Ovo je moralo da se dobije: Srbija ima igru, ali i crne rupe

Šteta! Ispustila je Srbija dobijen meč u Istanbulu. Imala je 2:0, imala igru, imala rivala kojem su se od nemoći tanjili nervi, a onda je prosto prestala da igra. I kao rukom odneta joj je pobeda, ali je makar ostala nada da u poslednja dva kola Lige nacija može da izbegne ispadanje u Ligu C: Turska – Srbija 2:2.

Ako ostavimo po strani žal za ispuštenom pobedom, sve što je viđeno tokom 90 minuta igre na Turk Telekom areni može da bude savršena lekcija. Videli su i selektor Ljubiša Tumbaković protiv vrlo jakog rivala i gde su kvaliteti Orlova, a ima ih i te kako, ali i gde su crne rupe, gde su elementi koji škripe i na kojima se mora još raditi u narednom periodu. Ali i izdanje kod ovih 2:2 snažno govore da Srbija ima igru, ima ideju, ima sve što je potrebno i da tuče Škotsku 12. novembra i da zaigra bez kompleksa na Evropskom prvenstvu.

Mogla je i morala je da se dobije utakmica u Istanbulu. Bilo je sve u rukama Orlova, ali kakav se pad desio, preveliki pad u igri da je čak i taj bod „visio“ nakon 2:2, to je za ozbiljnu analizu stručnog štaba. Ispalo je da je gol iz penala na startu drugog poluvremena, kojim je Srbija povela 2:0 više presekao naš tim nego Tursku.

Ali i pored toga, samo u poslednjih pet minuta bilo je dovoljno šansi, velikih šansi da se, ipak, utakmica dobije.

Meč je krenuo tako što se Maksimović okliznuo na tridesetak metara od gola Srbije, izgubio loptu, a Turska iz kontre stvorila dobru šansu, koja je izblokirana u poslednjem trenutku. To je dao krila domaćinu, koji je pritisnuo svim silama i delovalo je da je Tumbakovićev tim u velikim problemima. Desetak minuta trajala je ta ofanziva, koja na koncu nije donela ništa.

Polako se Srbija oslobađala pritiska, počela da rešava visok presing i sve se odjednom okrenulo u 22. minutu kada je Sergej Milinković-Savić postigao gol, njegov treći u dve utakmice. Tri poslednja gola, tri vezana za gola za Orlove delo je visokog veziste Lacija. Na centaršut odličnog Ristića, SMS je poslao glavom loptu u gol – 0:1!

Od tog momenta Srbija je potpuno zagospodarila terenom u Istanbulu. Napadala je sve vreme, raznovrsno, kroz sredinu, preko oba boka. Lopta se sve vreme „motala“ na 20-25 metara od turskog gola i šteta je što ta inicijativa nije krunisana još jednim pogotkom. Imao je Ristić veliku priliku, iznenadila ga je lopta na drugoj stativi i nije reagovao kako je želeo.

Ali i bez tog pogotka, bilo je lepo gledati hrabru, otresitu Srbiju koja napada bez pardona, grize, drži loptu, stvara akcije iz igre. Greške? Bilo ih je, naravno, ali možemo jedno i bez priče o njima. Napričali smo se, ispisali eseje...

Pokušavali su Turci da uzvrate, ali baš ništa nisu uradili. Dva šuta sa distance, bezopasna po Dmitrovića. Od nemoći je počela da ih hvata nervoza, a „tercu“ im je davao očajni sudija Kabakov, koji kao da je imao problem sa vidom u istanbulskoj noći. To šta je sve propustio da dosudi je na ivici skandala.

Drugi deo je krenuo kao iz snova: velika šansa za Milenkovića posle kornera, pa penal nad Sergejom, koji je u gol pretvorio Aleksandar Mitrović – 2:0. Njegov 36. u dresu Srbije. I onda – pad!

Neobjašnjiv pad. Jeste Turska krenula na sve ili ništa, ali Orlovi su stali sa igrom, prelako i prebrzo su gubili loptu, a u odbrani se otvarao preveliki prostor. Čalhanoglu je smanjio na 2:1, izbacivši duplim pasom kompletnu zadnju liniju Srbije.

Mogao je meč da bude rešen u 65. minutu, kada je golman Turske poslao loptu na stativu posle centaršuta Mitrovića sa peterca, ali se zatresla mreža na drugoj strani. Samo što je napravljena izmena i ušli u igru Gudelj i Vlahović, nastao je karambol u šesnaestercu posle kornera i Tufan je izjednačio na 2:2.

Finiš je pripao Srbiji. U promenjenoj formaciji 3-5-2 Orlovi su pojurili pobedu, napravili pritisak, imali tri velike šanse u samom finišu, Vlahović nije imao u sreće u dve situacije da postane junak utakmice, da postigne prvi gol i donese pobedu.

Trijumf je izmakao iz ruku, ali ima Srbija razloga za optimizam pred finale baraža. Barem sat vremena je bila bolji tim u Istanbulu. Ako je neko pomislio, videlo se da igra u Oslu nije bila slučajnost. 

BEZ GOLOVA U MOSKVI

Drugi meč u grupi, direktnu borbu za prvo mesto, igrali su Rusija i Mađarska, a na kraju ista meta, isto odstojanje – 0:0.

Bili su Rusi nešto bolji tim, malo bliži pobedi, ali njih je i remi ostavio na prvom mestu i daje im najveće šanse da se na kraju osvajanjem prve pozicije presele u Ligu A za naredno takmičenje.