Pade Zidanova Francuska! Mančinijeva lekcija svim selektorima sveta, na Điđijevu osobitu radost

Možda je olako shvatio podatak da Francuska pod Zidanom, na prethodne četiri utakmice, nije postigla niti jedan pogodak u prvom poluvremenu? Neće biti da je to.

Možda je ovaj savremeni fudbal suviše nepravedan prema golmanima, jer od njih traži da loptom barataju baš kao legendarni Zizu u svoje vreme? Ima malo do toga. A, igra nogom Điđiju nikad nije bila najjača strana.

Ima ona izreka da se samo tri stvari ne mogu sakriti – ljubav, kašalj i sirmomaštvo. Rekli bismo da postoji i četvrta: kriza u formi vrhnuskog golmana. Čuj vrhunskog? Zvanično najboljeg na svetu za prošlu kalendarsku godinu. E, to je! Ozbiljna kriza.

Sreća za Đanluiđija Donarumu da su njegovi saigrači (doduše, dao je i on, nekim kasnijim intervencijama, određeni doprinos) odradili lavovski posao, preokrenuli rezultat, savladali favorizovanog rivala sa 3:1 i trku utroje za plasman u četvrtfinale iz Grupe A1 Lige nacija doveli do vrhunca neizvesnosti pred poslednje kolo, pa njegov novi nestvarni kiks kojim je kumovao vodećem golu Trikolora neće biti tema broj jedan u odjavi ove gotovo spektakularne utakmice, kakve ovo takmičenje često ume da nam ponudi.

Pričaće se i o tome, naravno. Golmanska je to, kuja, sudbina. Nešto sa čime će morati da se nosi i da se izbori 27-godišnji čuvar mreže, koji – mogli ste o tome nedavno baš ovde da čitate – proživljava teške dane i u svom klubu, Mančester Sitiju.

Uostalom, na početku druge četvrtine 21. veka nije potrebno duže od par minuta, pa da se pojavi i ovako precizan statistički podatak: ovo je 38. direktna greška Donarume u karijeri kojom je doveo do pogotka za protivničku ekipu – 31 za klubove i sedam za reprezentaciju. Njegova je dodatna nevolja što mu se to dogodilo na stadionu na kojem je mnogo puta do sada mogao da shvati koliko je tanka linija između ljubavi i mržnje.