Ovaj tim vapi za promenama

(Od izveštača Mozzart Sporta sa Pohorja)

Zebnja, jedino ta reč trenutno može da bude adekvatna kad su u pitanju navijači Partizana. Zebnja zbog toga kako je tim izgledao u prve dve pripremne utakmice, strepnja zbog toga što je Saša Ilić posle obe provere više govorio o problemima u igri nego o pomacima, ponavljao se ko zna koji put sa izjavom da su neophodna pojačanja.

Jedno je sigurno, utakmica protiv skromnog tima kakav je Aluminij je pokazala da ovako neće moći. Ni na kraće, ni na duže staze. Ako je posle poraza od CSKA 1948 bilo reči o teškim vremenskim uslovima i napornim treninzima, onda je teško reći šta se desilo na utakmici sa timom iz Slovenije posle vodećeg pogotka. Partizan je prosto – upao u crnu rupu i iz nje nije izašao do finiša meča kad je Marko Lekić iskoristio grešku rivala i postigao gol za pobedu.

Od trenutka kad je Erik Kojzek iz penala doneo prednost crno-belima, kao da su se pokvarile sve brzine na menjaču crno-belih, a ostao samo rikverc. Toliko bespotrebnih vraćanja lopte unazad, razmene pasova između štopera dok ostatak tima pasivno gleda šta se dešava. Neki su čak ostajali statični dok se Kojzek maltene sam rve sa dvojicim protivničkih rivala i pokušava da sačuva loptu,

Za to vreme, Ilić je gubio glas pokraj aut-linije tražeći od svojih izabranika da se brže oslobađaju lopte, igraju jednostavnije, međutim, efekta skoro da nije ni bilo. Niti Saša ima razlog da bude zadovoljan, niti ekipa, za sada, uspeva da implementira njegove ideje.
“Još nismo na nivou na kom želim da budemo. Mislim da sporo napredujemo, trebalo bi to da izgleda mnogo bolje. Pripreme su, teško je vreme, 'teške su noge', ali generalno moramo da igramo mnogo bolje nego danas. Na momente to izgleda dobro, pa postoje periodi kada to ne izgleda kako treba, ali mislim da ova ekipa ima potencijala i sve što smo napravili danas bilo je iz brzog protoka lopte'', rekao je Ilić za Arenu Sport po završetku utakmice.

Ključna reč – protok lopte. Crno-beli ga nemaju ili ako ga imaju, spor je. Prethodne dve pripremne utakmice ličile su na neke od pre 10-15 godina kad je Partizan igrao bitne evropske utakmice i na njima bio miljama daleko od dobrog rezultata, baš zbog totalne bezidejnosti u igri. Za takvu sliku na terenu, veliku odgovornost snosi vezni red.

Milan Aleksić se posle sezone u kojoj se nije naigrao pojavio sa vidnim viškom kilograma, delovao je usporeno, gubio duele, nije uspevao da proturi loptu ka napadačima, niti da nekim potezom stvori višak. Sve se to očekuje od nekadašnjeg igrača Radničkog iz Kragujevca koji bi trebalo da predstavlja jednu od glavnih poluga u kreatorskom smislu. Nije se ni Ognjen Ugrešić proslavio u onom periodu dok je na terenu bio zajedno sa nekadašnjim saigračem iz mlađih selekcija. Barem bi njih dvojica trebalo da imaju savršeno međusobno razumevanje.

Zbog svega ovoga, Saša Ilić će se naći pred jednim od najvećih izazova u karijeri. Neće samo trenirati ekipu Partizana, nego će morati da promeni kompletan gen tima. A, promeniti ekipu koja je navikla da igra na spor način – to je paklen posao, Ovaj tim vapi za promenama. Kako u igri, tako i u kadru.