Pankov: U finalu kupa nisam imao dovoljno snage da prođem kroz tunel, gledao sam meč sa fizioterapeutom

Radovan Pankov je nedavno napustio Crvenu zvezdu posle četiri godine i kao slobodan igrač prešao u Legiju, gde će biti u prilici da oseti čari igranja u još jednom klubu sa velikim očekivanjima i ozbiljnim pritiskom sa tribina.

Iskusni defanzivac u razgovoru za poljske medije na pripremama varšavskog kluba kaže da su najveće zasluge za njegov dolazak imali trener Kosta Runjaić i reprezentativac Srbije Filip Mladenović, ali i da mu je ponuda Legije najviše odgovarala u svakom pogledu.

Tamošnja javnost je dobro upoznata da je Pankov veliki navijač Crvene zvezde, pa je jedno od pitanja ticalo čaršijskih priča da je slavio trofej sa crveno-belima nakon finala Kupa Srbije sa Čukaričkim, iako je polusezonu odigrao na pozajmici u tom klubu.

"Bio sa na pozajmici u Čukaričkom, ali je u ugovoru postojala odredba koja me je sprečavala da igram protiv Crvene zvezde. U Čukaričkom sam prethodno učinio sve da pomognem da osvojimo treće mesto u ligi i obezbedimo plej-of Lige Evrope. Sezona je bila uspešna, već sad je obezbeđena grupna faza Lige konferencije. Ali, moj klub je Crvena zvezda. Tokom jeseni sam odigrao jedan meč Kupa Srbije u crveno-belom dresu, tako da sam dao svoj doprinos trofeju. Finale se odigralo u trenutku kada sam dobijao informacije o zainteresovanosti klubova iz Japana, Saudijske Arabije, kao i iz Legije. Tog dana sam bio na stadionu i bio sam svestan da je to moja poslednja utakmica u kojoj ću biti deo kluba, iako neću igrati. I dan-danas se naježim kada pričam o tome. Nisam imao dovoljno snage da prođem kroz tunel i izađem na teren, pa sam utakmicu pratio sa fizioterapeutom u svlačionici", rekao je Pankov.

Druge ponude, a posebno ona iz Saudijske Arabije, sigurno je bile unosnije od onih koju je dobijao u Varšavi.

"Naravno, ali ponekad nije u pitanju samo novac. Imao sam dobre uslove i u Crvenoj zvezdi. Još sam mlad, želim da se dokažem, u Legiji ću provesti dve-tri godine i verujem preći u jednu od prvih pet liga. U formi sam, vodim računa o svom životu, svom telu, tako da mislim da mogu da igram do 35-36 godina starosti. Imam još dovoljno vremena da se preselim na Istok. Veoma važan deo je bila i porodica sa kojom je nemoguće zajedno otići u Saudijsku Arabiju".

Interesovanje poljskog velikana trajalo je duži vremenski period.

"Bilo je kontakata pre šest meseci, tokom zimskih priprema, ali želeo sam da budem objektivan i koraktan, jer sam bio povređen. Tada verovatno ne bih bio u stanju da dam timu koliko bih želeo. Ne bi bilo fer da sam tada napravio taj potez".

Šef stuke je kluba iz Varšave, Kosta Runjajić je boravio u Beogradu pred dogovora sa Pankovim. Nakon ponude je bio u kontaktu sa Filipom Mladenovićem.

"Kosta je bio u Beogradu, upoznali smo se, dobar je čovek, veoma ga poštujem. Osim toga, govorimo istim jezikom. Kada sam dobio ponudu Legije, imao sam stalni kontakt sa Mladenovićem. On je bio jedan od glavnih razloga, zajedno sa trenerom, zašto sam izabrao Legiju za sledeći korak u karijeri. Bilo je i mnogo drugih stvari koje su odlučivale o transferu, ali ovaj element se pokazao važnim. Poznato je da kada predstavljaš veliki klub, teško je preći u tim gde nema takve vrste odgovornosti, toliko navijača. Po odlasku iz Crvene zvezde dobijao sam razne ponude, najbolju je iznela Legija".

