Otvoreni Vladimir Gaćinović: Loše radimo sa mladima, dolaze nam istrošeni igrači iz Kazahstana

Nezamislivo je pre samo dva meseca izgledalo da će današnji meč na Čika Dači domaćin čekati sa četvrtog mesta na tabeli Mozzart Bet Superlige, dok je gost na pragu plej - of zone. Ipak, uspeli su Radnički 1923 i Napredak da sjajnim prolećnim partijama iznenade čak i svoje navijače, ali ne i Feđu Dudića i Vladimira Gaćinovića, dvojicu trenera, koji su prvi potpisnici njihovih uspeha.

Kragujevčani su nanizali sedam pobeda pre nego su prošlog vikenda kapitulirali protiv Crvene zvezde, dok su Kruševljani, takođe, samo jednom poraženi ove polusezone i imaju četiri trijumfa. Na tabeli forme obe ekipe su, dakle, u vrhu, što bi trebalo da najavi današnji atraktivni međusobni duel (14h, TV Arena sport 1).

Čarapani će na megdan morati bez standardnog levog beka, Nikole Vukajlovića, koji je nakupio žute kartone, ali se u roster i definitivno vraća Damir Sadiković, koji je posle višemesečne pauze upisao minute pre nedelju dana protiv Radničkog na prijateljskom meču u Nišu, koga su Kruševljani rešili u svoju korist (1:0). Zanimljivo, upravo je prvenstveni meč na Čairu bio njegov poslednji na terenu, prošlog oktobra.

“PUN SAM ADRENALINA, PENJEM SE NA TRIBINE”

Iz kola u kola ovog proleća pehovi prate Napredak, ali Vladimir Gaćinović je do sada uvek pronalazio novo rešenje i dobitnu kombinaciju. Znanje je svakako tu, ali i iskustvo, a strateg iz Trebinja je u ovom trenutku, sa 58 godina, najstariji šef struke u Mozzart Bet Superligi.

"Zgranut sam tim podatkom, ha - ha - ha. Bez šale, iznenađen sam jako, očekivao sam da sam tu negde na sredini lige prema starosti. Ne verujem kad je pre došlo do toga, ali je važno što se uopšte ne osećam kao da imam taj broj godina. Imam još mnogo energije. Pa, videli ste kako se pentram na tribinu da proslavim pobedu sa navijačima. Ma pun sam adrenalina", uverava Vladimir Gaćinović na početku razgovora za Mozzart sport, a snimci iz Napretkove svlačionice odavno potvrđuju to.

Ljubav prema fudbalu počela je još od malih nogu, a tada mladi Trebinjac nije ni slutio da će mu karijera još više zablistati kada obuče opremu trenera.

"Ni na početku trenerske karijere nisam razmišljao o tome gde će me put voditi, bavio sam se sve vreme čistim fudbalom. Sa Leotarom sam i kao asistent u stručnom štabu imao uspehe. Osvojili smo najpre prvo mesto u Republici Srpskoj, a potom i u Bosni i Hercegovini. Onda sam ja preuzeo glavnu trenersku reč u tom klubu, bili smo četvrti, izborili Evropu i Intertoto kup, ali finansije nisu dozvolile da učestvujemo u njemu. U tim trenucima prepoznao sam talenat sina Mijata i potpuno se posvetio juniorskom fudbalu. Iz nekog ugla deluje da sam izgubio godine za seniorske uspehe, ali to nije bilo uzaludno provedeno vreme. To je praznina za one trenere koji nisu prošli kroz omladinski fudbal, naučio sam mnogo stvari u njemu. Bio sam u Leotaru i u Vojvodini, u onoj zlatnoj generaciji iz Novog Sada koju su činili Sergej, Mijat, Pankov, Makarić, Rockov, gde je 11 igrača potpisalo profesionalne ugovore", vraća se Gaćinović na zatečke trenerske karijere.

Danas, kao jedan od najiskusnijih u srpskom fudbalu, ima poseban poseban savet za one koji su tek zakoračili u trenerske vode.

"Uvek treba ići polako, nikad ne žuriti i treba raditi tamo gde se najprijatnije osećaš. Kad se zasitiš, valja odmoriti par meseci, kao ja ove godine. Kada je stigao poziv iz Napretka, bio sam siguran da ću da ga odbijem, jer mi je nedostajala pauza. Baš sam krenuo u Grčku kod Mijata. Međutim, ljudi iz kluba su me kupili na prvu idejom da me čekaju koliko god bude potrebno. Mijat mi nije verovao kada sam rekao da sam ipak prihvatio novi posao. Osetio sam da je Napretku stalo da me ima. Istina, prošao sam kroz pakleni period prva dva meseca, ali sam odlučio da ne odustajem. Držali su me igrači i ljudi iz kluba i evo nas sad u dobrom naletu."

