Pandemija neuspeha

Pandemija ozbiljnih neuspeha zahvatila je kancelarije FSS i sve reprezentativne selekcije naše zemlje. Pažnja javnosti bila je usmerena na A tim, koji je imao veliku šansu da se posle 20 godina plasira na završni turnir i prvi put u ovom veku veže učešća na dva velika takmičenja. Orlovi su bili briljantni u polufinalnom sudaru sa Norveškom, ali zakazali su kada je to bilo najvažnije. Dozvolili su reprezentaciji Škotske da se domogne penal serije i potom zahvaljujući raspoloženju golmana Maršala stigne do velikog uspeha.

Poraz od Škotske sigurno će dobro prodrmati temelje zdanja na Terazijama 35, u danima pred nama pričaće se i pisati o odgovornosti selektora Ljubiše Tumbakovića i rukovodstva Saveza. Ali i za velikog kiksa A selekcije kriju se ozbiljni problemi, koji ne obećavaju bolje sutra. Daleko od toga.

PRELAZZI: Hladne glave

Nijedna reprezentativna selekcija Srbije nije uspela da se domogne završnog turnira. I u trenucima kada je A tim kaskao za ostatkom Evrope, pronalazili smo utehu u uspesima mlade reprezentacije. Selekcija do 21 godine igrala je na šest od sedam polsednjih turnira. Bilo je tu i mnogo uspeha, poput onog iz 2007. godine kada je četa Miroslava Đukića stigla do srebrne medalje.

Na početku ovog ciklusa rukovodstvo FSS odlučilo se da generaciju igrača rođenih 1998. godine poveri dugogodišnjem treneru Mladosti iz Lučana Nešku Milovanoviću. Bila je to skupa greška, jer su Orlići već na početku kvalifikacija izgubilii od Rusije, zatim su se obrukali u sudaru sa Letonijom kao domaćini (1:1). Već tada je bilo jasno da tim čiju okosnicu su činili Luka Adžić, Erhan Mašović, Strahinja Pavlović, Njegoš Petrović i Dejan Joveljić, neće nastaviti utabanim stazama uspeha prethodnika. Savez se odlučio da promeni selektora, pa je na Terazije 35 stigao Ilija Stolica. Ni mladi stručnjak nije uspeo da donese berićet. Poljska je sahranila ambicije Orlića da mogu da dođu do drugog mesta, potom je usledilo brukanje u sudarima sa Letonijom i Bugarskom, koja nas je porazila na domaćem bunjištu. Na kraju Ilija Stolica je odlučio da počne da uigrava tim za naredni ciklus kvalifikacija.

Velika nesreća zadesila je omladinsku reprezentaciju Srbije. Dečaci rođeni 2001. godine i mlađi nisu ni dobili priliku da se domognu završnog turnira. Zbog pandemije virusa korona otkazani su kvalifikacioni mečevi elitne runde, na Prvenstvo Evrope otišlo je pet najboljih reprezentacija po UEFA rejtingu. Za Srbiju tu nije bilo mesta, pa je Milan Lešnjak, kao selektor tima, izgubio mogućnost da se bori za odlazak na Mundijalito koji se naredne godine održava u Indoneziji. Velika šteta za tim čiji je prvi as trebalo da bude Filip Stevanović. Inače, poslednji put na Prvenstvu Evrope za omladince igrali smo 2014. godine u Mađarskoj. Tada smo pali posle velike drame i penal serije u polufinalu protiv Portugalije. Godinu dana ranije u Litvaniji smo osvojili zlatnu medalju. Šansu za popravni imaćemo na proleće, kada će na scenu stupiti momci rođeni 2002. godine pod vođstvom Igora Spasića.

Takmičenje nisu imali ni kadeti...

Kada se tome doda da je od četiri klupska predstavnika u Evropi, samo Crvena zvezda uspela da se domogne grupne faze, i to Liga Evrope (posle dva učešća u Ligi šampiona), jasno je zašto ćemo što pre poželati da zaboravimo 2020. godinu. Bar kada je reč o fudbalu.