Pankov pred TSC: Prvenstvo Poljske ti je kao mala Premijer liga, samo bez Zvezdinog kvaliteta

Kada igrač na U20 nivou osvoji titulu prvaka sveta, javnost će u startu letvicu očekivanja podići na maksimalnu visinu. Tek kasnije shvatiće da samo retki sve te igre ponove na seniorskom nivou. Ona šampionska generacija Srbije sa Mundijalita na Novom Zelandu čak je i vrlo dobro prošla. Nisu svi dobacili do liga petica, ali mnogi će imati čime da se podiče kad na kraju budu podvlačili crtu. Među njima i Radovan Pankov, koji je posle tri titule sa Crvenom zvezdu prvu, pravu šansu u inostranstvu pronašao u poljskom velikanu Legiji, narednom rivalu TSC-a u Ligi konferencije.

Nije prvenstvo Poljske ni blizu pomenutih liga petica, ali kada pričamo o tome kako to da Legija eliminiše Brondbi, a na startu Lige konferencije savlada i Betis – uz sve to dok se muči u prvenstvu – Pankov u razgovoru za Mozzart Sport poredi Ekstraklasu sa verovatno i najjačim prvenstvom Evrope.

“Možda je glupo poređenje, ali ja bih Ekstraklasu nazvao malom Premijer ligom. Ne s tim kvalitetom, naravno, ali mnogo je ujednačena liga. Evo, pogledaj samo kvote, ne treba tu da budeš previše pametan. Ako se boriš za titulu ima da se pomučiš na svakoj utakmici, posebno na gostovanjima, makar igrao sa timom koji se bori za opstanak. Svake godine je neko drugi šampion. Prošle godine Jagjelonija, pa Rakov, Leh, tek onda dva puta Legija, ranije Pjast. I uvek ti neko od tih timova iz gornjeg doma iskoči da igra Evropu”, kaže Pankov za Mozzart Sport.

Zašto smo uopšte počeli sa tim? Zato što je Legija uprkos pobedama nad Brendbijem, Dritom i Betisom tek na petom mestu na tabeli domaćeg prvenstva. Vodeći Leh je već devet bodova ispred.

“Kažem, liga je stvarno zahtevna, fizički pre svega. Drugo, mi smo do sada odigrali 19 ili 20 utakmica, Leh evo 16 ili 17. Mi smo to odigrali do pre tri ili četiri nedelje. Igraš dva puta nedeljno, maltene nemaš trening pre meča, a oni se sedam dana spremaju za tebe. Nije lako igrati Evropu i biti konkurentan u Poljskoj. Isto se desilo Rakovu pre dve sezone, pa Legiji poslednji put kad je bila šampion. Pride, tih devet bodova ovde nije puno kao u Srbiji. Topi se prednost, svi gube”.

Možda je do pritiska? Legija je ipak poljska velesila.

“Jeste, uporedio bih je sa onim što je Zvezda u Srbiji. Nema evropske pehare, ali najtrofejnija je. Sad, ja problem s pritiskom nisam imao ni u Zvezdi, a kad si navijač kluba za koji igraš sve čuješ, sve vidiš, razvlače te svi za ulaznice, utiče sve to. Ovde, ja toga nemam. Kako je ostalima, ne mogu da kažem. Drugačije je kad poznaješ jezik, a drugačije je kad si stranac”.

U odnosu na Srbiju posebno drugačije je ono o čemu je Pankov već govorio, a to je ta ujednačenost.

“U Poljskoj nemaš tim Zvezdinog kvaliteta, ali nije merodavno ni da srpski fudbal gledamo samo po Zvezdi i Partizanu. Jer, brate, sve je do novca. I u tom smislu, same lige nisu za poređenje uopšte. Zvezda stalno igra Ligu šampiona, budžet je, ne znam, 70.000.000 evra, Partizan, Vojvodina, Čukarički i TSC – svi zajedno stanu u taj budžet. Toga ovde nema. Ali ponavljam, fizički je mnogo zahtevna liga. Puno je tempa, puno trčanja, nema nekih majstora fudbala jer se nema para za taj ekstrakvalitet. Nemaš ovde Miću Ivanića, Kataija ili Bibarsa Natha. Ali ima brzih igrača koji svakome mogu da naprave problem“.

Kad govorimo o Legiji dva se imena posebno izdvajaju – Bartoš Kapustka, koji je bio hit Evropskog prvenstva 2016. posle čega je otišao u Lester, te Maksi Odejele, pridošlica iz mladog tima Mančester junajteda i novopečeni reprezentativac Poljske odakle mu je majka.

“Kapustka je bio velika nada poljskog fudbala. Možda je i ligu promašio, ali imao je i tri teške povrede jednu za drugom, dobro se dečko vratio s obzirom na sve, isključivo na volju i karakter. Pozvan je sad za A reprezentaciju posle osam godina. I zaslužio je”.

