Parni valjak se protiv Kelna popeo na vrh brda i od tada vozi na dole

Došao je Gordan Petrić umesto Ilije Stolice i kao čarobnim štapićem preporodio Partizan. Tim koji je izgledao katastrofalno na početku sezone, uspeo je da izbori evropsko proleće u Ligi konferencije u grupi u kojoj mu niko nije davao ni gram šanse.

Pobeda nad Kelnom u Humskoj je zaista bila za klupske anale. Ne samo što je srušen tim iz Bundeslige (2:0), nego što je Partizan to uradio na autoritativan način, sjajnom igrom, u kojem se rival ništa nije pitao. Slikovito rečeno, te večeri na Topčiderskom brdu Parni valjak se popeo na brdo.

Poznata je narodna priča o seljaku koji je svom gospodaru poželeo da se celog života penje na brdo, a da se nikada ne njega ne popne. Začuđeni vladar je upitao zašto, a odgovor je bio: jer sa vrha može da se ide samo na dole.

Upravo to se dogodilo Partizanu u danima posle Kelna. Parni valjak je krenuo da vozi nizbrdo. I utakmicom protiv Mladosti GAT je Gordan Petrić tačno zatvorio krug. Preuzeo je ekipu jesenas protiv Novosađana, pobedio i pokrenuo tim, da bi minulog vikenda doživeo epski debakl od istog protivnika, jedan od najtežih u istoriji kluba.

Teško da je iko mogao da pretpostavi da će posle pobede nad Jarčevima da se desi lagani, pa sve brži slom Parnog valjka. Kao lavina koja počinje od grudve, a onda dobija zastrašujuće ubrzanje. Koji dan kasnije Partizan je teškom mukom pobedio Čukarički u Humskoj (3:2), ali je tada ocenjeno da je to posledica umora, istrošenosti, mada ni Brđani nisu mačiji kašalj.

Ali, redom su onda dolazili teška pobeda nad Napretkom u Humskoj (1:0), pa šokatni (prvi od šokantnih rezultata kod kuće) remi sa Javorom na istom stadionu (3:3 posle 3:1), poraz od Nice u Ligi konferencije (2:1), blistavi trenutak protiv niškog Radničkog (4:0), da bi usledio remi sa Slovackom u Humskoj, u meču kojem je Partizanu bila potrebna pobeda pa da preskoči ovu baraž rundu u Ligi konferencije. A, odigrao je očajnu utakmicu (1:1).

Još jedna teška pobeda, golom u poslednjem minutu, ali uz jako slabu igru, izvojevana je u Bačkoj Topoli (3:2), da bi ceh stigao sa zakašnjenjem, da boli još jače: usred Humske slavio je Spartak (1:0).

Jesen je završena minimalcem protiv Novog Pazara (1:0), a proleće počelo katastrofalnom igrom protiv Napretka u Kruševcu i pored srećno izvojevane pobede (1:0). Priča o zaleđenom terenu je poslužila kao besmisleni alibi, jer domaćem sastavu nije bio prepreka da razbuca Partizan i promaši tri-četiri stoodstotne šanse, dok su Beograđani stvorili tek jednu.

Kako to obično biva, kao što izreka kaže, krčag ide na vodu dok se ne razbije. A, Partizan je na taj kamen o koji se olupao naleteo minulog vikenda. Petriću nije bila dovoljna opomena igra u Kruševcu, nego je protiv Novosađana istumbao tim i formaciju iz potpuno nejasnih razloga, jer o nekom umoru i čuvanju igrača nakon dvoipomesečne pauze ne može da bude govora.

Partizanov i Petrićev krug je pravilan: tačno onoliko očajan koliko je crno-beli tim bio kada ga je aktuelni trener preuzeo pod komandu, tako izgleda i danas. Igra bez igre, bez šanse za gol, bez ikakve ideje, igrači se doslovno sudaraju po terenu, a neki, kao Andrade, su na „vi“ sa loptom, kao da pokušava da na terenu zauzda divljeg konja, a ne naduvano parče gume.

Pričao je pred kraj jeseni Gordan Petrić da će dovesti tri pojačanja, brze igrače u veznom redu, pa je usred priprema odustao od te priče. Pričao je da će Partizan sigurno izgledati mnogo bolje posle rada u Turskoj, a ispade da ga je resetovao na period nakon letnjih priprema...

U četvrtak sledi prvi meč sa Šerifom u Ligi konferecije. Utakmica o kojoj se tokom zimske pauze najviše govorilo. A, o kojoj posle debakla u prvenstvu gotovo niko više ni ne priča.