Pančevci orni pred Bragu: Nebitno je koliko ko ume i koliko je brz, moraš da želiš više od njega

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Brage)

Gol zaostatka i rival pred kojim bi strepeli i mnogo jači timovi. Ali u taboru Železničara strah nije prisutan. Možda zbog toga što niko ne očekuje čudo na gostovanju kod Brage, a možda i zato što su osokoljeni egal utakmicom u Pančevu. Stoga Mirko Milikić, Aleksa Kuljanin i Uroš Tegeltija sa osmehom govore pred veliki revanš u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija. Svesni da nemaju toliko da izgube, koliko mogu da dobiju.
„Pripremali smo se cele nedelje za ovo i mislim da možemo da pariramo ekipi Brage, iako su stvarno kvalitetni. Daćemo maksimum, potruditi se da okrenemo rezultat u svoju korist. Očekuje nas zahtevna utakmica, jer su kod kuće još i bolji nego na strani, ali naravno da verujemo da možemo. Tako smo se psihički pripremali, možemo da iznesemo to na dobar način“, kaže Mirko Milikić pred put u Bragu.

Isto razmišljaju i saigrači. I još jednu zajedničku misiju imaju u glavi: da Železničar ne odustane od svoje prepoznatljive igre – od noge do noge. Ne baš tipično za srpski fudbal.
„Sa šefom radimo već određeni period, usadio nam je u glavu to, svakodnevno radimo na tome, vežbamo, spremamo se na svakakve scenarije u visokom presingu, kako mogu da nam izađu. Navikli smo se, odgovara nam, tako smo i selektirani. Odgovara i meni lično, svako voli kada ima loptu u nogama, manje se trči, opasniji smo po gol protivnika. Moramo naravno da se prilagodimo i protivniku. Ali da poštujemo zahteve šefa“.

Uroš Tegeltija dodaje.
„Nama je uvek identitet isti, idemo da izađemo da igramo fudbal, sa idejom da ne treba da igramo unazad. Nego uvek podignute glave, da pokažemo ko smo, da možemo da igramo fudbal kao i svi. Treba uvek izaći bez straha, da pokažeš ko si i šta umeš, da će te onda Bog pogledati. Volim što igramo taj fudbal, što je lopta više kod nas. Jako mi to prija. Jer iz toga može samo pozitivno da izađe. I nije mi trebalo mnogo da se priviknem, jer sam igrao ranije i napadača, više sam imao loptu. Ali bolje mi je nazad“, sa osmehom će desni bek Železničara.

Uveren da Bragin individualni kvalitet ne mora da bude presudan.
„Nebitno je koliko je neko tehnički sposoban, koliko je brz, bitno je da više želiš od njega. Mi treba da odigramo isto kao u Pančevu, možda da budemo malo direktniji samo, jer smo gol u zaostatku, ali hrabro i jako“.

U napadu mnogo će se očekivati od Alekse Kuljanina, koji je i u finišu prvog sudara napravio Bragi velike probleme kada je kročio na teren. Sada kada nema Silvestera Džaspera, možda bi mladi krilni fudbaler mogao da dobije šansu od prvog minuta?
„Na šefu je da odluči. Ja sam uvek spreman, koliko god minuta da dobijem“.

Ali, straha nema? Ili ga bar nije bilo u prvom meču?
„Iskreno, protivnik me nikada ne plaši. Nije bitno protiv koga igram, ako je meni dan. Ako sam ja voljan, stvarno nije bitan. Samo treba da pokušam da mi svaki dan bude – moj dan. Ali mi ni prošlu utakmicu nismo zaslužili da izgubimo. Bili smo dobri, nadamo se da ćemo sada biti i bolji, da ćemo imati i malo sreće koja nam je nedostajala“, završava Kuljanin.