Ovo nije Arsenal

"Moja vizija, moja ambiciju je da se uvek borim za titulu. Imamo šansu da i ove sezone osvojimo titulu", reči su Davida Luiza od 19. oktobra. Dva dana kasnije Arsenal je izgubio od Šefild junajteda sa 1:2, a otkako je Brazilac to izgovorio Tobdžije nisu ostvarile niti jednu, jedinu pobedu. Četiri remija i tri poraza.

Luizove reči sada zvuče smešno mnogim ljubiteljima fudbala, da ne pominjemo navijače Arsenala koji se verovatno jedu od muke. S obzirom na to kako su Tobdžije odigrale u porazu od Brajtona (1:2), drugačija reakcija ne bi ni bila utemeljena.

Nije ni sam taj poraz sam po sebi problematičan. Dešava se. I Junajtedu od Bornmuta i Sitiju od Noriča i Čelsiju od Vest Hema. Ovde se radi o nečemu dubljem, korenitijem, daleko težem za rešavanje od same smene Unaja Emerija.

Došao je njegov naslednik Fredi Ljungberg, ali u u kratkom vremenskom intervalu nije uspeo da nešto pomeri sa mrtve tačke. Šok terapija čelnika Arsenala - malo je reći - nije uspela.
"Nemamo samopouzdanja uopšte. Moraćemo o tome da porazgovaramo ako mislimo da pobeđujemo. Očigledno je i da igrači osećaju nervozu sa tribina, osećaju pritisak. Ljudska su bića, nije im lako. Sad je vreme da kopamo", nezadovljan i besan je bio legendarni Šveđanin posle meča.

I ne samo posle meča...
“Na poluvremenu smo im rekli: Ovo nije Arsenal. U prvom poluvremenu se nismo ni pojavili na terenu“.

Nažalost po Ljungberga, posle utakmice ih je bilo svuda. U negativnom kontekstu naravno. Veliku pažnju je recimo privukao onaj detalj kada je Pjer-Emerik Obajeman usred utakmice otišao do toaleta dok su ga navijači pratili zvižducima. Ljungberg je kasnije priznao da je celu situaciju video tek kada se Gabonac vraćao na teren.

Ni tu nije kraj paradoksalnim situacijama. Po završetku utakmice kamere su snimile Mesuza Ozila u veoma žustroj raspravi sa nekim na klupi Arsenala, pa su ga saigrači jedva smirli da situacija ne preraste u nešto gore. Mediji su kasnije spekulisali da li se zaleteo na Pera Mertezakera, nekadašnjeg saigrača, sada u ulozi Ljungbergovog asistenta, mada su mahom mišljenja da je vikao na Aleksandra Lakazeta.

I oni koji vole statistiku mogu da pronađu argumente u prilog tezi da Arsenal skoro nije igrao ovako loše.  Recimo, na osam utakmica na Emirejtsu ove sezone u okvir gola Tobdžija išlo je čak 52 šuta. Toliko su ih, poređenja radi, uputili svi protivnici one čuvene generacije Nepobedivih u sezoni 2003/2004.
“Šta god da probamo, ne ispadne kako treba“, nemoćno sleže ramenima Ektor Beljerin.

Posle 15 kola Arsenal je na 10. mestu Premijer lige. Deset bodova iza četvrtoplasiranog Čelsija i Lige šampiona. Samo pet ispred zone ispadanja. Poraz od Brajtona još je i najmanji problem.

(FOTO: Reuters)