Partizan kao Makijaveli: Zubato Sunce iznad Humske, jedva do evropskog proleća (VIDEO)

Ovih dana u Beogradu pada dosadana kiša, u februaru će se na crno-beloj strani Topčiderskog brda ukazati sunce. Zubato, mada, sunce. Dugo čekano, obasjaće Partizanove fudbalere da potvrdi kako su učesnici evropskog proleća, a nedovoljno jako da zagreje publiku primetnu razočaranu, iako je primarni zadatak ostvaren. Ako je tačno da cilj ne bira sredstvo, srpski predstavnik je premijerno učešće u Ligi konferencija okončao po učenju Makijavelija, taman tako da prođe u narednu fazu. Skromnim remijem sa još skromnijim Anortozisom – 1:1.

Dobro je što mu se nisu ponovili Augzburg i AZ Alkmar. Loše što je sebe najpre doveo u situaciju da drhti 90 minuta. A najgore što ni po čemu nije pokazao da je bolji od predstavnika Kipra, iako ga je pre skoro tri meseca rutinski dobio u Nikoziji.

Ovoga puta nije morao. Ni mogao. Nije ni izgubio, u jedinom scenariju koji bi ga izbacio. Ruke je podigao u vis, više kao signal da mu je veliki kamen pao sa srca nego što je oduševljen tek sedmim prezimljavanjem u UEFA takmičenja. Posle provg kola čaša je bila polupuna, sad je poluprazna.

Partizan definitivno ne može da odigra normalnu utakmicu. Bilo je drhtanja protiv Sočija sve dok Aleksandar Šćekić nije obezbedio produžetak, penal drame sa Rusima pre nego što se ukazao Igor Vujačić, drhtanja do poslednje sekunde revanša sa Santa Klarom da Portugalci ne uvedu duel u dodatnih 30 minuta, ispuštene prednosti u Flandriji protiv Genta, brukanja u Talinu... Po istoj matrici prošao je veći deo presudnog susreta za plasman u nokaut fazu Lige konferencije. Tanjili su živce publici i sami sebi zagorčali život.

Od starta se mogla uočiti nervoza u taboru domaćih. Verovatno pojačanu saznanjem da je Rikardu Gomešu pozilo na dan utakmice i da se pridružio ranije odustnim Bibarsu Nathu, Lazaru Markoviću, Danilo Pantiću, mada teško da i to može da se koristi kao izgovor za lošu, bezidejnu, igru u strahu. U pogledima crno-belih, a tek u potezima moglo se primetiti da su van sebe, mimo kontrole, da su odsutni, dekoncentrisani i da samo zahvaljujući individualnim potezima mogu nešto da naprave.

Dva takva izveli su sredinom prvog poluvremena. U trenucima kad se ništa vredno pažnje nije dešavalo, Miloš Jojić je primetio da ima dovoljno prostora i vremena da podigne glavu, istovremeno i loptu ka Marku Milovanoviću, a mladi špic potvrdio da mu je vazduh prirodno okruženje. Kao što je matirao golmane Dubočice u kupu i Novog Pazara u prvenstvu, primorao je Smederevac na kapitulaciju i Asafa Cura za prednost koja je trebalo da smiri nervoznog domaćina i meč uvede u mirnu luku.

Trebalo, ali nije. Koliko je Marko Milovanović u formi, toliko Partizan kao tim nije. Umesto da mu taj gol raširi krila, da ga opusti i omogući let preko realno skromnog protivnika, usledio je poklon kakav gostima ne bi spakovao ni njihov strateg Temuri Kecbaja. Bio je Miloš Deletić opasan i u uvodu meča, kad mu je udarac pored usnule odbrane Partizana odbranio Aleksandar Popović, ali njihov drugi okršaj završio se tako što je golman najpre promašio loptu, nogom potkačio ofanzivca kiparskog predstavnika, častio goste kaznenim udarcem, a pošto je Lazaros Hristodulopulos pre dve sedmice pogodio sa pola terena, mačiji kašalj za njega je realizacija udarca sa 11 metara.

U tom trenutku meč je vraćen na početak, s tim što je momentum bio na strani Anortozisa, bez obzira na iznenadnu šansu pred kraj prvog dela u režiji Slobodana Uroševića i ne baš spretne reakcije levog beka u kaznenom prostoru gostiju. Delovao je Kecbajin tim sigurnije, uverljivije, više rizikovao u pokušaju da uhvati favorita na krivoj nozi. Dosta ubacivanja u kazneni prostor, lopti koje se rikošetiraju, pozvale su na oprez. Podignut na maksimum posle još jedne šanse Miloša Deletića, ponajboljeg igrača Anortozisa.

Kakva je panika vladala na stadionu u tim trenucima pokazale su i izmene Aleksandra Stanojevića, početkom drugog dela izveo je ofanzivnog Lazara Pavlovića u uveo Aleksandra Šćekića kako bi reprezentativac Crne Gore pokušao da zatvori prolaze Popoviću, nešto kasnije ne baš učinkovite startere Jovića i Meniga – koji ništa vredno po boku nisu napravili – zamenio Lutovcem i Holenderom, očekujući da fudbaleri bez velike minutaže tokom jeseni makar trkački odrade posao. U konačnom zbiru se ispostavilo da je baš na taj način smanjio uticaj Egipćanina Varde i Deletića da lako dolaze do kaznenog prtostora rivala.

Na suprotnom kraju terena – skoro ništa. Samo polukontra u kojoj je Miloš Jojić mogao bolje da reaguje i NFL šut Aleksandra Šćekića svedoče da tuđi gol nije toliko zanimao crno-bele koliko odbrana svog. U toj misiji sve je bilo podređeno rezultatu, pa je Partizan zaličio na Spartak ili Radnik iz Surdulice kad dođu na Topčidersko brdo. Štoperi Siniša Saničanin i Igor Vujačić su odradili zahtevan posao po teškom terenu, što je uticalo da rezervista Nika Kačarava ne dođe baš do izražaja i sačuva bod koji je Partizan odveo dalje. Madas je bilo jako gusto u finišu, posebno posle šuta Hristofija. Sreća je pogledala Partizan, koji je prošao dalje.

Ali, kako je izgleda u presudnom meču za prolaz ne deluje da će daleko stići...

PARTIZAN – ANORTOZIS 1:1 (1:1)

/Milovanović 20 - Hristodulopulos 33p/

Stadion: Partizana.

Sudija: Kruašvili (Gruzija).

PARTIZAN (4-2-3-1): Popović – Miljković, Vujačić, Saničanin, Urošević – Zdjelar, Jojić (od 62. Lutovac) – Menig (62. Holender), Pavlović (od 46. Šćekić), Jović – Milovanović.

ANORTOZIS (4-3-3): Cur – Hambartsumjan, Arađuri, Antonijades (od 78. Korea), Anderson – Artimatas, Joanu (46. Popović), Hušbauer – Deletić (od 71. Kristofi), Hristodulopulos (od 69. Kačarava), Varda.