Otkud taj Slaven i igrač od 5.200.000 evra?! I kako posluju ostali manji EX-YU klubovi...

I dok je donekle očekivano da se iza ‘velike četvorke’ nađu klubovi poput Rijeke, Osijeka, pa i TSC-a, koji je nova i moderna fudbalska priča, začuđujuće je da ovakav transfer napravi Slaven.

Otkud uopšte taj Slaven Belupo i kakav je to klub?

Koprivnica je gradić sa oko 25.000 ljudi na severu Hrvatske, iz Podravine. Taj region važi za teritoriju vrednih, radnih i prizemnih ljudi, koji triput mere pre nego što preseku. Jedan su od bogatijih krajeva za život u Hrvatskoj zahvaljujući razvijenijoj privredi u odnosu na ostale krajeve. Nosilac ekonomije je prehrambeni gigant Podravka, nekada najveća hrvatska kompanija, a i danas jedan od 10 najvećih privrednih subjekata u državi. Upravo je Podravka decenijama stajala i još stoji kao sponzor iza Slavena, kao ključna finansijska podrška.

Slaven kao fudbalski klub postoji od 1911. godine, a nakon Drugog svetskog rata je posao član istoimenog sportskog društva, koje je u nekom periodu nosilo i Podravkino ime. Slaven je bio niželigaš lokalnog karaktera bez bitne uloge u jugoslovenskom fudbalu i večito u senci lokalnog rivala Varteksa, koji je bio stabilan drugoligaš i čak finalista Kupa maršala Tita. Najveći deo istorije u SFRJ Slaven je proveo u Međurepubličkim ligama i Hrvatskoj republičkoj ligi (treći rang takmičenja), bez značajnijih iskoraka ka saveznom vrhu. Moderna istorija Slavena počinje od nezavisnosti Hrvatske, kada kreće kao trećeligaš, ekspresno dolazi do druge lige, iz koje se 1997. plasirao u najviši rang hrvatskog fudbala. I od tada je tu. Slaven je već skoro tri decenije u kontunitetu prvoligaš.

Kao što za Koprivnicu i ceo taj deo Podravine važi da su stabilna sredina za život, tako je i Slaven stabilan klub u elitnom rangu hrvatskog fudbala. Finansiran od strane lokalnih valsti, Podravke (rukometašice pod tim imenom su bili šampionke Evrope) i najveće hrvatske farmaceutske kompanije Belupo, koja je i generalni sponzor kluba, Slaven je imao uspone i padove, ali uglavnom je važio za onog stabilnog prvoligaša iz sredine tabele koji ne talasa mnogo.

Na vrhuncu je bio u prvih desetak godina ovog veka, kada je završavao u gornjem delu tabele. Jednom je čak bio vicešemašpion (2007/08), dva puta trećeplasirani, jednom četvrti… Tada je igrao i evropski fudbal, takmičeći se pet puta u šest godina u nekadašnjem Intertoto kupu, i kasnije četiri puta u kvalifikacijama za UEFA Kup (Ligu Evrope). Pobeđivao je ili prolazio klubove poput Zaglebja, Bastije, Anortozisa, Belenensesa, Trenčina, Spartaka iz Trnave; gubio od Aston Vile, Štutgarta, Lila, Deportiva, Galatasaraja, CSKA iz Moskva, Atletik Bilbaa… Dve utakmice imaju posebno mesto u klupskoj istoriji. Slaven je u intertoto kupu pobedio 2:1 tada moćnu Aston Vilu sa Džordžom Grejemom na klupi i nekim zvučnim imenima na terenu, poput Stiva Stauntona, Diona Dablina, Davida Žinole, Pola Mersona, Gereta Berija… Desetak godina kasnije je tukao Bijelsin Bilbao (2:1) sa Susaetom, Ljorenteom, Ituraspeom, Munijainom; isti onaj Bilbao koji je nekoliko meseci ranije igrao finale Lige Evrope.

Detalj sa meča Slavena i Aston Vile

Bio je to i poslednji meč Slavena u Evropi. Od tada je klub završavao sezone u donjem delu tabele, borio se za opstanak i uspevao da preživi golu prvoligašku bitku. Sve do prošle godine.

Slaven je prošlu sezonu započeo sa samo jednim osvojenim bodom u prvih šest kola i bio ubedljivo poslednji. Tada je na klupu seo Mario Kovačević, inače igrač onog tima koji je pobedio Atson Vilu 2001. godine. Kovačevič je dugo krčio put kao trener kroz niželigaški fudbal, dok nije dobio pravu šansu na klupi Varaždina. I vratio ga u prvu ligu. Taman kada mu je krenulo, konstatovana mu je strašna dijagnoza: Karcinom pluća. Tvrdio je da priča o njegovoj bolesti nespretno izašla u javnost, a nakon mesec dana je napustio Varaždin zbog operativnog zahvata. Klub je rešio da nađe novog trenera i rastali su se.

Nekoliko meseci kasnije, Kovačević je preuzeo lokalnog rivala iz Koprivnice u situaciji koja je mirisala na bezizlaznu. Na debiju je rasturio Dinamo - 4:1! Slaven je sa Kovačevićem u nastavku sezone bio najveće iznenađnje hrvatskog fudbala. U poslednjem kolu izvisio je za plasman u Evropu, a u roku od nekoliko dana izgubio i finale Kupa Hrvatske. U oba slulčaja Rijeka je bila nepremostiva prepreka. Kovačević je oživeo Slaven i svoju karijeru, a kao nagrada je došao poziv Dinama. Na njegovom dolasku je insitirao novi predsednik Modrih Zvonimir Boban, jer mu se dopao fudbal koji neguje Kovačević.

