Ovi ljudi zaslužuju bolje…

Nešto više od 32.000 vernika u crveno-plave boje se skoro svakog drugog vikenda okupi na Marasiju i nada se boljem sutra. Biće tako i sledeće nedelje u kultnom terminu ‘nedeljom u 3’ kada bude gostovala posrnula Fiorentina. Hiljadu gore, hiljadu dole, ali tribine stadiona Luiđi Feraris su uvek jednako pune. Bez obzira na formu, tabelu, ime rivala… Ovi ljudi istinski vole svoj klub i zaslužuju nešto bolje.

Ako za neke navijače važi da nisu ‘navijači rezultata’, onda su to Đenovini. Jedan od dva velika kluba iz najveće italijanske luke već nekoliko godina beleži loše rezultate, ali se to ne odražava na tribine. Navijači su uvek tu. Iako Đenovu čeka još jedna grčevita borba za opstanak, navijači su još verniji. U dosadašnjem delu sezone, Đenova je sedma na tabeli najgledanijih klubova u Seriji A sa prosekom od preko 32.000 gledalaca. Podsetimo da Marasi zvanično prima 33.205 gledalaca.

Od Đenove su gledaniji samo velikani sa severa Milan, Inter i Juventus, rimski klubovi Roma i Lacio, te šampion Napoli. I to nije neki slučajan bilans ili splet okolnosti. Đenova već godinama ima konstantno veliku podršku od preko 30.000 ljudi u proseku na tribinama. Kakva god da je situacija u klubu…

Sezona: 2023/24
1. Inter 72.838
2. Milan 72.008
3. Roma 62.970
4. Napoli 46.814
5. Lacio 44.853
6. Juventus 39.575
7. Đenova 31.934
8. Fiorentina 28.807
9. Leće 26.645
10. Bolonja 25.914

Sezona 2024/25
1. Milan 71.544
2. Inter 70.129
3. Roma 62.435
4. Napoli 50.989
5. Lacio 44.786
6. Juventus 40.237
7. Đenova 31.560
8. Bolonja 28.007
9. Leće 26.007
10. Verona 24.882

Sezona 2025/26
1. Milan 72.786
2. Inter 71.346
3. Roma 62.883
4. Napoli 50.436
5. Lacio 48.500
6. Juventus 41.284
7. Đenova 32.307
8. Bolonja 28.106
9. Leće 26.635
10. Verona 23.718

Ligurija je jedna od najmanjih italijanskih regija i broji oko 1.500.000 stanovnika od kojih trećna živi u najvećem gradu Đenovi. Istoimeni klub je bio prvi šampion Italije u fudbalu, a i dalje je po broju titula četvrti klub Italije iza Juventusa, Intera i Milana. Ipak, te titule nemaju vrednost kao Romine, Napolijeve, Lacijeve, pa čak ni kao ona jedna Sampdorijina koja je osvojena u vreme najjače Serije A u istoriji.

Od prvih šest sezona italijanskog prvenstva, Đenova je u pet bila prvak. Ali, bilo to još krajem pretprošlog i početkom prošlog veka kada su u ligi učestvovala po tri ili četiri tima kao predstvanici regija sa severa. Igralo se po plej-of sistemu i Đenovi je u nekoliko navrata bila dovoljna i po jedna pobeda za titulu. Tek poslednje tri (1915, 1923 i 1924) od ukupno devet Đenovih titula imaju neku veću vrednost jer je u ligi učestvovalo više ekipa, ali se i tada igralo po plej-of sistemu. Otkako je 1929. godine osnovana jedinstvena Serija A sa ligaškim sistemom, Đenova nikada nije bila prvak. Prvi put je u drugu ligu ispala 1934, da bih 50-ih godina vezala dve sezone u Seriji B, a 60-ih i definitivno ispala sa mape prvoligaša i čak jednu sezonu provela u trećem rangu.

Uspevala je da se vrati u Seriju A kada su talenti popuz Bruna Kontija ili Roberta Pruca nosili crveno-plavi dres, ali je češće bila drugoligaš sve do kraja 80-ih kada ju je kupio sumnjivi biznismen Aldo Spineli iz Ređo Kalabrije. Doveo je za trenera Osvalda Banjolija koji je malo pre toga osvojio šokantnu titulu sa Veronom, a igrački kadar pojačao sa poznatim Čehom Tomašom Skuhravijem, slavnim Brazilcem Brankom, Urugvajcem Agilerom, bili su tu i dobri lokalni momci Stefano Eranio i Kristijan Panući koji će kasnije otići u milan. Đenova je čak izašla i u Kup UEFA 1991. gde je izbacila Liverpul i dogurala do polufinala sa Ajaksom.

