Partizan je spreman samo za malo više od pola sata

Pomešana osećanja. Ili, kako to reče Srđan Blagojević, kao da je Partizan odigrao dve utakmice u jednoj. Tokom prvog poluvremena susreta sa TSC-om je izgledao kao tim sposoban da nametne ritam i ugrožava rivala, a tokom drugog ličio na ekipu iz donjeg doma koja grca u problemima. Zato ni Grobari ne mogu u potpunosti da budu zadovoljni ishodom utakmice 27. kola Mozzart Bet Superlige (2:1).

Za njih je najvažnije da je negativan trend prekinut. Posle tri uzastopna poraza napokon su upisana tri boda u, sad već, pokušaju da se odbrani drugo mesto. Bilo je u subotu popodne detalja koji i osim zapisa na semaforu bude nadu da bi povratak trenera mogao da znači bolja izdanja Parnog valjka, poput igre bekova (Milana Roganovića i Vukašina Đurđevića), uticaja kapitena (opet je strelac, pa i asistent bio Vanja Dragojević), „izolacije“ za najbržeg igrača ekipe (saigrači nekoliko puta omogućili Dembi Seku da trči i koristi brisan prostor), golamanskih veština (Marko Milošević sprečio izjednačenje u nadoknadi)... Sve su to ohrabrujući znaci u prvom meču pod vođstvom povratnika na klupu, ali i sam Blagojević je posle utakmice ostavljao utisak delimično zabrinutog čoveka.

Opravdano!

Partizan je toliko „razvaljen“ na planu fizičke spreme da to frustrira svakog zaljubljenika u crno-bele, a posebno struku. Sigurno ima i drugih tumačenja rezultatskih posrtanja u 2026, međutim, svima su najmanji zajednički imenitelj katastrofalno odrađene pripreme u Turskoj sa kojih se ekipa vratila nespremna. Toliko inferiorna da nije u stanju da izdrži ne ceo meč, nego problemi počinju pred kraj prvih poluvremena.

Golim okom je vidljivo da crno-beli korektno počinju utakmice i solidno stoje na terenu, sposobni su da prate ritam protivnika u početnih pola sata, možda malo preko toga, ali obavezno padaju pred odlazak na pauzu, dok po povratku sa nje deluju isceđeno i tromo, što je posledica onoga što se (nije) radilo tokom januara u antalijskoj regiji Belek. Samo 13 treninga (skromnog intenziteta) za 16 dana, tek tri kontrolne utakmice (umesto pet), dosta kupanja u bazenima i vremena provedenog u spa centru, a malo jakih vežbi... Sve je brzo došlo na naplatu.

Zato i ne čudi što crno-beli nisu u stanju da igraju kao letos ili jesenas. Protiv Radničkog su imali sat vremena igrača više i ostali su zaglavljeni bez mogućnosti da probiju otpor Nišlija; u Surdulici bili u podređenom položaju kad su se vratili iz svlačionice i primili u gol u nadoknadi; protiv Spartaka trpeli ogroman pritisak tokom drugog poluvremena i umalo nisu kažnjeni pogotkom Nikole Kuveljića za izjednačenje; u večitom derbiju se ništa nisu pitali u nastavku; OFK Beograd se sit naigrao fudbala pri rezultatu 1:1 i na kraju slavio preokretom; u Novom Sadu nisu imali reakciju na vođstvo Vojvodine; protiv TSC-a su se povukli ne zato što su hteli, nego što nisu mogli da trče dovoljno brzo i da se nose sa ekipom koja ima velike probleme.

Kad se pogleda šira slika, Partizan u ovom delu sezone može da igra fudbal tek nešto više od pola sata. Taj zaključak se može izvući na osnovu tajminga datih, ali isto tako i primljenih golova, jer nije slučajno da obavezno pada u završnicama oba poluvremena. Ako to nije posledica lošeg fizičkog stanja u ekipi onda su svi u Humskoj u velikoj zabludi.

Tim je primao golove pred kraj prvih poluvremena susreta sa Crvenom zvezdom, OFK Beogradom, Vojvodinom i TSC-om, što je jasan signal da tad počinju problemi i da svi kao grupa posustaju, nemoćni da prate ritam rivala, bilo da je on iz gornjeg ili donjeg doma tabele. A onda u nastavku obavezno sledi scenario „spasavaj se ko može“, pa je publika od početka kalendarske godine gledala igračku dominaciju svake ekipe u drugih 45 minuta, zaključno sa onim što je u subotu učinio sastav Nemanje Miljanovića, kad je pretio preko Saše Jovanovića, Andreja Todoroskog, a preko Slobodana Uroševića propustio šansu za izjednačenjem.

Što opet pomera klatno odgovornosti ka prethodnom stručnom štabu.
„Ne bih sada ulazio u analizu, ne znam šta se radilo. Pričao bih o brojkama na treningu i nekim brojkama za prethodni period. Tako je, kako je. Može da se ispravi, ali potrebno je vreme, to je evidentno. Ukoliko je to uzrok (nemar na pripremama, op. au), za to je potrebno vreme. Fiziologija nameće takve zakonitosti, mi ćemo raditi i pokušaćemo da produžavamo periode dobre igre“, rekao je Blagojević.

Sad je na njemu i njegovom saradniku Saši Semerediju da makar ublaže negativne efekte i tek od leta, kad na programu budu pripreme, spreme Parni valjak za kvalifikacije, u kojima je na početku ovog ciklusa igrao dvaput produžetke (u Beogradu protiv AEK-a iz Larnake i u Edinburgu sa Hibernijanom).

Još da podatka su vredna pažnje.

Prvi: ni na jednoj od sedam utakmica otkako je prvenstvo nastavljeno Partizan nije dao gol u drugom poluvremenu. Nije to učinio ni u Loznici protiv IMT-a u završnom susretu 2025. Poslednji pogodak posle instrukcija u svlačionici autorizovao je Nemanja Trifunović još pre tri meseca protiv Napretka (najlošijeg tima lige) u Beogradu. Ne može biti slučajno.

Drugi: posle pobede nad TSC-om iz svlačionice Partizana čula se muzika!? Jedna od igrača je čak nosio zvučnik na putu do autobusa!? Zabrinjavajuće i neprikladno renomeu kluba. Šta se slavi?