Bio je Vladimir Gaćinović dugo u našoj ligi sinonim za Spartak i obratno. Staloženi trener uklapao se sa mentalitetom Vojvođana, a u poslednje vreme rešio da oseti temperament juga. Nakon epizode u Nišu, obreo se prošle godine u Novom Pazaru, a danas je pod Bagdalom i njegove energične proslave pobeda postale su prilično gledane na društvenim mrežama.

"Trener koji odlazi u neku regiju mora najpre da upozna mentalitet tog mesta. Da sam bilo gde gde sam radio doneo energiju koja ne prija tom podneblju, ne bih uspeo. Novi Pazar je, na primer, ratnička sredina, ja bukvalno nisam mogao da izađem u grad, niti da bilo gde platim račun, na svakom ćošku pričalo se o fudbalu. U Spartaku sam imao sjajne uslove, u tri navrata bio trener u pet sezona. Baš sam se pre neki dan čuo sa predsednikom Simovićem. Glavni cilj bio je stvaranje igrača, a igrali smo i Evropu, izbacili prašku Spartu. Brondbi nismo mogli, jer smo uporedo prodavili igrače kako su tekla kola. Dok mi je tamo bila potrebna smirenost u radu, u Kruševcu i Novom Pazaru mi je mnogo donela borbenost tima. To su, uostalom, dve ekipe sa najvećim karakterom koje sam trenirao. Ma, ja mogu na Rusiju da idem s njima. Murinjo je govorio o značaju mentaliteta sredine i igrača. Nije bilo lako ni u Pazaru, krenuo sam ni iz čega, sa omladincima praktično. Kasnije su došli Majdevac, Kljajić, pa sam okupio ratnike poput Lončara, Nikčevića, Ergelaša. Loše smo počeli, prve tri, četiri utakmice izgubili, a onda je krenula serija i sedam pobeda zaredom. Pravim sad paralelu sa našim današnjim rivalom, Radničkim, tako nešto u fudbalu nikad nije slučajno", ubeđen je Gaćinović.

“U NOVOM PAZARU SMO PROTIV ZVEZDE MOGLI DA NAPUNIMO MARAKANU”

Otkriva šef struke Čarapana još neke od tajni svog zanata.

"Kao trener morate da izvučete rezervnu energiju svakog igrača, a oni, naravno, tu snagu moraju da imaju u sebi. Jedan tim ne čini 11 najboljih nego 11 onih koji prave najbolju funkciju kao zajednica. To je kao mašina, svi šrafovi moraju biti uklopljeni. Znaju se kriterijumi i obaveze na svakom treningu, a igrači su oni koji prave tim. Probudite moje i u pola noći će znati šta treba da rade. To je fokus, davanje celog sebe svakog sata. Samo kada smo 100 posto u nečemu to pravi uspeh, već sa procentom manje te ni sreća ne prati. Utakmice se ne dobijaju subotom već prethodnih dana kroz nedelju. Naravno, potrebna je i hemija kao preduslov, kao i da se svaki igrač postavi na mesto koje mu najviše prija. Jedino smo mi verovali u uspehe Napretka danas, zato što nam je svaki trening kao relikvija", prenosi utiske iz prve ruke Vladimir Gaćinović.

Jedna od želja koju je glasno kazao pred potpis u Kruševcu bio je i povratak Čarapana na tribine stadiona Mladost, i te kako svestan da će za tako nešto biti neophodno da uklopi i igru i rezultat novog tima.

"Pred dolazak Zvezde u Novi Pazar mogli smo da imamo dva stadiona, ma celu Marakanu, pa bi opet bila mala da primi sve navijače. Pod Bagdalom je slična atmosfera, jer i Kruševljani žive za fudbal, samo ne toliko otvoreno. Drago mi je da su i ovde prepoznali naš rad, zbog njih sam bio pod stresom protiv niškog Radničkog. Nisam želeo da razočaram ljude koji su došli da nas podrže, ali sve je na kraju bilo sjajno i ta pobeda bila je svojevrsna nagrada za nesrećno izgubljene bodove protiv Čukaričkog", smatra iskusni stručnjak.

