Partizan je bezopasan – samo tri gola iz 258 kornera

Umeo je i te kako Partizan da profitira iz kornera, nadavao se golova u mečevima za pehar Kupa Srbije (Marko Jovanović nadvisio odbranu Javora u Gornjem Milanovcu, Nikola Milenković bio precizan protiv Crvene zvezde, Saša Zdjelar za preokret Surdulici, Strahinja Palović u niškom finalu sa Vojvodinom), znao je da se okoristi i na međunarodnoj sceni (Nemanja Miiletić u Moldeu obezbedio grupnu fazu Lige Evrope), ali u Superligi – katastrofa.

Frapantno deluje podatak da su crno-beli za vreme trenerskog mandata Sava Miloševića izveli 258 udaraca iz ugla na prvenstvenim utakmicama, a samo tri pretvorili u pogotke!?

Koliko je tim iz Humske bezopasan u tom segmentu najbolje se videlo na početku nove sezone. U Kruševcu i Novom Pazaru je imao čak po 14 situacija da kreira šansu iz kornera i ne samo da nijednom nije bio blizu cilja, nego su prekidi bili toliko sumanuti da su često otvarali kontranapade protivnicima i stvarali problem favoritu. Ono što bi nominalno trebalo da bude prednost postala je mana Parnog valjka, ne uspeva čak ni da zaprati posle kornera, kamoli postigne gol.

Što nameće pitanje odgovornosti.

Partizan ima visoke igrače (Aleksandar Šćekić 193 centimetra, Umar Sadik 192, Bojan Matić 191, Uroš Vitas 190, Nemanja Miletić 187, Bojan Ostojić 184). Da li i dobre skakače? Sudeći prema učinku u poslednjih godinu i po dana, na terenima Superlige, prekid iz kornera im nije jača strana. Ovom spisku valja dodati Igora Vujačića (189), s tim što bi bilo neukusno tražiti od crnogorskog štopera da daje golove kad je u prvenstvo odigrao samo osam mečeva, kao i mladog Nikolu Štulića 188, ali kako napadač iz „klase 2002“ u biografiji ima samo 35 minuta profesionalnog fudbala pogubno je prst krivice za jalovost ostatka tima upirati u dete od 18 leta.

(© Star sport)

Imao je Partizan prošle sezone i Strahinju Pavlovića (makazice u finalu sa Vojvodinom pale baš posle kornera), umesto njega je angažovao Makija Banjaka (187 centimetara), stigao je i Dušan Lalatović (200), samo što je pitanje da li oni mogu da zaprete iz vazduha.

Jer, da bi napadači i(li) štoperi došli u situaciju da se istaknu centaršut iz kornera mora da bude oštar i precizan. A to baš i nije odlika crno-belih u poslednje vreme. Po odlasku Zorana Tošića u Kinu (njegovi prekidi bili su smisleni, pravo oličenje kornera), ulogu izvođača preuzeo je Babijev nekadašnji kolega iz CSKA, Bibars Natho. Nije se proslavio. Kad Izraelac zakaže i(li) ne igra loptu u uglu nameštaju Filip Stevanović i Nikola Čolić (bar je tako bilo u Kruševcu i Novom Pazaru). Epilog: jedva do prve stative da su dobacili.

Logika nameće pitanje šta se dešava u stručnom štabu i da li je moguće da je postavka igrača Partizana u protivničkom kaznenom prostoru toliko bezopasana da je iz poslednjih 258 pokušaja samo tri konverotvao u pogotke. Uroš Vitas je bio precizan na meču sa Čukaričkim, Bojan Ostojić u goleadi sa Javorom, dok se protiv Ivanjičana u strelce upisao i Nemanja Miletić, ali tek posle pomoćne igre.

Ruku na srce, Partizan je posle kornera izborio i dva penala: Bojan Ostojić u Senti, Uroš Vitas u Kruševcu (oba u pogotke pretvorio Bibars Natho), ali je to nedopustivo mali procenat iskorišćenih situacija od 28. marta 2019. do danas koliko Savo Milošević sedi na klupi.