Partizan je takmičarski tim

Forumi su se usijali od veličanja Takume Asana, dugačka serija pobeda popravila raspoloženje Grobara, menja se utisak javnosti kad je u pitanju Aleksandar Stanojević, igra posle dugo vremena ima i glavu i rep. Uz nedvosmislen zaključak fudbalske Srbije: Partizan se napokon bavi sobom.

U intermecu derbija sa Vojvodinom – rešenog golovima Japanca – i gostovanja na Banjci – nanizanih deset trijumfa nad Građevinarima – stanje u Humskoj moglo bi da se okarakteriše vojničkom parolom „redovno“.

Ono što nije bilo godinama, otkako je Marko Nikolić na furiozan način pretekao Crvenu zvezdu i osvojio duplu krunu, sad jeste. Crno-beli dobijaju utakmice iz kola u kolo, izbijajući redovnim kritičarima iz ruku karte sumnje. Štaviše, mnoge su i preobratili, pridobili na svoju stranu, samo zato što više ne konstruišu teorije zavere, već taktiku kako da poboljšaju individualni i grupni učinak. Baš je meč sa Novosađanima, sposobnim da tokom 2020. u razmaku od dva i po meseca triput obore Beograđane, pokazao da su tim.

Takmičarski.

Najmanje tri situacije sa derbija 25. superligaške runde svedoče kako se klima na crno-beloj strani Topčiderskog brda promenila otkako je na klupi Aleksandar Stanojević.

Aleksandar Stanojević (© Star sport)

Detalj prvi: na svaku spornu odluku nesigurnog sudije Miloša Milanovića Partizanovi fudbaleri su reagovali kao grupa. Na stranu da li je 27-godišnji arbitar iz Ćuprije u pravu ili ne, svi u taboru domaćina, od golmana Vladimira Stojkovića, do napadača Filipa Holendera bili su jedinstveni. Da se ne lažemo: pod pretpostavkom i da jesu i da nisu u pravu – a bilo raznih situacija – to je vrsta pritiska na sudije kakvoj pribegavaju svi veliki klubovi Evrope. Što je apsolutno legitimno. Jedino što se još od ere Nikolića malo ko od Partizanovih fudbalera usudio da reaguje na taj način. Nekad mora i da se „zakrvi“ na terenu. Ne može sve na note. Skopčano sa karakterom trenera?

Detalj drugi: svi u zagrljaj Vladimira Stojkovića. Derbi je već rešen, nadoknada je uveliko tekla, Vojvodina je mogla samo da ublaži poraz, ne da i da postigne dva gola za minut i po. Najbolji srpski golman 21. veka ni to nije dozvolio. Skinuo je četiri zicera u kratkom vremenskom periodu, potvrdio klasu, međutim, skoro u istoj ravni sa njegovim intervencijama – na koje je auditorijum navikao – našla se reakcija ostale desetorice crno-belih na terenu. Kad je označen kraj utakmice, potrčali  su mu u susret slaveći ka kao jednog od junaka. U situaciji u kojoj je Partizan samo će naivni kazati „tri boda su tri boda“. Ne, ovih 14 utakmica pokazuju defanzivnu čvrstinu, oličenu u samo dva primljena gola i zato su Stojkovićeve odbrane protiv Lala nadogradnja učinka u poslednje vreme sve sigurnijeg štoperskog tandema Svetozar Marković – Igor Vujačić.

Detalj treći: nema sigurnih. Prva je velika utakmica u 2021, protiv ekipe koja je u bliskoj prošlosti nanela mnogo patnje Partizanu, logika bi naložila da svi najbolji igrači, po učinku u prošlosti, budu na terenu, a Stanojević je Vojvodini suprostavio početnih 11 bez drugog najskupljeg fudbalera u istoriji kluba (Sejduba Suma), bivšeg člana velikana poput Benfike, Liverpula, Fenerbahčea i Anderlehta (Lazar Marković), čoveka u čijoj biografiji piše PSŽ (Žan Krsitof Bajbek) i jednog od najvećih bisera omladinske škole prodatog za skupoceni iznos Mančester Sitiju (Filip Stevanović). Slavio je bez po muke, bez straha da nešto može da pođe naopako. Razlog je taj što kod Stanojevića nije bitan status, već učinak, što se najbolje moglo videti u svih šest utakmica drugog dela sezone. Proširio je krug kandidata za prvi tim do nivoa da se ne oseti ako neko zvučno ime ostane na klupi. Primera radi, dešavalo se da se Savo Milošević, pre njega Zoran Mirković ili Miroslav Đukić, okreću ka rezervistima i shvate da baš i nema neke vajde menjati. Sad – ima.

Sve pobrojano ukazuje da za razliku od mandata Sava Miloševića kad se umiralo (ali stvarno, neke utakmice su bile fatalne zbog želje za lepršavim fudbalom) u lepoti, Partizan (zasad) još ne igra atraktivno. Igra da pobedi. I – pobeđuje. Od poslednjeg dana oktobra do danas 14 puta. Nije bila prva, ali verovatno presudna utakmica da se promeni mentalitet ekipe desila se u Subotici, kad je Nemanja Stevanović odbranio penal u poslednjem minutu i sačuvao bodove protiv Spartaka.

„Otad nas je krenulo“, reče 28-godišnji Lozničanin u utorak popodne, posle sigurnih 2:0.

U pravu je. Partizan (još) nije postao šampionski, ali jeste takmičarski tim.