Ovo se čekalo 20 godina: Barak Bahar uništio srpske mitove

Biće dana, kada će od sinoć slavljeni Bark Bahar kao da je glavom i bradom Ljupko Petrović, biti onako forumaški teran u Izrael, jer je prosto nemoguće da sezona bude sastavljena samo od uspona. Preispitivaće se njegovi postulati ultra ofanzivnog fudbala protiv prvoklasnih timova iz Lige šampiona, jer je to prosto – Crvena zvezda. Široki navijački korpus najtrofejnijeg srpskog kluba je jednostavno takav, i kada ga ne oseća voli da traži kamenčić u cipeli. Zameralo se mnogo toga rodonačelniku evropske Zvezde Vladanu Milojeviću, kritikovao se i Dejan Stanković posle istorijskih uspeha, naći će se mana Baraku Baharu...

Ali dok ne dođe taj dan navijači Crvene zvezde imaju pravo da se štipaju za obraze, u nadi da neće biti nasilno probuđeni iz najlepšeg fudbalskog sna. Imaju, posle svega, legitimitet da, baš kao i klupsko rukovodstvo, treće mesto u Ligi šampiona postave kao sasvim realan cilj. Takva su vremena došla na najveći srpski stadion.

I opet treba ponoviti: Fjorentina jeste došla rasklimatana u Beograd, shvativši duel na odlično popunjenoj Marakani kao običan sparing, dok je Crvena zvezda igrala evropsku utakmicu. I sve to ne može da ospori nešto neodbranjivo: crveno-beli su pod Barakom Baharom odigrali jedno od najboljih poluvremena u klupskoj istoriji, ražestivši Vičenca Italijana da u pauzi ostavi igrače na klupi (nije im dozvolio da idu u svlačionicu) i šestorici njih naredi da posle horor 45 minuta istrčavaju deonice. Crvena zvezda nije zgromila finalistu Lige Konferencija. Ona se našalila i ponizila sa njim. A to Italijani ne vole, makar igrali sa desetoricom juniora.

BAHAR DAO ZADATAK SRPSKIM TRENERIMA

Juriće Barak Bahar pojedina ostvarenja Vladana Milojevića i Dejana Stankovića, ali izraelski stručnjak, očigledno dobro pripremljen za sve što ga čeka u Beogradu, bez zvanične utakmice je počeo da ostavlja zaostavštinu u Ljutice Bogdana i srpskom fudbalu. I ne samo zbof Fjorentine, jer uvek može da se kaže da se meč prosto otvorio i išao na Zvezdinu vodenicu. Pre toga je bila i pobeda nad Zenitom, i dominacija u sudaru sa Nečfijem i 45 minuta taktičke savršenosti protiv Fenerbahčea. Teško da to sve može da se izjednači sa slučajnošću, i ranom fazom priprema rivala. Bila je Zvezda na početku novog ciklusa kada je ukestila koplja sa Zenitom, pa je pronašla put do pobede.

Jeste Barak Bahar trenutno zaposlen u Crvenoj zvezdi kao šef stručnog štaba, ali on je za mesec dana postao uništitelj srpskih mitova. Ili, ako hoćete još bliže, nepisanih fudbalskih pravila. Ako redovno pratite fudbal sigurno ne možete da se setite koliko ste, pa i na stranicama ovog medija, čuli deplasiranu tezu ovdašnjih trenera o teškim nogama, i kako rezultat u pripremama nije važan. Testove u Sankt Peterburgu ili onaj sinoćni protiv Fjorentine na Marakani, Barak Bahar je shvatio kao tinejdžer prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti. Kao da mu od toga zavisi dalja karijera, jer, opet da ponovimo, on je došao u Beograd vrlo pripremljen. Svestan da se ovde poverenje kupuje. I da nema vremena za alibi branu o tome kako je sve ovo samo početak. Crvena zvezda ne igra fudbal. Ona leti po terenu. I to posle šest sedmica zajedničkog rada.

Novinari ne mogu da prisustvuju treninzima crveno-belih i, da se malo našalimo, vide da li Barak Bahar stavlja nešto u epruvete Dragoviću i drugovima. Ali su se još od Zlatibora videli jasni principi. Agresivnost, reakcija na izgubljenu loptu, gađanje uglova u poslednjoj trećini terena, elastična postava bez klasičnog sidraša. Primarnu selekciju preživeli su samo oni koji mogu da se povinuju jasnim zadacima i igraju euforičan fudbal. Kao Makabi iz Haife prošle sezone. Crveno-beli su delovali dobro pripremljeno i utrenirano još pre tri sedmice, o čemu je pričao i novi kapiten Aleksandar Dragović.

