Partizan poveo i prestao da igra fudbal, Lekić prekratio muke

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Slovenije)

Partizan je imao popravni, ali da li je uspešno položen? Ako gledamo konačan rezultat, onda jeste. Međutim, ceo utisak teško da može biti onakav kakav priželjkuje Saša Ilić. I to je nešto što partizanovce i stručni štab i te kako može da zabrine. Deluje da mu ekipa nije dovoljno naučila iz prethodne utakmice protiv CSKA 1948.

Crno-beli jesu došli do pobede protiv slovenačkog Aluminija (2:1), ali teško da mogu biti zadovoljni. Početak je bio takav da biste pomislili da je ono protiv Bugara bio samo loš dan. Partizan je kontrolisao dešavanja na meču i već posle pet minuta došao do vođstva. Nemanja Trifunović je oboren u šesnaestercu, a Erik Kojzek je hladnokrvno realizovao najstrožu kaznu. Očekivalo se tada da Ilićeva ekipa zapne još jače i možda ponovo zatrese mrežu protivnika, ali se to nije desilo. Partizan je nakon vođstva maltene prestao da igra fudbal.

Na njegovu sreću, vrlo loša igra, pogotovo u drugom poluvremenu, ostala je zabašurena zahvalujući Marku Lekiću i greškama rivala u završnici, posle kojih su crno-beli došli do gola za pobedu. Sve ostalo će stručni štab morati podrobno da analizira, jer Partizan ovako neće daleko dogurati.

Do tog trenutka, Aluminij je kontrolisao utakmicu, više je napadao, bio konkretniji, čak imao zicer za izjednačenje, ali ga nije dao Marko Milošević. Dok je slovenački tim pleo mrežu oko gola i uspeo da dođe do gola za izjednačenje, Partizan je tapkao u mestu, a problemi su posebno bili vidljivi u veznom redu. Evidentno je da Milan Aleksić vuče višak kilograma i u prvih 45 minuta je bio maltene nevidljiv. Trebalo bi da mu to bude dovoljan signal da se uozbilji, jer se očekuje da on bude jedan od glavnih kreatora ekipe.

Ono malo dobrih stvari što je Parni valjak uradio u ofanzivnom delu igre bilo je plod Nemanje Trifunovića i Erika Kojzeka. Krilni napadač je u više navrata pravio probleme rivalima, puno trčao, nudio se saigračima, dok je snažni Austrijanac bio koristan u presingu, oduzimanju poseda, dobrim faulovima i vazdušnim duelima. Utisak je da saigrači nisu dovoljno ispratili njihov trud i zalaganje.

Videlo se da Saša Ilić nije bio zadovoljan viđenim, često je delio savete igračima, tražio da se igra brže, sa manje dodira, ali njegovi puleni još imaju problem da igraju jednostavnije. Lopta ide sporo i komplikuje se u situacijama koje mogu lakše da se reše.

Baš kao i protiv CSKA 1948, rival je napipao slabu tačku – levi bok. Mohamed Abdulmalik je ponovo pravio mnogo grešaka. Pre svega u tehničkim elementima (u obećavajućoj situaciji mu se lopta odbila od noge dok je bio u trku, jednom je čak pogrešio pas na nekoliko metara od saigrača).

Već u drugom poluvremenu desio se dežavi iz prethodne utakmice – Partizan se nije pitao ništa. Aluminij je bio taj koji je držao loptu u posedu, kreirao akcije, pokušavao da ugrozi Miloša Krunića, dok je kod ekipe iz Humske bio vidljiv fizički pad. Pričao je Ilić posle meča sa CSKA 1948 da ekipi predstoji još mnogo rada. Obično kažu da su takve izjave jasan pokazatelj da nešto nije kako treba. U ovom trenutku, u igri Partizana malo šta funkcioniše.

Parni valjak je igrao u sastavu: Milošević – Roganović, Đurđević, Milovanović – Abdulmalik – Dragojević – Sek, Ugrešić, Aleksić, Trifunović – Kojzek. Igrali su još: Krunić, Ninić, Jovanović, Envulu, Marinković, Alilović, Zeković, Janković, Traore, Zubairu, Lekić.