Partizan ide u Talin po sedmo evropsko proleće

Prvenstvena pauza je prijala fudbalerima Partizana, koji su se posle nje vratili na teren kao preporođeni. Dok su pre toga izgledali kao da su sa gorivom ušli u crveno, što se i odrazilo na tabelu remijem sa Proleterom (0:0), dve nedelje kasnije crno-beli su, punih baterija, sveži i orni za igru, pregazili Vojvodinu u Humskoj (4:1).

Na krilima tog trijumfa fudbaleri Partizana čekaju četvrtak i utakmicu sa Florom u Talinu u okviru 5. kola Lige Konferencije. Nova pobeda donela bi veliki uspeh srpskom timu – proleće u Evropi. Spletom okolnosti, kad Anortozis ne bi pobegio Gent, Parnom valjku bi „valjao“ i bod u Estoniji. Ali ako možeš da uzmeš tri, zašto se zadovoljiti bodom...

Partizan je posle dva kola imao šest bodova i time je trasirao sebi put do prolaza u narednu fazu takmičenja, a u četvrtak će imati priliku da i matematički reši tu dilemu, pa da u poslednjem kolu, u Beogradu protiv Anortozisa, može da igra bez stresa, za svoju dušu i još koji bod na UEFA rang listi.

Ukoliko uspešno prebrodi zadatak u Talinu, Partizanu će to biti sedmi put u istoriji kluba da se izbori za proleće u Evropi. Treći put u 21. veku. Bilo bi Aleksandru Stanojeviću prvi put na klupi crno-belih da ostvari taj uspeh, koji mu je izmakao u tri prethodne misije na međunarodnoj sceni.

Sad ili ko zna kad: Vreme je da Lazar Pavlović uradi nešto u Evropi

Partizan je prvi put prezimio u sezoni kada je i „porinut“ Kup šampiona. Crno-beli su tada duelom sa lisabonskim Sportingom otvorili novo takmičenje, prošli su dalje, a onda ih je u četvrtfinalu čekao dvomeč sa Real Madridom. Posle poraza u Madridu 25. decembra 1955. (4:0), Parni valjak je u januaru sledeće godine savladao Špance sa 3:0, koji su se držali za slamku do kraja utakmice i – izdržali.

Naredni put kada je Partizan dogurao do proleća bila je sezona 1963/64. Crno-beli su došli do četvrtfinala Kupa šampiona, gde ih je dočekao milanski Inter. Mečevi su se igrali u februaru i martu, a oba su dobili Nerazuri (2:0, 2:1).

Dve godine kasnije Parni valjak je odigrao najsjajniju sezonu u klupskoj istoriji. Preko Nanta, Verdera, Sparte iz Praga i Mančester junajteda, šampiona Francuske, Nemačke, Češke i Engleske, došao je do finala Kupa šampiona. Tog maja 1966. na Hejselu u Briselu izgubio je od Real Madrida (2:1).

Kao neki usud, Partizan je doživeo takav udarac u Belgiji da dugo od njega nije mogao da se oporavi. Domaću titulu čekao je 11 godina, a na novo proleće u Evropi sve do sezone 1989/90. Padali su Seltik i Groningen u epskim utakmicama, a onda je došao red na duel sa Dinamom iz Bukurešta. Rumuni su dobili prvi meč kod kuće (2:1), a onda su slavili i u Titogradu, gde su crno-beli igrali zbog kazne (2:0).

I onda ponovo duža pauza, sve do sezone 2004/05. Tada je posle prvog nastupa u Ligi šampiona Partizan spojio i proleće u Evropi u Ligi UEFA, danas poznatoj kao Liga Evrope. Parni valjak je sa Vladimirom Vermezovićem na čelu prošao grupu sa Lacijom, Viljarealom, Midlzbrom i Egaleom, onda je u prvom evropskom kolu eliminisao Dnjepar, da bi izgubio dvomeč sa CSKA iz Moskve. To je i dalje najdalje dokle je neki srpski klub skinuo od raspada velike Jugoslavije.

Iako je bio redovan učesnik evropskih kupova, jednog i minut delio od prezimljavanja (2015/16), sledeći i poslednji put kada je dočekao proleće bila je sezona 2017/18, kada je na klupi bio Miroslav Đukić. Uspeli su crno-beli da zajedno sa Dinamom iz Kijeva prođu dalje, ispred Jang Bojsa i Skenderbega. U februaru je Plzen bio bolji i eliminisao Partizan.

Sada crno-beli imaju priliku da treći put u 21. veku izbore zimovanje na međunarodnoj sceni, a drugi put u razmaku od četiri sezone. Da odličan dosadašnji deo sezone ukrase uspehom koji se nije često ponavljao u Humskoj 1 za ovih 70 i kusur godina istorije kluba.