Partizan je tim za proleće u Evropi: Dijabate i Rikardo bi pravili razliku i u ligama petice

Pokazao je prošle sezone da bi mogao da se takmiči u ruskom i(li) portugalskom prvenstvu. Izgleda da bi mogao i ligama petice. Od Sočija i Santa Klare prešao je na viši nivo i počeo ne samo da se nosi, nego i da pobeđuje ekipe iz kontinentalne elite. Pao je Keln u Nemačkoj, oboren je i u Humskoj i čini se da će to biti dovoljno da Partizan i na proleće dočekuje u Beogradu rivale, samo u nokaut fazi Lige konferencije.

Taj očigedan napredak crno-belih vidi se po podatku da su sazreli (i) mentalno. Neke druge generacije bi se raspale čim bi se pred njima pojavio bundesligaški tim. Ova generacija je odigrala toliko pametno u dva meča da zaslužuje dubok naklon. Rivalu je dala loptu, pustila ga da igra, kombinuje, a onda kažnjavala. Po istom receptu kao na stadionu „Rajn Enerdži“. Gosti s bubamarom nisu znali šta da rade, između ostalog i zbog agresivnosti domaćina, domaćin je i te kako umeo da koristi prilike, što mu je bilo dovoljno da zadrži čelnu poziciju na tabeli Grupe D – 2:0 (1:0).

Napadački potencijal ovog tima jasno se ocrtao poviše Autokomande. Najefikasniji fudbaleri ove sezone pod blještavilom reflektora zasvetlucali su kao prave afričke perle. Posebne vrednosti. Kao drago kamenje, koje bi kolekcionari skupo platili. Teško je odrediti da li je vredniji pogodak Fusenija Dijabatea ili Rikarda Gomeša, međutim, jasno je da su njihove egzekucije podigle temperaturu do tačke ključanja, zagrejale dlanove Grobara i osvetlili stazu ka evropskom proleću.

Drugom uzastopnom, jer se ovo, valjda, ne ispušta. Uoči završnih 180 minuta srpski predstavnik ima četiri boda više od Jarčeva, bolji međusobni skor, meč loptu za dve sedmice na Azurnoj obali, da se u mondenskom okruženju potvrdi kako je ovaj tim pravljen za više od takmičenja u kome je završio. Pokazao je da je kvalitetom u stanju da bude u Ligi Evrope.

Njegovi pojedinci svakako jesu. Fuseni Dijabate možda čak i za nivo iznad. Momak iz Malija specijalizovao se za međunarodne utakmice, nebitno da li kvalifikacione ili grupne faze, opet je napravio razliku i maltene asistenciju Aleksandra Popovića (ispucavanje od skoro 70 metara) pretvorio u inicijalnu prednost. Piće je dužan Timu Hibersu koji iz dva pokušaja nije uspeo da ispuca loptu u aut, novajlija iz Trabzona mu je ukrao, izbio sam pred Švabea i četvrtim pogotkom u grupnoj fazi ponovio ono što je uradio Svetozar Marković minulog četvrtka.

Taj mat kao da je predstavljao poziv Rikardu Gomešu da i prvi strelac tima pokaže kako u realizaciji prati Dijabatea. Tražio se njegov gol u bitnoj evropskoj utakmici, onaj koja ima specifičnu težinu. Početkom drugog poluvremena, taman kad su gosti poverovali da su umirili crno-bele, izronio je iz trave na centaršut Slobodana Uroševića, kome je prethodio potez kapitena sa plaže Kopakabane, glavom dodirnuo zvezdice.

Bila je to prednost koja je Partizanu dala dodatnu odlučnost, ulila energiju odbrani, učinila da vezni red završi veliki posao, uprkos promenama Štefana Baumgarta. Ne pamti se kad je Parni valjak ovako sigurno, autoritativno, sa dosta smisla čuvao prednost sve do završnice kad je, možda i zbog mirisa uspeha, zavladala blaga panika u kaznenom prostoru. Između ostalog i zbog čvrstine štoperskog tandema Svetozar Marković – Igor Vujačić i intervencija Aleksandra Popovića.

Večiti pesmisti će ukazati da je Keln imao veći posed lopte, da je dve velike šanse promašio Kvinsi Menig (jednom uzdrmao prečku), da tim Gordana Petrića možda nije imao igru kao na meču sa Nicom, ali jedno niko ne može da mu ospori. Naučio je da se takmiči. Kao što je nedavno učinio da se za francuskog predstavnika konstautje „ništa specijalno“, tako je i Keln ostavio utisak prosečne ekipe. Ili su mu crno-beli sakrili mane.

Što se tiče načina na koji ekipa izgleda u dve trećine takmičenja, čini se da je sve u redu. Što se ne može reći za ponašanje gledalaca, pošto je meč sa Kelnom prekinut na deset minuta zbog bakljade i to bi moglo da se odrazi za naredne utakmice u Beogradu. Mada, što bi rekao Giga Moravac: O problemima ću da razmišlja kao svaki Jugosloven, kad dođu na naplatu.

Sad je vreme za uživanje. Ima i razloga. Posle 24 godine savladan je u Humskoj tim iz Liga petice.

LIGA KONFERENCIJE - 4. KOLO

PARTIZAN - KELN 2:0 (1:0)

/Dijabate 15, Rikardo 52/

Stadion: Partizana. Gledalaca: 15.269. Sudija: Roj Rajnšrajber (Izrael)

Žuti karton: Dijabate, Belić, Marković, Urošević (Partizan), Hibers, Hektor, Skiri (Keln)

Partizan (4-2-3-1): Popović – Filipović, Marković, Vujačić, Urošević – Traore, Belić (61. Fejsa) – Dijabate, Natho, Menig (69. Andrade) – Rikardo (76. Pavlović).

Keln (4-2-3-1): Švabe - Šmic, Hibers, Soldo, Pedersen (74. Huseinbašić) - Martel, Skiri - Adamjan (66. Majna), Hektor, Kajnc - Dic (46. Tiges).

LIGA KONFERENCIJE, GRUPA D

Četvrtak

Partizan - Keln 2:0 (1:0)

/Dijabate 15, Rikardo 52/

Nica - Slovacko 1:2 (1:0)

/Diop 14 - Tomic 75, Rajnberk 86/