvrednijom sezonom smatra 2019/20 pod trenerskim komandama Sava Miloševića. Tad su Umar Sadik iz Rome za skoro 2.000.000 evra (za pozajmicu i obeštećenje plaćeno šest meseci kasnije), Takuma Asano iz Arsenala (1.000.000), visoke plate date su Bibarsu Nathu (oko 600.000 evra) i Lazaru Markoviću, sića je izdvojena za potpise Periše Pešukića, Bojana Matića i Uroša Vitasa. Kad se sve zbroji oko 3.500.000 za obeštećenja, plus plate.
Granice su pomerene. Kao u Evropi, tako i u Srbiji. Ovog leta ideja je da Partizan probije limite i samo za trojicu igrača inostranstva izdvoji 3.000.000 evra kako bi za njihovu slobodu platio drugim klubovima. U pitanju su centralni špic, krilo i štoper. Kako je rečeno našem portalu, svaki od njih košta pojedinačno oko 1.000.000 evra, na šta valja dodati plate. S tim da su crno-beli i tu rešili da naprave zaokret u odnosu na prethodne sezone, da se ne razbacuju sumama od oko pola miliona evra, koliko pojedinci danas zarađuju, već da gornja granica bude između 250.000 i 300.000 evra. A da u ugovorima budu klauzule o visokim bonusima, pa ako se klub plasira u Ligu konferencija, osvoji titulu i(li) kup budu debelo nagrađeni. Ne u startu, blanko, već prema zaslugama. Tako bi se došlo do skoro 4.000.000 evra uloga samo u tri strana fudbalera. Bude li otišao Bibars Natho – a Izraelac je na klackalici – možda bude i četvrti novi legionar.
Ne bi trebalo zaboraviti da ta cifra može da se uveća, zavisno koga sportski sektor odabere od igrača iz našeg prvenstva, povratnika ili onih iz inostranstva koji nemaju prethodnu istoriju sa crno-belima. Crno-beli su shvatili da se u modernom fudbalu uspeh plaća i da će biti sve teže reprizirati 2010. kad je uloženo samo 30.000 evra u potpis golmana Radiše Ilića da bi se ušlo u Ligu šampiona.
Bilo je potpuno drugačijih, pravih hazarderskih, pokušaja u 21. veku. Izuzetno uspešnih, poput 2003. kad su angažovani Lotar Mateus za trenera, Taribo Vest kao oslonac odbrane, Albert Nađ i Ivica Kralj vraćeni iz inostranstva, doveden je i Ljubinko Drulović, a rezultiralo je plasmanom u Ligu šampiona. Izuzetno neuspešnih, poput leta 2011, kad su kupljeni Brazilci Eduardo Pašeko (1.200.000) i Anderson Markeš (300.000), za zbirno milionsko obeštećenje kupljeni štoper Ivan Ivanov i napadač Vladimir Jovančić, a desilo se krah protiv Šamroka i eliminacija iz Evrope krajem avgusta, kao uvod u haos u klubu na višim nivoima. Prethodni pokušaj, posle poslednje titule (2017) završio se promenjivo, plasmanom u grupnu fazu Lige Evrope i osvajnjem Kupa Srbije, međutim, najvredniji pehar – šampionski – ostao je van domašaja uprkos ulaganju od blizu 3.000.000 evra (Sejduba Suma, Nemanja Nikolić, Nemanja Miletić, Ognjen Ožegović, Đorđe Ivanović, Juri Vakulko, Slobodan Urošević).
Sad kad već četiri vezane godine nema titule, a poslednje dve ni kupa, deluje donekle razumljivo opredeljenje da se više novca uloži u igrački kadar. Uz pitanje: ima li garancija da će tako skup tim uspeti i ko će (još važnije, da li) polagati račune u slučaju još jednog neuspeha?