Spineli je više voleo da od kluba puni svoje džepove nego da ga razvija, pa se Đenova ubrzo našla opet u Seriji B, da bi je kalabrijski biznismen 1997. prodao. Kao drugoligaš je promenila nekoliko vlasnika do 2003. kada ju je kupio “Kralj igračaka” Enriko Preciozi. I odmah su protutnjali kroz Seriju B, bili prvi na krilima argentinske haubice Dijega Milita, ali se ispostavilo da su nameštali mečeve i umesto u Seriji A su završili u Seriji C. Naučili su lekciju, pošteno se vratili u Seriju B i tada je na klupu došao malo poznati trener Đan Pjero Gasperini.

Odmaeje uveo popularne Grifone u Seriju A i tamo su dve godine bili pravi hit. Bila je to generacija Marka Rosija, Đuzepea Skulija, Marka Borijela, Ivana Jurića, Marka Di Vaja… Sledeće sezone su im se pridružili Dijego Milito, Tijago Mota, Boško Janković, Rafaele Paladino i Đenova je završila na sjajnom petom mestu. Bio joj je to najbolji plasman od 1991. Iako su Mota i Milito ubrzo otišli u Inter i bili jedni od ključnih faktora Murinjove “triplete”, Gasperirni je ostao i održava Đenovu u sredini tabele, a onda i on prihvatio poziv Intera gde se nije proslavio.

Držala se Đenova godinama u sredini, pobeđivala bitke za opstanak, Preciozi je menjao trenere kao čarape, da bi 2021. za 150.000.000 evra prodao klub američkom spekulativnom fondu 777 Partners. Iste sezone je Đenova ispala nakon 15 godina u Seriji A i najuspešnijeg posleratnog perioda u istoriji kluba.

Amerikanci su napravili zaokret u funkcionisanju kluba u odnosu na Preciozijeve metode, počeli da dovode inostrane trenere i forsiraju mlađe igrače. Đenova se ekspresno vratila u Seriju A, dve sezone živela mirno u sredini tabele, ali retko ko je bio optimista zbog svega što je pratilo američke vlasnike. Već se pročulo da 777 Partners rade sa nepostojećim novcem, da se zadužuju, a istovremeno su bili vlasnici belgijskog Standarda, francuskog Red Stara, brazilskog Vaska, nemačke Herte… Svi pomenuti klubovi su bili u problemima. Hteli su da kupe i Everton, ali im je zabranjeno zbog nekih drugih poslova koji su propali i dugovanja koja su stizala na naplatu. Prošle zime su prodali Đenovu rumunskom biznismenu Danu Sukuu za 45.000.000 evra.

U američkoj eri je Đenova pojačala sakuting i isplatilo joj se. Juventusovi otpaci Radu Dragušin i Koni De Vinter su afrimisani i prodati većeim klubovima za lepe pare (45.000.000). Islanđanin Gudmundson, Italo-Argentinac Mauro Retegi, španski golman Đozep Martinez i mladi Onest Ahanor su ukupno koštali oko 20.000.000 evra, a doneli su prihod od preko 70.000.000 evra.

Đenova je u tom periodu lutala sa izborima trenera. Od kratke avanture sa Andrijom Ševčenkom, preko Alberta Đilardina do Patrika Vijere. Sve velika igračka imena, ali tanki kao treneri. Slavni Francuz je smenjen preošle nedelje nakon poraza od Kremonezea, a za njim je otkaz dobio i direktor Otolani i Đenova je na terenu odgovorila prvom pobedom u sezoni. Slavila je u gostima protiv Sasuola. Posle toga je dovede novi sportski direktor Dijegoi Lopez koji je učio posao od Luiša Kampoša u Lilu, a uskoro će biti promovisan i novi trener Danijele De Rosi. Još jedno zvučno ime koje nije pokazalo trenerski nerv kada je vodio Romu.  

Međutim, dok De Rosi ne sedne na klupu, Đenovu će spasavati njen princ Mimo Krišito. Dugogodišnji kapiten i simbol kluba Domeniko Krišito. Igrač koji je pre tri godine promašio penal u 96. minutu protiv Sampdorije koji je u mnogome odlučio sudbinu Đenove i ispadanje u Seriju B. Ali, niko mu nije zamerio jer je te sezone igrao za hiljadu puta manju platu od one koja mu je bila garantovana. Prihvatio je i prošlog vikenda da gasi vatru kao i mnogo puta do tada. Kao privremeni trener je doneo prvu pobedu u sezoni protiv Sasuola, a vodiće ekipu i za vikend protiv Fiorentine jer De Rosi odslužuje suspenziju zarađenu prošle godine kada je u poslednjem meču na klupi Rome isključen baš protiv Đenove.

Možda je ovo najava nekih boljih dana za Đenovu jer njeni navijači to zaslužuju.