Ovako moćni nisu bili 50 godina - Englezi su ponovo veliki (VIDEO)

Nikad lakše, nikad ubedljivije. I nikad bliže onome čemu teže generacije i generacije Engleza. Reprezentacija koju više od pola veka po navici nazivamo velikom, na pragu je da probudi duhove iz davnina koji bi u simbiozi sa najtalentovanijom momcima što je Albion imao u ovom veku - mada se ovakvim nečim verovatno nije dičio ni mnogo duže - mogli da je odvedu do toliko čekanog trona. Prvog evropskog i prvog uopšte od famozne 1966. Na rimskom Olimpiku, u igri mačke i miša: Engleska - Ukrajina 4:0!

Prvi put posle ko zna koliko godina i decenija Englezi će s pravom moći da se pozivaju na istoriju, na tradiciju, na sve velike stvari koje su darovali fudbalu. Pa i da kažu kako su dostojni svih onih kolosalnih predaka koji su proslavili fudbal širom planete. Naposletku i da zapavaju ovih dana tako popularnu o Njegovom velikom i konačnom povratku kući.

Stigli su do Vemblija, sada je sve moguće! Danska u polufinalu Eura, Česi prekasno krenuli u napad

Englezi su igrali, Ukrajinci statirali. Tako je bilo skoro punih 80 minuta. Rahim Sterling još jednom je potvrdio da je najvažniji igrač Engleske na ovom turniru; Hari Kejn očito ušao u golgeterski ritam kad je najvažnije; Luk Šo priredio još jednu besanu noć Žozeu Murinju; Džordan Henderson ispisao scenario za priče unucima o tome kako je posle punih 11 godina konačno zabio gol u dresu Tri lava.

Beše naklon posle Nemačke Garetu Sautgejtu. Evo još jednog. Reći će neko kako Englezi i dalje nisu uradili ništa specijalno. Dobro, i nisu. Njihove lestvice bi trebalo da budu nedostižne za mnoge. Ali ko je to za Albion učinio više još od Alfa Remzija? Polufinale Mundijala, polufinale Eura. Pardon, polufinale Eura bez primljenog gola?! Do finala korak, do zlata oko vrata niti.

A onda mu, valjda, ne bi izmakla ni titula sera.

Kakav rolerkoster za prezrenog...

Sautgejt se još jednom bez zrna sujete prilagodio rivalu. Ponovo je promenio formaciju, zaigrao sa četvoricom pozadi, šansu od prvog minuta dao Mejsonu Mauntu i po prvi put Džejdonu Sanču. Ostao veran Šou, Filipsu i Rajsu, Megvajeru.

Sve u centar.

Ideja Andreja Ševčenka bila je jasna (da li je bila i prava - pitanje je, biće vremena za raspravu) - plitak blok, maksimalna opreznost i da na semaforu što duže ostane 0:0. Plašeći se brzine pre svega engleskog trozupca Sančo - Maunt - Sterling, talentovani stručnjak počeo je s trojicom štopera, dvojicom nešto ofanzivnijih bekova - tehnički prilično limitiranim - te s tandemom klasičnih trkača u srcu veznog reda. Rani gol protivnika najgora je stvar koja je u takvoj postavci mogla da se dogodi Ukrajincima. A upravo ih je taj "maler" zadesio.

I tako od plana A osade jedno veliko - ništa! Englezi su lako uzeli loptu "pod svoje", lagano pleli mrežu oko šesnaesterca Georgija Buščana, dok Ševini momci iz tog plitkog bloka nikako nisu uspevali da razviju željenu kontru. A i kako bi? S teškašem kakav je Jaremčuk? S Jarmolenkom čiji bi energetski nivo opao za 20 odsto svakim trkom od 20 metara?

Prestrojavanje s totalne defanzive na nešto iole liberalnije bilo je nemoguće bez makar jedne izmene. Da li bi je Ševčenko svojom voljom napravio pre pauze veliko je pitanje. Pa ipak, dogodila se povreda štopera Krivcova u 35. minutu. Šansu je tako dobio značajno kreativniji i brži Viktor Cigankov. U narednih desetak minuta Ukrajina je izgledala kud i kamo bolje (Šaparenko veoma dobro gađao u 44. minutu sa 16 metara - za malo pored stative), čak se učinilo da bismo mogli da gledamo značajno uzbudljivije drugo poluvreme, ali ispostaviće se da momci u žutom nemaju ni snage ni znanja za borbu prsa u prsa

I tu opet dolazimo do pitanja o ispravnosti Ševčenkove odluke da proba da se zabarakadira ispred svog gola. Možda je to ipak bilo jedino rešenje da Ukrajina ostane do kraja u igri. Kako tako, da ne primi tri, četiri ili pet...

Znao je Ševa još nešto: da njegovi izabranici u italijansku prestonicu stižu isceđeni, izmoreni i ispovređivani, s 9.000 kilometara leta u prethodne tri nedelje turnira. I na sve to sa 120 i kusur minuta fudbala u osmini finala protiv Švedske. S druge strane, Engleska se prvi put izmestila s Vemblija, rešena da satre zlurade komentare oko njenog navodnog favorizovanja. I što je još važnije - pošla je u boj za poravnanje najvećeg uspeha na evropskim smotrama krcata samopouzdanjem natankovanim u sudaru sa vekovnim rivalom i neprijateljem kakav je Nemačka.

Bilo bi potpuno van pameti da u takvoj situaciji, čak i Englezima, tradicionalno sklonim fudbalskim "stupidarijama" na reprezentativnom planu, nešto krene po zlu.

Nepunih šezdesetak sekundi igre u drugom delu trajala je nada Ukrajinaca i Ševin B plan. Zavrnuo je Luk Šo, skočio Megvajer i - 2:0. Još tada su Ukrajinci poželeli da pođu kući. Njihova nesreća bila je u tome što su morali da odrade još 45 minuta, a sreća što je Sautgejt počeo da povlači iz igre najvažnije igrače i čuva ih za polufinale protiv Danske.

Mreža im se tako zatresla samo još dva puta...