Napredak je protiv Radničkog vezao drugi trijumf u sezoni, nakon onog protiv Partizana u Humskoj, oba puta slavivši minimalne pobede (1:0).

"Objektivno, izgledali smo inferiorno, posebno u prvom delu, najviše u trkačkom smislu. Znao sam da će biti težak meč za nas, jer su oni odmarali igrače protiv Crvene zvezde. Ispratila nas je i sreća, uz dobru postavku igre, i mislim da smo je zaslužili zbog toga što živimo za fudbal i jer smo mu posvećeni maksimalno. Ne priznajem lak i težak raspored, a iz iskustva znam da sam bolje prolazio kad je bilo teže na papiru. Mi igramo isto protiv Partizana, Čuke ili Radnika. Svaka utakmica za nas je kao derbi", napominje Gaćinović.

A jedan od njih, uz koga bi svakako taj epitet trebalo da stoji, na programu je danas u Kragujevcu.

"Odmorili smo, ali i radili dobro u ovoj pauzi. Prijateljski meč u Nišu nam je mnogo značio, jer mi je ta utakmica proširila vidike za naredne mečeve u prvenstvu. Svi igraču su zdravi, vratio nam se i Sadiković, a i rezerve su podigle formu. Feđu Dudića jako dobro poznajem, on je iz Sarajeva, ja iz Trebinja, više puta smo zajedno bili na pripremama u Turskoj, tako da odlično znam njegov sistem rada, energiju, temperament. Digao je igrače u Radničkom, igraju jako dobro, imaju odlične strance, preferiraju napadački fudbal, slično kao i mi. Udariće danas "junak na junaka". Ne odustajemo od rukopisa svoje igre i očekujem jako interesantan meč", optimista je Napretkov strateg.

“KAKO SAM ŠAMPIONU SVETA DAO TRI GOLA”

Ima Gaćinović i razloga za to. Radnički jeste vezao istorijski broj pobeda, ali je Napredak ovog proleća umeo da napravi veća iznenađenja. Među njima, najveće u Humskoj, a to je iskusnom strategu treća recka protiv crno - belih. Pred njim je u budućnosti još jedna želja i misija u karijeri - prva pobeda protiv Crvene zvezde.

“Kuriozitet je što sam kao igrač bolje igrao protiv Zvezde. Šampionskom timu '91 dao sam tri gola na kup meču u dresu Bečeja, u kojem smo, nažalost, izgubili sa 4:3. Podatak da nisam imao nijedan uspeh protiv crveno - belih više govori o tome da je Zvezda ipak institucija, najveći klub u regionu. Zanimljivo je i što sam kao klinac bio vatreni navijač Partizana, jer je moj deda bio vojno lice", otkriva Gaćinović.

Upravo su večiti rivali trasirali put našoj ligi do 11. mesta u Evropi, ali je poslednja jesen na Starom kontinentu donela jedno od najlošijih izdanja srpskih klubova na međunarodnoj sceni u istoriji Mozzart Bet Superlige. Posle tog šamara i verovatnog povratka u realnost, trebalo bi da uvidimo na koji način bismo mogli unaprediti prvenstvo. Protnula se priča o obnavljanju podloga tokom leta, ali Gaćinović smatra da su problemi u našem fudbalu mnogo dublji.

"Svakako treba raditi na popravci terena i na infrastrukturi u celini. Nije tajna da su mnoge zemlje u okruženju na mnogo boljoj lestvici u tome od nas. Međutim, možda još veći problem predstavlja rad u omladinskim selekcijama. Zatajali smo i to se jasno vidi u rezultatima mladih reprezentacija, a ne tako davno bili smo na krovu sveta. U rad sa mladim igračima trebalo bi da budu uključeni najkvalitetniji treneri, ali to je skoro nemoguće, jer finansije ne prate taj nivo fudbala. Ova sezona bi ipak morala biti opomena za prestrojavanje, da su uvidi gde su sve problemi. Igrači nam odlaze u inostranstvo u 15., 16. godini, a tamo bi trebalo da idu tek kad, kako u mom podneblju kažu, "upiju sok svog kraja".

Ranim odlaskom u inostranstvo ili u Zvezdu i Partizan mnoge karijere budu nepovratno uništene. Krivi su za to i roditelji i menadžeri.

