Otvoren dosije Jan Karlo Simić: Doveo ga Maldini, igra kao Barezi

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Jan-Karlo Simić je postao najmlađi Srbin u istoriji Serije A koji je postigao gol na jednoj prvenstvenoj utakmici. U jednom danu mladi srpski reprezentativac je detronizovao veličinu kakav je Dejan Stanković i gromadu u nastajanju Dušana Vlahovića. Simić je uzeo oreol Vlahoviću kao najmlađeg Srbina strelca u Seriji A, a od Stankovića brzinu postizanja prvog gola u elitnoj italijanskoj ligi.

Dušan je imao skoro 20 godina kada je prvi put zatresao mrežu Kaljariju pre četiri godine na Sardiniji, a Dekiju je trebalo više minuta da postigne evrogol protiv Pjaćence (projektil sa 30 metara) na debitantskom meču nego Jan-Karlu u okršaju sa Moncom.

Simić je podigao još jednu letvicu: na svom prvom meču u Seriji A proglašen je za najboljeg fudbalaera meča. Gazeta delo Sport mu je dala 7,5 kao i većina drugih medija.

“Super debitantski meč. Bilo mu je potrebno samo 17 minuta da u stilu velikog napdača zatrese mrežu. Odigrao je utakmicu kao da je veteran, a tek mu je 18 godina. Pravovremen, uvek korak brži i okretniji od fudbalera Monce. Zamalo nije postigao još jedan gol”, opravdala je svoju ocenu Gazeta.

Interesantno je da Italijani i danas izgovaraju ime Stankovića “Dežan”, a Vlahovića “Dusan” - ruku na srce kažu i Vlaović, ali to je normalno jer u italijanskom se “h” ne izgovara i mnogi ne uspevaju da ga izgovore - a mladog Simića su već prekrstili u Žan-Karla ili Đan-Karla. Budući da je Simić mlad i da je njegova karijera tek počela, biće vremena da pravilno nauče da izgovaraju njegovo ime kao i da to što je njegov otac rođen u Bosni i Hercegovini ne znači da je on posledično Bosanac (na Skaju su uporno govorili da je on Bosanac budući da u njegovoj biografiji na Vikipediji, na engleskom jeziku, piše da mu je tata rođen u Bosni i Hercegovini).

Takođe, mnogi su mladog Jan-Karla pomešali sa sinom Darija Šimića, bivšeg igrača Milana i reprezentacije Hrvatske. Ta greška se objašnjava činjenicom da u nemačkom i italijanskom ne postoji “Š” pa se i jedno i drugo prezima pišu isto “Simic”, a i da je Šimić junior fudbaler, istina napadač i u dresu Salcburga.

Inače, Simića je u Milan doveo Paolo Maldini. Legendarni kapiten Rosonera i tvorac 19. skudeta u ulozi tehničkog direktora prepoznao je u mladom Srbinu igača velikog potencijala i vrlo rado je potrošio milion evra koliko je platio Štutgartu.

Skauti Milana su signalizirali Maldiniju Simića gledajući ga na Evropskom prvenstvu u dresu Srbije za igrače mlađe od 17 godina. Maldiniju je bilo dovoljno da vidi nekoliko video snimaka Jan-Karla i da organizuje njegov transfer iz Nemačke u Italiju.

Da je Simić fudbaler kome je predoodređena velika budućnost dalo se naslutiti i iz poteza Maldinija potpuno neuobičajenog kada su u pitanju mladi fudbaleri: Paolo je lično dočekao Jan-Karla po dolasku u lombardijsku prestonicu.

Defanzivac koga je Maldini doveo u Milan dobio je na debitantskom meču u dresu Milana najlepši kompliment od stručnog konsultatanta Skaja Lorence Minotija i to ne za postignuti gol već za igru i stil: “Simić iznosi loptu kao Barezi”. Minotija je posebno oduševila elegancija, staloženost i hladnokrvnost s kojom mladi defanzivac odigrava lopte. Biti prepoznat od Maldinija i upoređen sa Barezijem je maksimum koji jedan tinejdžer aspirant da postane veliki fudbaler može da sanja.

Izgleda da se sve urotilo, čitava vasiona, što bi rekao Kueljo, ove nedelje za Simića. Italijanski izveštači koji prate svakodnevno Milan već dve nedelje su najavljivali mogućnost da Jan-Karlo debituje u dresu Rosonera. Posle povrede Tčaua, Kalulula, Pelegrinija, a do pre dva dana je bio povređen i Kjer, verovalo se da će se Pioli odvažiti i baciti u vatru mladog Srbina.

Simić rasplakao roditelje: Nisam čuo san Siro, bio sam u nekom svom svetu

Međutim, Serija A nije liga za izrazito mlade fudbalere, pogotovo u velikim klubovima. Italija nije ni Engleska, a još manje Španija i veoma se retko viđaju fudbaleri tinejdžeri na terenima Serije A.

Injacio Abate, trener podmlatka Milana, ima veliki potencijal. Njegov rad sa mladim igračima daje fantastične rezultate i nije čudo što se njegovo ime pominje kao alternativa za Piolija ako kola krenu nizbrdo u ovoj sezoni. Pre Simića u ovoj sezoni su debitovali golobradi Frančesko Kamarda i Davide Bartesagi.

Simić je trebalo da debituje protiv Frozinonea, ali Pioli nije imao hrabrosti da napravi veliki zaokret i ostavio ga je na klupi prekomandujući Tea Ernandeza u ulogo centralnog defanzivca. Isti scenario se ponovio i nedelju dana kasnije u Bergamu protiv Atalante.

Sa oporavkom danskog defanzivca Kjera se činilo da je šansa za Simića da debituje u prvom timu Milana isparila za neko vreme. Protiv Monce je mladi Srbin imao mnogo manje šansi da zaigra nego protiv Frozinonea i Atalante. Ali, kako život piše romane, povreda Pobege i lucidna ideja Piolija da pređe na odbranu sa tri defanzivca je bila dobitna kombinacija. Odbrana Milana sa Tomorijem, Kjerom i Simićem omogućila je Florenciju i pre svega Teu Erandezu da budu mnogo kreativniji u ofanzivnoj fazi.

Gol protiv Monce je pokazao da Simić nije zaboravio napadački insinkt kada je počinjao da igra fudbal i kada je želeo da bude golgeter. U međuvremenu je postao “ministar odbrane” kako ga apsotrofiraju oni koji prate podmladak Milana. Mladi Rosoneri su u ovoj sezoni odigrali samo dve utakmice bez Simića jer je bio pozvan u prvi tim. Slučajno ili ne, to su jedina dva meča koje je tim Abetea izgubio u ovoj sezoni primivši čak šest golova.

San Jan-Karla Simića je bio da igra u Barseloni, klubu za koji navija iz dečačkih dana i koji je poznat po lansiranju igrača tinejdžera na veliku scenu. Put ga još nije doveo do Kamp Noua, ali mu je pošlo za rukom da debituje sa 18 i po godina u dresu Milana i da postigne gol, dometi sa kojim vrlo mali broj fudbalera može da se podiči i koji su po pravilu predodređeni za velika dela.