Paolo Maldini o svemu: Moj prvi pravi transfer je Rade Krunić, moraćete da sačekate De Ketelarea

Na “Festivalu Sporta” u organizaciji Gazete delo Sport koji se ovih dana održava u Trentu, pojavile su se mnoge poznate face iz sveta sporta poput Đanluiđija Bufona, Etorea Mesine, Adrijana Galijanija, Jirgena Klinsmana, Marsela Džejkobsa, Ariga Sakija, Federike Pelegrini, Ruda Gulita, Gerharda Bergera, Kristijana Vijerija, Lindzi Von, Gabrijela Batistute, Saše Đorđevića, Havijera Zanetija, Tonija Kukoča, Fabija Kapela, Klarensa Sedorfa, Horhea Lorenca, Pjerluiđija Koline…

Ali jedan gost je ipak izazvao više pažnje od ostalih, pozdravljen je najvećim ovacijama i skandiranjem. Kada se Paolo Maldini pojavio u hali, usledilo je komešanje, pa onda i muk kada je počeo da priča. Verovatno najbolji defanzivac u istoriji fudbala, a danas direktor svog Milan izaziva ogrоmno poštovanje gde god se pojavi. Dovoljno je setiti se gesta Serhija Ramosa u Madridu koji mu se poklonio ili nedavne scene u Salcburgu kad ceo tim Red Bula opčinjeno gleda u italijansku legendu…

Maldini je ikona Milana u kojem je proveo ceo igrački vek, a poslednjih godina je u počeo i funkcionersku karijeru. A čini se da će i u njoj biti jako uspešan jer je bio glavni arhitekta tima koji je prošle sezone mimo svih prognoza osvojio šampionsku titulu u Italiji.

Kako reče Rud Gulit: “Kada igrač čuje da ga lično želi Paolo Maldini, onda se u njegovoj glavi sve menja. Nije stvar u parama i ponudi. Maldini je simbol Milana i svetskog fudbala”.

Maldini kaže da je osećaj potpuno drugačiji kada trofeje osvoji kao direktor nego ranije kao igrač.

“Mnogo se razlikuje. Kao igrač imate priliku da na terenu otpustite adrenalin koji se nakupi u vama. A ovako i dalje imate tenziju pre meča ali ne možete da je se rešite na terenu. Kada sam došao ovde 2018, imao sam viziju kako bi direktor trebalo da radi i da se ponaša. Iako se tada nisam osećao ni spremnim, ni adekvatnim za tu ulogu. Leonardo me je tada mnogo toga naučio. Od fudbalskih do nekih životnih tajni. Od tada sam stekao mnogo iskustva i proživeo tri lepe godine radeći na projektu koji je dao veliku satisfakciju klubu i navijačima”, kaže Paolo Maldini.

Otrkio je i ko mu je bio prvo pojačanje kada je postao glavni za transfer politiku Rosonera.

“Iako svi misle da je to bio Teo Ernandez, moje prvo pravo pojačanje je bio Rade Krunić. Još godinu dana ranije smo sve dogovorili sa njim i njegovo dovođenje je bio moj prvi samostalni transfer. Što se Tea tiče, prvo sam razgovarao sa Real Madridom, dobio njihovo zeleno svetlo i onda prešao na razgovore sa igračem. Otišao sam na Ibicu da lično porazgovaramo i pričao sam sa njim kao što pričam sa sinom. Takav odnos želim da imam sa igračima i da ih prvo podržim kao mlade momke pa tek onda kao fudbalere. Sećam se kako sam ja patio zbog nekih svojih nesigurnosti dok sam bio mlad igrač. Da sam tada imao nekog da me podrži, sigurno bih bio bolji. Sada želim da moji igrači imaju tu vrstu podrške”.

Maldini ima tu privilegiju da je veliko fudbalsko ime sa grandioznom karijerom bez mrlje i da ga igrači sa kojima pregovara gledaju drugim očima.

“Istina, imam tu prednost. Ali nije ključno to šta sam ja uradio za Milan već šta ovaj klub predstavlja. Bio je veliki 60-ih, 70-ih, pa u Berluskonijevoj seri... Milan ima istoriju i tradiciju koje govore same za sebe i ne treba ja to da pričam igračima. I kada takav klub pozove igrača, onda je njima lakše da poveruju u ono što im se obeća. I to što im se obeća mora biti istina jer tako se stiče poverenje i ugledu. Nema laganja“.

Otkiva i šta je to što priča igračima kada ih ubeđuje da dođu u Milan.

„Ima tu raznih poteškoća. Važno je igraču objasniti da ovo nije Milan iz Berluskonijeve ere i da je to sada drugačiji projekat od onih zlatnih godina. Prošli smo teška vremena u kojima nas nije bilo u Ligi šampiona i započeli novi kredibilan projekat koji ima za cilja da bude pobednički ali ima i svoju granicu u smislu troškova. Ja osećam da sam igračima neka vrsta garancije da je to ispravan projekat. Znaju šta mi znači klub. Imam korenje u Milanu. Otkako je moj otac ovde igrao pre 70 godina, otkako sam kao klinac otišao na probu, otkako sam moju decu upisao da ovde počnu... Ne bih nikada uradio nešto da naškodim toj priči“.

Maldini radi sve u dogovoru sa drugim Milanovim direktorom Rikijem Masarom za kojeg kažu da je fudbalska encikloedija.

