{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Efekti mandata doskorašnjeg sportskog direktora...
Partizan posle Ivice bombaša – gori nego 2015.
Ivica Iliev

Tri i po godine je Ivica Iliev bio sportski direktor Partizana i za to vreme je obrnuo ceo krug. Bukvalno. Sada kada odlazi iz Humske, posle osvojene titule i proleća u Evropi, ostavlja crno-bele u gorem stanju nego što ih je zatekao!

Ivica Iliev je za sportskog direktora izabran 27. oktobra 2015. godine. Bilo je to tri dana posle remija crno-belih sa ekipom Mladosti u Lučanima. Na taj dan, Partizan je imao 15 bodova zaostatka za Crvenom zvezdom i bio je treći na tabeli, ispred njega je bio Borac.

Na današnji dan, Partizan ima 21 bod manje od večitog rivala, treći je na tabeli, samo što timove sa dve strane Topčiderskog brda sada razdvaja Radnički.

Pre tri i po godine Parni valjak je bio u igri za Kup Srbije, u igri je i sada da odbrani pehar.

Ono što pravi veliku razliku: one jeseni 2015. Partizan je bio pred plasmanom u prolećnu fazu Lige Evrope. Istina, tu nije bilo nikakve zasluge Ivice Ilieva, došao je kada je takmičenje odmaklo. Danas pak klub iz Humske nije u Evropi, ove sezone je igrao samo do avgusta i to u velikoj meri "zaslugom" odlazećeg sportskog direktora.

Napravio je, dakle, Iliev salto od 360 stepeni u Humskoj. Vratio je Partizan na nivo na kojem ga je zatekao. Pa i gore od toga...

Tragedija crno-belih je što je u jednom momentu delovalo da se ide napred, da se klub podiže. Osvojena je titula, dupla kruna, obezbeđeno proleće u Evropi. I tu je, svakako, bilo velikih zasluga Ivice Ilieva.

Ali to prezimljavanje posle 14 godina je, izgleda, bilo vrh sa kojeg se nije imalo gde osim - nizbrdo. Nijedan igrač nije prodat za ozbiljniji novac u tom prelaznom roku, a očekivalo se da će biti jagma za momcima koji su stavili Partizan velikim slovima na evropsku mapu. Ponuda nije bilo. Nije, samim tim, bilo ni pojačanja. Bio je to prvi zid na koji je naleteo talas uspeha crno-belih.

I onda se takva poslovna politika nastavila i u narednim prelaznim rokovima. Tim koji je prezimio u Evropi umesto da bude pomalo pojačavan, kao što to rade svi ozbiljni klubovi u svetu, počeo je da puca, da se raspada...

Dovođeni su igrači koji objektivno nisu pojačanja, koji nemaju mesta u nekom "pravom" Partizanu. Koliko god se sakrivao iza nekih kurtoaznih izjava inostranih igrača, Ivica Iliev je na kraju i sam priznao ono što svi vide i glasno govore, kako izgleda današnji tim crno-belih:
"Stidim se onoga što vidim na terenu, ne mogu sa tim nikako da se pomirim. Neke od tih igrača sam lično doveo, neke nisam doveo, ali sam dozvolio da dođu, a nekima smo produžili ugovore, i to sam takođe dozvolio, a očito to ničim nisu zaslužili", rekao je Iliev.

Otvara ta izjava dosta pitanja. Pre svih, ko je, onda, dovodio igrače u Partizan, ako nije sportski direktor? Ko je produžavao ugovore, ako se tome protivio Iliev? Kako je mogao Zoran Mirković da pravi tim, ako je imao fudbalere koje nije želeo u ekipi ni on, a ni sportski direktor? Zašto ranije nije Ivica digao sidro, kada nije potpuno kontrolisao dizgine u Humskoj?

Bilo bi nepošteno reći da je sve u mandatu Ivice Ilieva bilo crno. Bilo je i belog.

Leonardo, Tavamba, Đurđević došli su u klub kao slobodni igrači, a doneli su trofeje, Evropu i skoro 10.000.000 evra u klub. Everton je bio ljubimac navijača, Stojković se vratio u Partizan, Nemanja R. Miletić se pokazao kao pogodak, Rikardo je drugi strelac lige...

Sa Sejdubom Sumom

Ali, lista onih koji ni sami ne znaju kako su došli u Partizan, čime su to zaslužili, poprilično je duža. Onaj ključni tas na vagi, koji je Ilievu ostao kao kamen oko vrata i koji ga je vukao na dno bio je – Sejduba Suma. Najskuplje pojačanje u istoriji kluba, koje je na terenu izgledalo kao zalutali, nezainteresovani poluamater.

Pukla je posle Sume i uprava Partizana, bilo je sve više onih koji su u pola glasa, pa i javno, upirali prst krivice u sportskog direktora. A, njemu je bilo najvažnije da uđe u okršaj sa novinarima, kao onda kada se izvikao na kolegu iz Sportskog žurnala samo zato što je pitao za prošlost Ognjena Ožegovića u Crvenoj zvezdi...

Čak i da se ne vraćamo unazad i nabrajamo sve one koji su protutnjali kroz Partizan bez ikakvog traga, dovoljan pokazatelj totalno nepostojeće koncepcije je poslednji prelazni rok, u kojem su dovedena trojica igrača, koji – ne igraju.

Daleko od toga da je Ivica Iliev jedini krivac za loše stanje u Partizanu, iako je na rastanku džentlmenski teret neuspeha preuzeo na svoja leđa, ali sportski direktor snosi najveću krivicu što crno-beli danas izgledaju kao klub koji nema nikakvu ideju za budućnost, za koji i sledeća sezona deluje već danas izgubljena, jer je kostur aktuelnog sastava – preslab. Čak ni za evropski izlog nema igrača koji bi mogao da donese opipljiviji novac.

Međutim, nameće se i još jednom veoma bitno pitanje u Humskoj: ako funkcionisanje celog kluba zavisi isključivo i jedino od toga da li će sportski direktor stvoriti tim za rezultate na terenu i igrače za prodaju, čemu, onda, uopšte služi ostatak uprave kluba?

Piše: Vujadin TOMKOVIĆ
Foto: Star Sport

Najnovije vesti


×