Partizan ne može ni da pobedi, ni gol da postigne: Mančester Siti 'made in Thailand' se šetao Humskom

Dešavanja u Humskoj mogu da se tumače na više načina: rezultatski, stilski, ambijentalno... Sve zavisi od ugla gledanja. Optimisti će pomisliti da Partizan napreduje. Sitnim koracima, doduše, ali miče, jer nije ubijen u pojam kao kad je probao da obara ruke sa Dinamom, pa su mu obe uvrnute. Pesimisti će podsetiti da ni iz trećeg pokušaja nikog nije pobedio u Evropi, čak ni gol oept kod kuće nije postigao. I opet je poražen. U tom kovitlacu emocija kriju se nada (mala) i zebnja (velika) Grobara šta će biti narednog četvrtka u Tunu, gde će njihovi miljenici pokušati da osiguraju grupnu fazu UEFA takmičenja, samo što će im za to biti potrebno da čudo, da savladaju lidera prvenstva Švajcarske dva razlike.

Vreški težak posao. Kako zbog načina igre tima Aleksandra Stanojevića, tako i saznanja da opet nije uspeo da uradi ono zbog čega se fudbal igra, da loptu smesti u mrežu. Zato se njegova još jednom zatresla i to je bilo dovoljno da ekipa sa italijanskog govornog područja utiša tek nekoliko hiljada fanatika u Beogradu, spremnih da izdvoje vreme i novac kako bi pratili prvi susret trećeg eliminacionog kola za plasman u Ligu Evrope – 0:1.

A nisu imali baš šta da vide u izbedbi domaćina, koji je planirao da tehnički potkovanijeg i uočljivo uigranijeg rivala ugrožava kontrama, međutim, kad to nije uspeo – a bilo je situacija – dozvolio je sastavu Matije Kroći Tortija da razvije akciju kakve se pribijavao stručni štab Parnog valjka. Bez pritiska na nosioca lopte, iz nekoliko dodavanja, gosti su stigli pred kazneni prostor Aleksandra Jovanovića, imali taj luksuz da odlože loptu Matiji Zanotiju, a ovaj pontirao za nastavak agonije lidera Mozzart Bet Superlige.

Ako je prošle sedmice na Topčiderskom brdu Dinamo iz Kijeva izgledao kao Boka juniors zbog dezena dresova i strasti prema fudbalu, Lugano je na trenutke ličio na Mančester Siti. Samo, „made in Thailand“. Bofl roba. A i takav, sa greškama u proizvodnji, držao je loptu, posedom primorao crno-bele na povlačenje, besomučno se dodavao kao kad Parni valjak ode u Suboticu ili Ivanjicu i to uglavnom nije ličilo ni na šta. Od takvog tima, sposobnog da diktira ritam i nesposobnog da uđe u šansu – što je zasluga domaćina i pomak u odnosu na mečeve sa Ukrajincima – Partizan je zazirao u prvih 20-ak minuta, delovao uplašeno i bezidejno, a čak i kad bi dobio mogućnost da nešto kreira Gajas Zahid bi poslao pas u – aut!?

Na šta je spao nekada moćni klub kad ga, za međunarodne prilike, prosečni tim, bez ijednog iole poznatog pojedinca, drži u šahu, pitanje je za dublju analizu. Bilo je mučno gledati kako srpski predstavnik ušančen iza lopte lovi grešku rivala, čiji su štoperi postavljeni maltene na liniji centra igrališta. Mnogima se to nije dopalo.

„Ne razumem, stvarno, šta mi igramo? Da li je ovo zona, kao u košarci? Alo, mi smo domaćini, moramo da napadnemo“, čulo se na tribinama u Humskoj.

Navijači imaju pravo na mišljenje, ali struka ih je još u sredu opomenula da se naoružaju strpljenjem nagovestrivši da će Lugano dominirati u pas igri. U takvim okolnostima najveća šansa Stanojevićeve ekipe bile su kontre. Samo što nije imao ko da ih razvije ili dovrši. Saldanja je triput bežao rivalima, sa ili bez lopte, ali bi uglavnom padao ispred kaznenog prostora i nijednom nije iznudio faul. Zahid je posle početne stegnutosti napokon proigrao i delovalo je da može da bude čovek od čijih će se pasova okoristiti domaćini, ali... Partizan ima veliki problem: na jednoj strani je nezainteresovani Ksander Severina, a na drugoj neiskusni Ibrahim Zubairu i sve ono što je osmišljeno da ide pre desnog boka, u tranziciji, završavalo se lošim procenama Holađanina (između ostalog i kad je izbio sam pred Saipija na Zahidovo dodavanje), dok je na suprotnom delu terena momak iz Gane igrao pod ranim opterećenjem žutog kartona i maltene nijednom nije napravio višak. A unutra Aldo Kalulu. Nemoćan.

Čak je i tako skroman Kalulu nešto pokušao početkom drugog poluvremena, na pas rezerviste Goha udarac mu je blokiran, kasnije je ubeđivao sudiju Van der Eijka da je nad njim skrivljen jedanaesterac, ali nije vredelo.

Baš kao što ni ulazak Bibarsa Natha nije promenio krvnu sliku Partizana. Izgledao je ubijen u pojam, trkački ispod nivoa potrebnog za Evorpu, bez energije (u šestoj utakmici od početka sezone!?), sa dosta defanzivnih zadataka, a bez valjanog rešenja u ofanzivi. Nešto je petljao Goh, probao da razmrda tim Đorđe Jovanović, posle gola je ušao i drugi napadač u liku Nemanje Nikolića, ali Švajcarci su dobili crno-bele njihovim planiranim oružjem. Strpljenjem.

Kao da su znali da će im se otvoriti prostor, da će dati gol – čak su imali šanse da trijumf učine ubedljivijim da nije bilo opet raspoloženog golamana Jovanovića – sebi obasjali put ka Istanbulu, da igraju sa Bešiktašem, a crno-bele ostavili u tunelu. Iz svakog se vidi svetlo, iz ovog – ne.

PARTIZAN - LUGANO 0:1 (0:0)

/Zanoti 73/

Beograd

Stadion: Partizan

Sudija: Sander Van Der Ejik

Žuti kartoni: Zubairu (Partizan), Bislimi (Lugano)

PARTIZAN (4-2-3-1): A. Jovanović – De Medina, Marković, Mujakić, Jurčević – Arijaga, Zahid (od 79. Nikolić) – Severina (od 58. Grimaldo), Kalulu (od 58. Natho), Zubairu (od 46. Goh) – Saldanja (od 74. Đ. Jovanović)

LUGANO (4-2-3-1): Saipi – Zanoti, Papadopulos, El Vafi, Valensuela – Belhađ (od 68. Dos Santos), Grgić – Aliseda (od 68. Vladi), Bislimi (od 80. Maček), Siminjani (od 68. Dumbija) – Pšibilko (od 55. Mau).