„Taj tandem je zapravo nastao iz trilinga. Kada je otišao Leonardo, ostao sam sam. Da bih i ja ostao, traio sam od klub da mi dozvoli da formiram menadžerski tim. Prvo sam pozvao Zvonimira Bobana, mog velikog prijatelja i velikog pozanavaoca fudbala. Onda nam je falio sportski direktor. Dobiuo sam mnogo pozitivnih preporuka za Rikija. Nismo se poznavali i seo sam sa njim da porazgovaramo o fudbalu i odmah mi se dopao. Mojih je godina, ali ima potpuno različit put od mog i drugačiju viziju fudbala. To je ključno za uspešan tandem. Mnogo poznaje fdbal i ogroman je radnik. Tokom nedelje radimo u simbiozi. Na primer, znao sam ko je Simon Kjer i kakav je otprilike igrač, ali nisam znao detalje. Masara je znao ono što ja nisam i insistirao da ga dovedemo. Poslušao sam ga“.

Jedno od otkrića Maldinija i Masare je francuski defanzivac Pjer Kalulu koji je došao iz Liona kao anonimus za manje od 1.000.000 evra a postao je stub odbrane i danas vredi tridesetak puta više.

„Kjer i Romanjoli su bili van terena zbog povreda, Tomori je morao na operaciju i ostali smo sa dvojicom mladih defanzivaca Kaluluom i Gabijom. Stisnuli smo palčeve i pogodili. Dobra stvar je što su svi igrači iz prošlosezonskog tima imali ulogu u osvajanju titule. Od golmana Tatarušanua koji je odbranio penal protiv Intera do mog sina Danijela koji je dao gol Speciji. Nismo imali nijednog igrača koji je bio nebitan. Najveće zasuge za to ima trener Pioli“.

Najveća Maldinijeva opklada u transfer politici na kormilu Milana je ipak letošnja kupovina talentovanog belgijskog veziste Šarlea De Ketelarea na kojeg je potrošio skoro ceo budžet za pojačanja i vodio višenedeljne pregovore sa Brižom.

„Tržište je dinamično i stvari se brzo menjaju. Prvo smo pokušali da dovedemo Lilovog štopera Svena Botmana na kojeg bi otišao skoro ceo budžet pa bismo za ofanzivnog vezistu gledali neke druge i jeftinije varijante umesto De Ketelarea. Verujte mi da među idejama koje smo imali u maju i onoga kako se završio prelazni rok postoji jako tanka zajednička nit. Naša situacija je takva da ne smemo novac da trošimo na prosečne igrače već isključivo na veoma talentovane. De Ketelare je jedan od njih. Iako je 2001. godište, već je pokazao bitne stvari u Ligi šampiona. Znam da navijači i mediji nemaju strpljenja, ali moraćete da ga sačekate. On trenutno nije u godinama da ponese toliku odgovornost u klubu kao što je Milan. Setite se Platinijevih prvih šest meseci u Juventusu. Mora biti neke ravnoteže... Mi znamo da izaberemo maldog igrača i da ga razvijemo. U većini slučaejva smo dobili te opklade.

Ipak, Maldini i Milan se pored mladih, oslanjaju i na iskusne igrače poput napadača Žirua i Ibrahimovića.

„Žiru je istinski šampion. I tačka! Osvojio je svetsko prvenstvo, i dalje igra u reprezentaciji i primer je vrhunskog profesionalca. Glavna karaskteristika šampiona je da je skroman i timski čovek. Na početku su ga usporile povrede ali je kasnije dokazao ko je. Onda kada je to bilo potrebno u derbiju protiv Intera. Tada se vide pravi šampioni. Platili smo ga milion evra i bonuse. Na kraju se ti bonusi nisu ni aktivirali jer nije odigrao određeni broj mečeva. Ibrahimović je takođe u nekoliko navrata prošle sezone bio ključni ovek kada nije igrao pod bolovima. Kada smo Riki i ja letos otišli kod njega da mu predložimo novi ugovor, rekli smo mu da mora da se smatra 100 odsto igračem i da se oporavlja sa ciljem da u drugom delu sezone bude ključni igrač. To mu se svidelo i počeo je oporavak sa tom idejom. On mora da bude 100 odsto igrač. Za budućnost ne treba da brine. Možda ima malu ansksioznot šta da radi po završetku karijere ali to je normalno. Uostalom, njegova životna uloga je da bude Zlatan“.

Otkrio je i da se čuje sa legendarnim funkcionerskim tandemom Berluskoni – Galijani.

„Berluskoni me zove često u poslednje vreme. Letos mi je savetovao neko pojačanje ali ne smem da otkrijem ime. Ali češće zove trenera Piolija da ga savetuje. Njemu uglavnom govori da golman ne sme mnogo da igra nogom. Ali kada je Majk Menjan pasom sa 80 metara upisao asistenciju, Berluskoni je poludeo od sreće. Zadovoljan je putem kojim ide Milan. On je naš veliki navijač. Galijani je milanista sa velikim M. Kada nas je sudija oštetio protiv Specije i nije nam priznao gol, 15 dana kasnije je sudio Monci. Galijani mu je ušao u svlačionicu i kritikovao ga kako se usudio da nam onako poništi gol. Ranije smo imali i nekih nesporazuma ali sada nam je odnos fantastičan. On je milanista do koske i nikada ne možeš da zaboraviš šta je sve uradio za Milan. A kakav je menadžer, vidi se prema ovome šta je uradio sa Moncom. Nek mu Bog da zdravlja“.