“Ponavljam, slabija godina u Evropi mora nam doneti otrežnjenje. Samo je jedna mlada selekcija opravdala očekivanja, donekle i TSC dobrim izdanjima na međunarodnoj sceni. Za Zvezdu je možda bila i očekivana slabija jesen, posle toliko dobrih godina, ali treba pomenuti da je cela liga u blagom padu. Dosta igrača nam iz nje odlazi budzašto, dok nam dolaze neki istrošeni fudbaleri iz Kazahstana i Uzbekistana. Nedostaje nam više kvalitetnih fudbalskih radnika u klubovima. Postali smo, nažalost, poznati i po smenjivanju trenera, a problem uglavnom leži u lošim procenama uprava koji trener je u tom trenutku dobar za koji klub. TSC je ovde raritet i pravi primer za dobar kontinuirani rad stručnog štaba", smatra prekaljeni strateg.

“JESAM ZA BONUS PRAVILO, ALI SA 22 GODINE IGRAČ JE VEĆ FORIMIRAN”

Bonus pravilo, doneto pre neku sezonu, sa idejom da doprinese značajnoj minutaži mladih igrača, otvara sve više diskusija na temu da li je bilo kontraproduktivno.

"Nikada nisam delio igrače prema broju godina, a pravi je paradoks da formiran igrač, u 22. godini, bude mlad. Tad više svakako nije samo talenat. Ako pravilo treba da postoji, valja ga pomeriti za koju godinu manje. Nekada je postojalo prvenstvo mladih igrača, ta ideja mi se sviđa, ali razumem da ga koče finansije i natrpan kalendar. Međutim, video bi se benefit. Neki klubovi imaju odličan skauting i krasi ih dobar rad u omladinskom školama. U Spartaku sam često počinjao i sa po sedam bonus igrača, ali svi oni su to i zasluživali. Moramo shvatiti da su naši klubovi razvojni, među njima i Crvena zvezda i Partizan. Lepo je videti da su u ligu vraćaju Ljajić i Suma, drago mi je da se priča i o povratku Dušana Tadića, to podiže kvalitet, jer mladi igrači brže napreduju, ima više publike. Možda je liga preglomazna, možda ćemo puno dobiti uz bolju infrastrukturu, ali je ključ svega, prema mom mišljenju, ipak usmeren ka omladinskoj školi", uverava Gaćinović.

Za kraj razgovora za naš portal iskusni stručnjak je otvorio dušu, pričajući o detaljima koji bi uvek trebalo da stoje uz fudbal, jer čine njegovu draž, iako sve više tonu pred naletom novca u sport.

"Samo moja porodica zna koliko je istrpela zbog mog trenerskog poziva, ali bez te podrške ne bih bio ovde gde jesam. Moja žena se bavila rukometom, voli fudbal, ali ne sme da gleda moje mečeve. Lepo je, ipak, kad s nekim deliš tu radost. Neprocenjiv trenutak je i kad te ljudi sretnu na ulici i pohvale, čestitaju. U Kruševcu mi se to sve češće dešava i sviđa mi se ta spontanost koja se ovde rađa. Kao i moja proslava sa navijačima na kraju meča protiv Radničkog, pa i replika "Verujemo li?". Ona je došla zaista iz srca i duše. Zahvalan sam navijačima na dočeku na ulazu u grad i na stadionu posle pobede nad Partizanom, zato na poslednjem meču nisam mogao da odbijem da povedem navijanje. Evo, i sada se naježim... Svi koji su u fudbalu ganjali samo novac, nisu uspeli. Uspevaju samo oni koji žive za fudbal", govori možda najvažniju poruku Vladimir Gaćinović.

MOZZART BET SUPERLIGA SRBIJE, 27. KOLO

Petak

Čukarički - Novi Pazar 2:0 (0:0)

/Docić 69 pen, Pavkov 71/

Radnik - Vojvodina 0:4 (0:3)

/Petrović 6, Ivanović 30, 60, Vukanović 39/

IMT - Železničar 1:1 (0:0)

/Lutovac 88 - Đorđević 82/

TSC - Voždovac 2:0 (2:0)

/Vulić 42, Ćirković 44/

Subota

14.00 (2,05) Radnički Niš (3,40) Mladost Lučani (3,70)

14.00 (2,00) Radnički 1923 (3,45) Napredak (3,80)

16.00 (14,00) Javor (6,75) Crvena zvezda (1,20)

18.30 (1,25) Partizan (6,00) Spartak Subotica (11,00)