Osim dobrog fudbala i nadrealnih rezultat, Kovačević je Slavenu u nasleđe ostavio još jedno fudbalsko blago – pomenutog Adrijana Jagušića.

Afirmisao je u prošloj sezoni talentovanog vezistu u najboljeg igrača Slavena. Jagušića su još kao dete precrtali u Dinamu i vratio se u rodnu Koprivnicu. Letos je Dinamo za njega nudio 2.000.000 evra, Slaven je bio spreman da ga pusti, ali se mladom igraču nije išlo sa trenerom u Zagreb, pošto je procenio da će se bolje razvijati u Slavenu. Bio je to udar na ego Zvonimira Bobana kojem se nije dopalo što igrač Slavena odbija Dinamo, pa se zagrebački klub povukao iz pregovora.

Jagušić je bio u pravu. Njegov fudbalski kvalitet nije bio vezan isključivo za trenera Kovačevića, jer je u ovoj sezoni potpuno eksplodirao (devet golova i šest asistencija na 22 meča) kod još jednog trenera početnika - Marija Gregurine (igrao u onoj generaciji protiv Bilbaa). Jagušić može da pokriva skoro sve pozicije u veznom redu, ali mu bolje ležne ofanzivne uloge. Ima ubitačan šut levom nogom i samo jedan od pomenutih golova u ovoj sezoni dao je iz šesnaesterca. Svi ostali su bili van kaznenog prostora. Prvo ga je htela Braga, koja je nudila 3.000.000 evra. Odbijena je. Slaven je postavio cenu na minimum 5.000.000. Zainteresovao se i Lajpcig, ali se igraču nije išlo tamo da bude rezerva. Blizu je bio i Verder sa inicijalnom ponudom između 4.000.000 i 5.000.000 evra, koja je kasnije navodno povećana i na 6.000.000 sa bonusima. Počela je licitacija u koju se uključio Panatinaikos…

I ponovo Dinamo.

Boban je pogutao sujetu i vratio se po Jagušića, ali sa smešnom ponudom koja nije preazila 2.000.000 evra, plus procente. Bilo je jasno da Dinamo ne može da parira u ovoj priči i Panatinaikos je sinoć završio posao. Inače, Dinamo je kroz istoriju retko dovodio pojačanja direktno iz Slavena. Kupovao je od svih drugih hrvatskih klubova, čak i od Hajduka, ali od Slavena nije. Ta čudna tradicija je prekinuta pre dve godine kada je iz Koprivnice za 1.000.000 evra kupio albansko krilo Arbera Hodžu, trenutno jednog od najboljih igrača Modrih. Jagušić je bio želja kao sledeći kapitalac, ali je ostao van Dinamovih finansijskih domašaja.

Ne treba trošiti reči koliko je ovo veliki transfer za Slaven, kada već prevazilazi i regionalne okvire. Godišnji budžet kluba iz Koprivnice je između 5.000.000 i 6.000.000 evra. U njemu i dalje učestvuju gradske vlasti, Podravka i Belupo. Doduše, u manjoj meri nego ranije, pošto je klub postao finansijski stabilniji. Prodaja Jagušića im je obezbedila bezbrižnih godinu dana funkcionisanja. Doduše, i šansu da iskorače, jer su često bili kritikovani za nedostatak ambicije i rizika u poslovanju.

Najplaćeniji igrač Slavena je makedonski veteran Ilija Nesterovski sa godišnjom platom 90.000 – 100.000 evra. Još nekolicna ima oko 70.000, a najveći deo onih koji igraju zarađuju 50.000 – 60.000 evra godišnje. Međutim, Slaven uvek ima u rotaciji i nekoliko svojih klinaca, poput Jagušića, koji igraju za daleko manje pare. To su mesečne plate od 2.000 evra. Toliko je do prošlog leta zarađivao i Jagušić, posle čega mu je ugovor podignut na 4.000 evra mesečno. U pitanju su neto sume.

Slaven je osetio koliko je bitno gurati svoje mlade igrače i razvijati ih. Poslednjih godina počeo je da veću pažnju posvećuje infrastrukturi i omladinskoj školi, pa je tako pre Jagušića iskočio i Lovro Zvonarek, koji je pre nekoliko sezona, kao 16-godišnjak, prodat Bajernu za 1.800.000 evra.

Slaven sada može od zarađenog ozbiljno da uloži. Stadion u Koprivnici je skromno, čak neugledno zdanje sa jednom tribinom i sve skupa izgleda nedovršeno. Teren je najnovija generacija hibrida, a pored njega su po još jedan pomoćni sa prirodnom travom i “veštakom”. Klub zato koristi saradnju sa lokalnim niželigašima na čijim terenima povremeno treniraju i igraju mlađe selekcije. Sa većim investicijama i boljim uslovima, rastu i šanse za još neke prodaje. Već su u seniorski fudbal lansirali 17-godišnjeg Gabrijela Šivaleca za kojeg se šuška da je zanimljiv talenat.

Transfer Jagušića bio je jedna od regionalnih priča zimskog prelaznog roka. Zapravo, najveći transfer na prostorima bivše Jugoslavije.