“Trenira sa na drugačiji način. Kada završimo drugi trening samo mi je u glavi da odem da spavam“, rekao je bivši reprezentativac Austrije.

I KOD DEJANA STANKOVIĆA SE RADILO SPARTANSKI, ALI JE PANONČINI KOPAO RUPU

Bilo je spartanskog rada i kod Dejana Stankovića, kada je loptica bila u dvorištu kondicionog trenera Federika Panončinija. Kada je Stanković otišao sa Marakane, mnogi su, u neformalnim razgovorima, pričali da je upravo Italijan raskopao raku Stankovićevih neuspeha u kvalifikacijama za Ligu šampiona. I da su igrači Crvene zvezde bili pretrenirani, da im je lopta bežala sa pertle, upravo zbog nedostatka svežine.

Crvena zvezda za sada deluje jako sveže, zadatak Barakov štaba biće da tako bude i u u novembru.

Drugi, vrlo ozbiljan mit Barak Bahar je uništio kao izrealska Gvozdena kupola lansirane rakete. Znate onu priču o tome da je Srbija jako spora fudbalska nacija i da se igrači poput Nemanje Radonjića retka pojava kao petica u mreži Fjorentine. Očigeldno je Bahar nije želeo da se pokrije ćebetom alibija i traži alternativne načine igre, odstupajuči od svojih ideja. Opet je selektirao tako tim, da je Crvena zvezda u ovom trenutku sposobna da igra u sistemu čopora, da se povremeno brani sa sedmoricom igrača. Veliki je to trenerski poduhvat, ali i spoznaja da ne treba robovati lažima koje je neko pokušao da predstavi kao aksiom.

Prosto, Bahar je video probleme u igri Crvene zvezde tokom prethodne godine, ubrzao sistem sa Mitrovićem i Bukarijem kao spoljnim igračima, vratio Srđana Mijailovića u poslednju liniju, dobio i pojačanja koja odgovaraju njegovoj filozofiji. I onaj ko naizgled nije brz poput Žan Filip Krasoa, brzo misli. Bacio je Barak Bahar pred domaće stručnjake ozbiljan zadatak i zaostavštinu, možda izazove piramidalnu reakciju od dna do vrha. Jer kako je Crvena zvezda izašla visoko protiv Fenera, možda tako mogu Lučani ili niški Radnički na Marakani. To je ta razlika u klasi i budžetu. Možda će kroz kontinuitet presinga na obe strane terena, dolaziti bolje ponude na adrese srpskih klubova, kao što je slučaj u Norveškoj.

Jovan Šljivić (©Starsport)

Teško da će Barak Bahar uvek i na svakom terenu Lige šampiona pokazati jedonstranost ideje, i insistiranje na suvoj ofanzivi sa podignutim linijama tima. Bio bi to pucanj u džebanu kao onomad što je Stevan Sinđelić uradio u Nišu. Ali nesuminjivo je da će u nekim mečevima izlaziti iz okvira pojačenih blokova na sredini terena. Dobar poligon za stvaranje igrača i kasnije prodaju.

Uspeo je da Barak Bahar implementira u sistem i klince iz omladinske škole, na koje je Zvezdina publika posebno slaba. Sa dodatkom da su Jovan Šljivić i Kosta Nedeljković ekstra kvalitet, i da im nije potrebna akontacionalna podrška usled sitnih godina. Mogla bi ovo da bude sezona njihove pune afirkacije, jer je za Baraka Bahara dobro što je stranac i donekle operisan od emocija kao na primer Dejan Stanković. Ne zna šta se piše po Tviteru, ne zanima ga šta se priča po vračarskim kafićima, niti ima obavezu prema nekome zbog minulog rada.

AKO SI DAO PET, A MOGAO SI OSAM – NE RADIŠ POSAO KAKO TREBA

Negde je zato i Barak Bahar raskopčao još jedan mit o skromnosti i opreznosti. Kada je Olajinka, potom i Mitrović promašio šansu za 6:0 u smiraj prvog poluvremena, Izrealac se hvatao za glavu i gledao ka pomočnicima koji su bili u identičnom položaju. Prosto to je fudbal. Kao što bi rekao trener u seriji Porodično Blago, koja se upravo prikazuje na RTS-u: “Ako si dao pet golova, a mogao si osam, ne radiš svoj posao kako treba“.

Dugo se takav pristup čekao na Marakani. Možda i punih 20 godina.