Ovaj tim samo raste!

Da krenemo od osnovne premise: Leh treba poštovati, ali nikako glorifikovati. Kao i kompletno poljsko prvenstvo koje je dobro upakovana zabava, ali kvalitetom možda je za prsa jače od Mozzart Bet Superlige. Od takmičenja gde je Crvena zvezda sama sebi najveći takmac. I onda je nekako logično da tim Vladana Milojevića izgleda kao u Poznanju. Odgovorno, autoritativno, da rutinski maršira. O poljskom prvenstvu verovatno nekom drugom prilikom, srž svega je da je pred 39 hiljada protivničkih navijača Crvena zvezda pokazala da raste. Da ozbiljno raste. Jer ne pamti ni sredovečni navijač kada su crveno-beli ovako protutnjali kroz euforičnu varoš, sudarivši se sa ozbiljnim timom. Da krenemo od 2006. godine kada su dres Crvene zvezde nosili igrači poput Dušana Baste, Nenada Milijaša, Segunda Kastilja. Tada je protivnik bio poljski Groclin. Zabeležena je dvostruka pobeda, ali daleko od toga da je bilo tako jasno ocrtanog autoriteta u igri kao prošle noći u Poznanju.

Pogledajte kolika je kvota da Zvezda ulazi u Ligu šampiona

Crvena zvezda je bila u apsolutnoj kontroli 75 minuta. Ličila je, primera radi, na Benfiku koja dođe u Beograd i završi posao, ostavivši crveno-belima da analiziraju detalje i propuštene šanse. I to je najveća pobeda Vladana Milojevića.

Biće narednih dana zanimljivo pratite sva dešavanja u Crvenoj zvezdi, jer deluje, onako na prvi i drugi pogled, da srpski šampion nije ni blizu maksimuma. I da može još mnogo, mnogo da raste. Možda je srpski šampion „udario“ poslednji dodir angažovanjem Badža i Babike i da se sada prepustio vremenu i umetničkim, trenerskim radovima Vladana Milojevića. Jer u stručnom štabu prvaka Srbije, onako neformalno, su pričali da su im potrebne još jedno dve ili tri sedmice da uhvate zamajac.

Osećala se zbog toga i tenzija u Poznanju, jer niko ne može da zamisli kako bi Crvena zvezda izgledala u potencijalnim sudarima sa Genkom, emotivno istrošena posle neuspeha sa Poljacima. Posao još nije gotov, međutim videla se razlika u klasi, čak i u trenerskim umovima. Nije samo Milojević pogodio ubacivanjem Duartea u startnu postavu, na uštrb Kataija i Arnautovića, nego načinom na koji je branio jednog od najboljih igrača Leha, desnog beka Pereiru.

Kao smrt lepak se Tiknizijan lepio za Portugalca, čak i na polovini Leha, dok se Timi Maks Elšnik spuštao levo. To su detalji koji na ovom nivou prave razliku. Kao što monstruozno izgleda da u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona sa klupe ulaze Katai, Arnautović i Olajinka. Još kada bi, u nekim realnim zamislima, nadošli Badžo i Babika... Stvarno Crvena zvezda izgleda da ima širinu i dubinu, brzinu i čistu umetnost u vidu Kataija i Ivanića, ali neće ovo biti konačan roster na koji će računati Vladan Milojević. On bi, sigurni smo, najviše voleo da je prelazni rok završen.

Crvena zvezda će morati posle ovih evropskih stresova da se navikava na život bez Šerifa Endijajea. Bez ikakve sumnje jendog od najboljih stranaca u novijoj istoriji kluba. Zaslužio je Senegalac da se negde pošteno naplati, jer je utakmica u Poznanju bila jedna od onih kada je izašao sa terena krvavih gaća. Zato što je pošten prema poslu i pošteno zarađuje platu. Možda će otići Seol, Elšnik, potrebno je i rasteretiti kadar prodajom Milsona ili Olajinke. Čeka se uvek doprinos Nemanje Radonjića. I čeka se da psihologija uradi svoje, jer će posle Poljske sve biti lakše.

Čak i ako se skrene u Ligu Evrope. Mada sada ne treba „gavranisati“, deluje da ovaj tim može samo da raste.

I da sledi snove navijača o proleću u Evropi. Još jednom u nizu.