Ovusu uči od Duljaja: Moja odgovornost je da sprečim kontre protivnika

Partizan se zaljubio u zadnje vezne. Najviše igrača proteklih godina angažovao je baš na toj poziciji, a tako je i u aktuelnoj sezoni, u kojoj su letos došli Frenk Kanute i Aleksandar Šćekić, a tokom zime Denil Kastiljo i Leonard Ovusu.

Momak iz Gane je bio starter u sve tri utakmice prolećnog dela prvenstva, očekuje da se bude na terenu i tokom subotnjeg susreta sa Železničarom, u kome će lider Mozzart Bet Superlige pokušati da ostane na prvom mestu.

Sve što je iskusio za nekoliko sedmica u novoj sredini raduje 26-godišnjeg centralnog vezistu.

„Veoma dobro sam prihvaćen u timu i van njega. Zadovoljan sam kako mu saigrači i treneri pomažu, isto važi i za navijače, čija podrška na poslednjoj utakmici je bila fantastična“, ocenio je Ovusu tokom gostovanja u Partizanovog podkastu.

Zasad na terenu deluje pristojno, iako je prvi utisak da je drugačiji tip igrača od Kristijana Belića, koga je zamenio kad se ovaj preselio u AZ Alkmar.

„Moja odgovornost je da sprečavam kontranapade protivnika, da im oduzimam lopte i na taj način pomažem napadačima. Sve se bolje razumem sa momcima koji igraju u veznom redu i tako ćemo jedni drugima biti od koristi, jer nameravamo da stignemo tamo gde želimo da budemo. Zadovoljstvo mi je da igram sa Nathom i Zahidom, svakodnevno slušam njihove savete“.

Samo Duljaj zna šta ga muči

Kao i one koje stižu od Igora Duljaja, jer je trener Parnog valjka tokom igračke karijere pokrivao mesto na terenu za koje je sad zadužen Ovusu.

„Sjajno je imati trenera koji me razume, objašnjava šta da radim, a šta ne. To mi omogućava da se lakše prilagodim. Duljaj mi tačno sugeriše kako da se ponašam kad napademo, zašto šaljem duge, kad krake pasove. Sve je pitanje odgovarajućeg trenutka. Svako od nas ima drugačiji personaliti na terenu i van njega, u drugačijem si svetlu dok traje utakmice, dok se posle 90 minuta vraćaš u normalu. Ne samo u fudbalu, već bilo kom segmentu života, moraš da pružiš sve od sebe i to je jedini način da uspeš. Takav sam i ja“.

Navijačima Partizana i dalje je pred očima meč sa Realom, u Beogradu, iz grupne faze Lige šampiona 2003, kad je upravo Duljaj bio jedan od najboljih aktera, zaslužan što je ostalo 0:0.

„Ne mogu ni da zamislim kako se osećao posle utakmice u kojoj je čuvao Zinedina Zidana i igrao dobro protiv Galaktikosa, jer je Real u to vreme imao fantastične pojedince“.

Vremena su se promenila, drugačiji se fudbal igra u poređenju sa onim pre dve decenije, ali je ambicija crno-belih da se opet domognu kontnentalne elite.

„Sanjamo i radimo naporno. Svaku utakmicu do kraja sezone tretiramo kao finale. Mi igrači to osećamo. Tako pristupamo obavezama, a na tom putu su nam potrebni i navijači. Video sam koliko su emotivni dok nas podržavaju, daju nam moć i verujem da u ovom delu sezone Grobari mogu da mogu da nas poguraju napred, u mečevima kad nam bude teško. Na primer, u Ivanjici i u Surdulici ih je bilo toliko da sam imao utisak kao da se igra na našem stadionu. Zato ih pozivam da dođu i u Humsku“.

Posle rodne Gane, Srbija je četvrta država u kojoj Leonard Ovusu profesionalno igra fudbal. Bio je u Izraelu, Kanadi i Norveškoj.

„Nema previše razlike između tih Srbije, Izraela i Norveške, ali ima između ovdašnjeg fudbala i MLS-a. U Srbiji se više pažnje posvećuje taktici, a preko Atlantika ne baš. Tamo se samo napada i brani, jer je akcenat na snazi“, ocenio je Partizanov novajlija za klupski podkast.