Večiti su van ovog sveta, ali u Belorusiji može više da se zaradi nego u Partizanu

Dok jedan Belorus (Aleksandr Šestjuk) igra odlično i savršeno se uklopio u Radničkom iz Niša, onaj drugi (Oleg Nikiforenko) zasad nije dobio skoro nikakvu šansu. Samo jedna odigrana utakmica, i to drugo poluvreme protiv Spartaka iz Subotice kad je zamenio baš sunarodnika.

Još pre debija za tim sa juga Srbije pričalo se o tome da je nezadovoljan statusom u ekipi i da razmatra odlazak. Kako god, Nikiforenko ima ugovor sa Radničkim do kraja ove sezone, da li će ostati na Čairu, to još niko ne zna.

Uprkos svemu tome, daleko od toga da Oleg nije stekao nikakav utisak o Mozzart Bet Superligi. Upravo je za beloruske medije pričao o iskustvima na srpskim terenima, platama i svemu ostalom.
"Iznenadilo me je što su treninzi u Radničkom kraći nego kod nas. Ne znam zašto. Što se tiče intenziteta, ne mogu reći da je nešto posebno. Po mom mišljenju, Radnički je na istom nivou kao klubovi iz Belorusije“, rekao je Nikiforenko u razgovoru za pressball.by.

Dolazak u Srbiju nije bio jedina opcija, bilo je ponuda iz Azije, čak i sa prostora bivše Jugoslavije.
"Bilo je konkretnih ponuda iz Kirgistana, Uzbekistana, Druge lige Rusije, Kazahstana i Slovenije, gde sam imao kontakt sa Celjem. Sve se previše oteglo. Radnički sam izabrao da bih mogao da testiram svoje veštine. Da li ću uspeti ili ne, videćemo“.

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

Uprkos tome što trenutno ne igra, svojim zemljacima preporučuje dolazak u Srbiju.
"Sto posto. Naravno, svako ima svoje ciljeve, snove i želje. Kad momcima kažem da su u Belorusiji takve plate da možeš da zaradiš više nego u Partizanu, ne veruju mi. Sve zavisi od igrača. Ako želiš da se okušaš u nekom evropskom šampionatu, onda vredi pokušati sa Srbijom, a možeš da imaš dobar ugovor u Belorusiji. Možeš da biraš“.

Uporedio je kvalitet između Mozzart Bet Superlige i elitnog ranga u Belorusiji.
"U našem prvenstvu ne vidim nikakav napredak. Pre bi se moglo reći da je u pitanju stagnacija ili regresija kvaliteta. Dodavanje jednog stranca je već plus i mislim da treba da ih bude više. U Srbiji imate primer Partizana koji se stalno bori za titulu i Čukaričkog koji je na osmom mestu, a bodovna razlika nije toliko velika. Dosta je ravnopravno prvenstvo. Što se tiče veličine klubova i njihove istorije, Partizan i Crvena zvezda su, jednostavno, van ovog sveta. Jednog dana smo žena, ćerka i ja sedeli u restoranu u Nišu i ušao je čovek u dresu Partizana. Tako su učeni od detinjstva. Ili su za Zvezdu ili za Partizan“.

Upitan je da prokomentariše Meraklije, jednu od onih navijačkih grupa koji podržavaju lokalnu priču i ne mare mnogo za večite
"U Srbiji je sve strogo. Navijači su dolazili na naš trening kad smo bili u dobroj seriji. Dali su treneru šal i flašu fina. Ovde je uvek bolje pobediti nego izgubiti. Sve je ozbiljno. Uprkos tome, ne osećam nikakav pritisak. Možda je drugačije kod ostalih momaka u timu“.

U nekim sredinama se lako stvaraju klanovi između domaćih i stranih igrača, ali prema rečima Nikiforenka – problema nema.
"Ne. Ovde svi govore engleski. Imamo dobru atmosferu u svlačionici i svi se razumemo“.

Kao i u svakoj ekipi, postoji ritual kad dođu novi igrači. Šestjuk i Nikiforenko su morali da pevaju.
"Pevali smo „Kaljinku“ u Turskoj tokom priprema. Postoji video na društvenim mrežama. Obično se traži da neko sam peva, ali ja i Šestjuk smo to zajedno izveli i tako su nas primili. U Srbiji ne postoje striktne dijete, kondicioni trener proverava težinu, procenat masnoće u telu na svake tri nedelje. Ako je sve u redu, onda možeš sebi da priuštiš da pojedeš pljeskavicu. Međutim, ako postoji problem sa kilažom, bolje je uzdržati. U smislu stvari vezanih za fizičku spremu, Belorusija je na višem nivou“.

Ono što je po njemu velika razlika u odnosu na njegovu domovinu su - navijači.
"Ima ih mnogo, na koji god sport da odete. Mi to nemamo. Oni zaista navijaju za svoje. Svim srcem. Gledao sam finale vaterpola i video kako ljudi navijaju, baš su bili emotivni. Bio sam na košarci kad je igrala Crvena zvezda. Atmosfera je bila fantastična. Nama nedostaje ta navijačka kultura“, zaključio je Nikiforenko.