Što se tiče 19-godišnjeg Ojedelea, Pankov tu pravi zanimljivo poređenje sa Srbijom.

“Ma, Poljaci su ti kao mi - od sjaja od očaja. Hvalili su ga tri utakmice, igrao je top protiv Betisa, Gornjika, Jagjelonije. Onda ga zovu u reprezentaciju, igraš protiv Portugala kod kuće, protiv Bruna Fernandesa i ne znam koga, sad je odmah: ‘Nije to, to’. Drvlje i kamenje po dečku. Pa kritikuju selektora što ga je zvao, nije to taj kvalitet navodno. Pa čekaj, prvo valjda treba da bude pozivan, pa da dobije kontinuitet, pa da nešto rešava. Šta očekuju, da će da rešava protiv Portugalije? Pa, to nije realno. Pazi šta ti kažem, tako će biti i sa malim Andrijom Maksimovićem kod nas u Srbiji ako ne bude odigrao neku utakmicu kako treba. Jer tako razmišljaju ljudi koji fudbal ne razumeju”.

No, hajmo mi nazad na TSC. Kad smo jednog kolegu novinara upitali koliko uopšte u Poljskoj znaju za tim Jovana Damnjanovića iskreno nam je rekao da ne znaju skoro ništa i da su baš zato već upisali pobedu u Bačkoj Topoli?

“Verujem da je u javnosti tako. Ogromna su država, ponosna. Ne gledaju ni Čehe ni komšiluk, kamoli Srbiju. Ali u klubu nije euforija. Cene oni i te kako srpski fudbal. Imaju i mene, pa sam ih ja upoznao sa TSC-om. Ozbiljan je to klub. S druge strane, bilo bi glupo posle Betisa da ne idemo u Topolu na pobedu. Ali daleko od toga da će biti lagano”, kaže Pankov, vrlo svestan situacije u srpskom fudbalu i samom TSC-u.

“Lazetić je godinama gradio jedan stil, malo su to izgubili, ali sad je stigao Jovan Damjanović, sličan tip trenera, vidim da se vraćaju. Da se ne lažemo TSC je tu gde treba da bude, u grupnoj fazi Lige konferencije. Nisu slučajno ovde. I neće nam biti lako. Ali imamo dosta takvih utakmica. Posle Dinamo Minsk, idemo Omoniji, to nije nimalo lako, dolazi nam Lugano, koji je izbacio Partizan, pa Jurgorden na veštačkom terenu, a Šveđani rastu polako. Nezgodna je grupa, ali nama je cilj da budemo u prvih osam na kraju prve faze i imamo razloga za nadu. Prošle sezone smo u vrlo teškoj grupi sa Aston Vilom, Alkmarom i Zrinjskim uzeli 12 bodova, ispali od Moldea posle, ali imamo čemu da se nadamo”.

Prvo se svakako nadaju pobedi u Topoli, sa ili bez navijača koji imaju zabranu gostovanja u Evropi?

“A-ha-ha. Da, to je ono protiv Moldea valjda, kad je bila zatvorena tribina, pa je na suprotnoj osvanuo onaj transparent: ‘Surprise mother*uckers’. Doći će oni, uvek nekako nađu način. Ovde se već priča da su uzeli 550 ulaznica. Uđu svuda, ući će i u Srbiju. Meni su Delije uvek broj jedan, ali jesu Legijini navijači nešto najpribližnije. Vickasti, domišljati”.

Vole i oni sigurno Pankova, ako ništa drugo zbog onog incidenta u Alkmaru, kada su holandski redari sa sve policijom krenuli pendrecima na goste iz Poljske. Jednog od njih Pankov je odgurnuo, on je polomio ruku, a srpski štoper završio sa krivičnom prijavom. Navijači su mu to verovatno uzeli za plus?

“A-ha-ha, sigurno nisu za minus. Ni meni ni kapitenu Žozueu. Šalu na stranu, nemila scena. Ali bilo je jače od mene. Takav sam, brate, uvek bih stao u nečiju odbranu. Svakako nije trebalo da se desi, suđenje je u toku još. No, bilo je ovde i nekih bitnih golova, za prolaz protiv Brendbija, penal onaj protiv Midtjilanda prošle sezone, nije baš da me vole samo zbog zatvora”, smeje se Pankov.

Šalu na stranu, u Varšavi se zaista pronašao.

“Zadovoljan sam. Lepo mi je u klubu i u gradu. I deci i ženi. Možda sam malo zakasnio, možda je trebalo da iz Zvezde odem godinu ili dve ranije. Ali na neke stvari ne možeš da utičeš. No dobro, sad sam ovde, a Legija i Srbija – davalo je rezultate. Na meni je da ne zatvorim ta vrata koja su ovde otvarali Srbi pre mene, Mire Radović prvenstveno, on je ovde legenda, a i ostali. Baš gledam da ne uprskam taj status”, završava Pankov javljanje za Mozzart Sport.