Partizan je naučio kako da igra u gostima, ali nije kako da zatvori utakmicu

Na prelazu dva veka pucale su petarde. Kasnije se išlo van granica Srbije samo da se ne obruka. U međuvremenu je Partizan napredovao do te mere da putuje u inostranstvo bez straha, sa namerom da igra fudbal. Nekad uspe, nekad ne, ali fudbalerima i stručnom štabu prilikom prijave za let iz prtljaga ne viri bela zastava.

Pogotovo ne sadašnjem Partizanu koji je u vreme trenerskog mandata Aleksandra Stanojevića pretrpeo samo jedan jedini poraz van Humske u osnovnih 90 minuta! Kako god da se gleda, u svakom obračunu je bio u najmanju ruku konkurentan. Susret sa Gentom potvrdio je da Parni valjak i te kako ima šta da ponudi na međunarodnoj sceni, da nije samo puki epizodista kao nekad.

Još se traži Kvinsi Menig: Mora da bude bezobrazan! Nekad smo surovi, ali tako je bilo sa Leonardom i Sumom

Primera radi, od leta naovamo, Stanojevićeva ekipa je savladala DAC u Dunajskoj Stredi i Anortozis u Nikoziji, odolela Sočiju na obali Crnog mora i Gentu u Flandriji, a jedini poraz pretrpela na Azorskim ostrvima, da bi u revanšu svakako nadvisila Santa Klaru i plasirala se u Ligu konferencije, gde je nadomak prolaska u nokaut fazu. I pre godinu dana Partizan je izgledao kao takmičarski nastrojen tim, samo što je tad, na početku Stanojevićevog šefovanja tek usvajao zakonitosti naslednika Sava Miloševića i morao da igra dva produžetka. Promenjivog uspeha. U Moldaviji je eliminisao Sfintul, a u Šalroa ispao od Belgijanca. Valja napomenuti da je tad na programu bio samo jedan meč (usled kovida skraćene kvalifikacije) i da je posle 90 minuta sastav iz Humske imao obećavajućih 1:1 da je na snazi bilo pravilo revanša.

Možda nema umiranja u lepoti, može da se podseti na kritične trenutke (DAC promašio penal pri rezultatu 1:0, Soči vodio, Snata Klara bila uočljivo bolja u Ponta Delgadi, Gent priitiskao u završnici u nameri da preokrene), međutim, jasno je da se crno-beli dobro takmiče. Da ih je teško slomiti. Čak i u situaciji kad su na Gelamko arenu istrčali bez trojice startera iz prvog meča, u potpuno novoj koncepciji, našli su način da naude rivalu. Štaviše, opredeljenje da se igra za trojicom pozadi u budućnostui nudi dodatnu opciju stručnom štabu.

„Prvi put smo igrali u ovom sistemu, bili svesni vrlina i mana, imali prilično kratak rok kako bismo ga uvežbali, bili spremni da će Gent imati posed, ući u nekoliko šansi, jer u belgijskoj ligi stvara možda i najviše prilika po utakmici, ali smo anulirali njihove dobre strane, igru „jedan na jedan“, bočne i prenosne lopte“, predočio je Branko Vukašinović, jedan od saradnika Aleksandra Stanojevića.

Pohvalno je za Partizan što je na sredini terena uspeo da ukoči neke od oslonaca Gentovog tima, da sa praktično petoricom u veznom redu bude destruktivan, zbog te gustine Belgijanci nisu bili opasni kao u Beogradu, međutim, patila su neka od najjačih oružja crno-belih. Tranzicija i kreacija. Prednost ovakvog sistema je u saznanju da se protivniku onemogućava da se razmahne u opasnoj zoni, ali to i te kako utiče na ofanzivni deo tima. Pogotovo ako se zna da su gostima nedostajali Lazar Marković i Filip Holender, maltene „nacrtani“ za ovaj duel. A nije ih bilo da povuku neku kontru i donesu loptu Rikardu Gomešu.

S obzirom da je prvi put, sistem 3-5-2 uopšte nije bio toliko loš.

„Potkradaju se manje greške, na kraju su možda dovele do pogotka Genta, ali igrati prvi put u ovakvom sistemu, u gostima, protiv snažnog rivala, biti u najmanju ruku ravnopravan, mogu biti zadovoljan. Verujem da je ekipa u Belgiji dala našem treneru ono što je sam želeo – raznovrsnost. Sigurno će u nastavku sezone praktikovati ovaj sistem, zavisno od protivnika“, dopunio je Ivica Iliev, prvi čovek sportskog sektora Partizana.

Ivica Iliev: Rikardo razneo štopere Genta! Popović je spektakl, naša odbrana se nikog ne plaši

Dosta toga je bilo dobrog u Flandriji. Ono što nije odnosi se na bojažljiv početak i konfuzan završetak utakmice. U startu je Parni valjak bio na malom broju obrtaja, imao problema da započne akciju iz poslednje linije, uspostavi pas, dok je posle pogotka Tarika Tisudalija zaličio na ranjiv tim iz Haga pre dve jeseni. Tad je primio dva u poslednjih desetak minuta i mnogima je pred očima bila te presuda iz poslednjeg učešća u Ligi Evrope kad je Marokanac poravnao rezultat.

Pogovoto što je u onim evropskim ili derbi mečevima imao problema da sačuva vođstvo. Primera radi, u poslednja dva susreta sa Crvenom zvezdom na svom stadionu je sticao prednost, ali je ispuštao. Isto se desilo u Gentu, iako je koketirao sa premijernim slavljem nad predstavnicima belgijskog fudbala. I opet je primio gol posle centaršuta. Samo što sad presuda nije bila glavom, ali to ne menja utisak da su u stručnom štabu prepoznali problem i da će pokušati da ga reše. Jer, Kums je pogodio na centaršut u Beogradu, Katai u derbiju, Tisudali posle ubacivanja s boka, a kad se na sve to doda da je Čukarički pre samo nekoliko dana pretio iz kornera ili slobodnih udaraca jasno je na čemu bi crno-beli trebalo da rade tokom pauze.

Jer, koliko god Aleksandar Popović spasavao, nije dobro po tim šampionskih ambicija da mu već na tri utakmice u kratkom periodu najbolji pojedinac bude – golman.