Dosta srpskih igrača je nosilo dres kluba iz Varšave.

"Svitlica, Radović, Vuković, Mladenović, Poledica, Nikolić, Prijović… Bilo ih je verovatno 12-13 ukupno. Srbi i Legija su dobra kombinacija. To je jedan od aspekata koji me je dodatno ubedio da potpišem ugovor".

Kosta Runjaić je Pankova predstavio kao igrača koji je u Crvenoj zvezdi naučio da se nosi sa pritiskom kakav će imati u Varšavi.

"Svestan sam toga. Sezona još nije počela, ali osećam pritisak. Iako nisam rođen u Poljskoj, ovde sam stranac, znam kako to funkcioniše. Tako je bilo i u Crvenoj zvezdi – svaku utakmicu moraš da dobiješ, da stojiš visoko. Očekivanja su velika. Mislim da ove godine navijači Zvezde računaju na prolazak u grupi Lige šampiona. Možda je nerealno, ali volim takva očekivanja. To vam daje više snage da pomerate svoje granice".

Pankov je mlad napustio Vojvodinu, išao u Ural, AEK iz Larnake, a onda je preko Radničkog iz Niša došao do Zvezde.

"Profesionalno gledano, možda sam i pogrešio, ali moguće je da da nije bilo ovih poteza nikada ne bih imao priliku da igram za svoj omiljeni klub, Crvenu zvezdu. Sve se u životu dešava sa razlogom. Iako sam tada bio veoma mlad, imao sam iskustva, mislim da sam donosio najbolje odluke u tom trenutku, ali na kraju krajeva, godinama kasnije, možete drugačije da gledate, da to nije bilo dobro za moj fudbalski razvoj. Kada sam bio u Larnaki, nisam igrao prvih šest meseci, onda sam igrao u plej-ofu, osvojio sam Kup Kipra. Prešao sam u Radnički iz Niša, vratio se u rodni kraj, takođe mlad. Imali smo dobru sezonu, solidan tim, u prvenstvu smo bili iza Crvene zvezde".

Sve je bilo usmereno ka dolasku u Crvenu zvezdu.

"To je istina. Od početka sam planirao da se vratim u Srbiju i što pre potpišem ugovor sa Crvenom zvezdom. Znam ko sam, znam svoje kvalitete, bilo je samo pitanje vremena. Šest meseci nakon što sam prešao u Radnički počele su da kruže glasine da bih u beogradski klub mogao da dođem u letnjem prelaznom roku. Evo šta se desilo posle dobre sezone u Nišu".

Pankov je bio deo generacije koja je osvojila Mundijalito na Novom Zelandu.

"Imam lepa sećanja, osećanja su i dalje sjajna. Srbija nije Brazil ili Argentina, biti šampion sveta u fudbalu je nešto neverovatno, ali tada nismo osećali da smo uradili nešto veliko. Nekoliko godina kasnije to se promenilo, ali svojim najvećim uspehom smatram igranje Lige šampiona sa Crvenom zvezdom".

U Legiji ga očekuje igra u sistemu sa tri štopera, koja mu možda i najbolje leži.

"Da, igrao sam to u Zvezdi kod Dejana Stankovića. Kada Strahinja Eraković počeo da igr trener ga je postavio na poziciju poludesnog štopera, a ja sam bio na levoj, ponekad u sredini. Mogu da se takmičim na bilo kojoj poziciji u sistemu sa tri ili četiri igrača, ali više volim sistem sa tri defanzivca. Volim da igram visoko, jedan na jedan. To je moj tip fudbala, ja ga tako vidim. Morate biti spremni. Fudbal nije ono što je bio pre 20 godina, već je evoluirao. Bolja mi je desna noga, ali koristim i levu – nije samo za oslonac", u šaljivom tonu je zaključio Pankov.