Otkriveni detalji najmisterioznijeg transfera leta: Milan i Ajntraht prevarili Fiorentinu za bogatstvo

U modernom fudbalu i normalnim evropskim zemljama, detalji poslovanja klubova nisu nikakva tajna. U najjačim ligama se tokom prelaznih rokova ekspresno objavljuju cifre transfera, obeštećenja, visine ugovora, niko nema razloga ništa da krije. Uglavnom je to tako, mada ima i negativnih izuzetaka i muljanja.

Ipak, retkost je da se za neki transfer velikih klubova poput Milana detalji transfera “čuvaju kao zmija noge” i da se vode kao “top secret”. To su praktično nemogući slučajevi s obzirom na medijsku mašineriju sportske scene u Italiji čiji je Milan jedan od glavnih fokusa. I ko zna do kada bi tajna ostala tajna da se u priču nije uključio najmoćniji tabloid na svetu i medijski čekić Evrope – Bild! Iako potpada pod tabloide (nebo i zemlja u odnosu na ono što se na našim prostorima smatra tabloidima), Bild je ozbiljan medij čiji izvori su se u ogromnoj većini slučajeva pokazivali čvrsti kao armirani beton. Gomila svetski sportskih ekskluziva je lansirana iz Bilda, a pogotovo ovaj nemački list dominira kada su u pitanju detalji iz prelaznih rokova u fudbalu.

Čak je i moćnom Bildu bilo potrebno nekoliko meseci da raskrinka tajnu koju su letos zapečatili Milan i Ajntraht iz Frankfurta u misterioznoj trampi Anta Rebića i Andrea Silve. Bila su to jedina dva iole poznata transfera u ligama petice za koje ni specijalizovani Transfermarkt nije imao nikakve podatke već je samo stavio dva upitnika.

Zašto su Milan i Ajntraht odradili trampu u tajnosti? Da bi prevarili Fiorentinu. Za pravo bogatstvo. S tim što je ova prevara potpuno legalna i u neku ruku opravdana. Samo što nije moralna. Da bi ispričali celu priču, moramo da se vratimo leto 2016. kada je poznati menadžer Fali Ramadani nekako ubedio Ajntraht iz Frankfurta da uzme Anta Rebića iz Fiorentine na pozajmicu.

Mladi Hrvat je tada već stekao status kontroverznog i nedisciplinovanog pa mu je zalepljena etiketa “propalog talenta”. Fiorentina je verovatno mislila da nikada neće uspeti da izvuče 4.500.000 evra uloženih u kupovinu Rebića iz Splita. Hrvat je razočarao prve sezone, potom je slat na pozajmice u Lajpcig i Veronu gde nije dao ni gol za dve godine. Kada im je Ramadani predložio dvogodišnju pozajmicu Rebića u Split jedva su dočekali da ga se reše.

U Ajntrajht je taman u tom trenutku za trenera došao Niko Kovač i znao je da svojim vojničkim metodama može iz mladog zemljaka da izvuče neosporan talenat i da ga vrati na put. Sportski direktor Fredi Bobić je pristao. Verovao je u njega i posle debitantske sezone u kojoj je Rebić dao samo dva gola. Već u drugoj je počeo da cveta i Ajntraht ga je posle dve godine otkupio za 2.000.000 evra uz dogovor da Fiorentini pripadne i 50 odsto od naredne prodaje. Tada je to delovalo kao mudar potez Viole, a i Nemcima je odgovaralo da što manje plate otkup.

Godinu dana pre nego što je Ajntraht otkupio Rebića, sedmostruki evropski prvak Milan je imao ludi letnji ples na fudbalskoj pijaci. U klub su stigle nove misteriozne gazde iz Kine koje su kupile klub od Berluskonija. Ispostaviće se da su klub kupili na kredit po lihvarskim kamatama i da će kasnije bankrotirati jer su sve uradili na “dođem ti”. Uzajmili su se kod američkih lešinara iz fonda Eliot i na početku su uspevali da vraćaju kamate. Makar nekoliko meseci. Plan je bio da kreditiraju bombastičan prelazni rok kojim će Milan odmah da vrate u vrh italijanskog fudbala i Ligu šampiona što će rezultirati drastičnom rastu prihoda i oni će tako da vraćaju kredite.

Ipak, ozbiljan fudbal nije “Football Manager” igrica.

Kinezi su tog leta obezbedili direktorskom tandemu Fasone – Mirabeli preko 250.000.000 evra za pojačanja. Tačnije, deo su obezbedili, a deo su se obavezali da će platiti u budućnosti kroz otkup pozajmica. Direktorski tandem se razbacivao parama i tog leta doveo Rikarda Rodrigeza, Lukasa Bilju, Leonarda Bonućija, Matea Musakija, Fabija Borinija, Andreu Kontija, Hakana Čalhanoglua, Franka Kesija, Nikolu Kalinića… A kapitalno pojačanje se celog leta čekalo na poziciji centarfora.

Milan je jurio Obamejana, Moratu, Belotija, Dijega Kostu da bi negde pred ponoć 23. juna pukla transfer bomba u vidu Andrea Silve. Rosoneri su platili fiksnih 38.000.000 evra za napadača Porta i jednog od najtalentovanijih napadača sveta kojem je predviđana vrhunska karijera i čak su ga poredili sa Kristijanom Ronaldom koji mu je bio mentor u reprezentaciji. Ocena je bila da je Milan doveo napadača za narednih 10 godina.

Rezultat je bio da je Milan promašio skoro sve u tom prelaznom roku, pa i sa Silvu. Portugalac je dao dva gola na 24 meča u Seriji A i potpuno potonuo. Bila je to finansijska katastrofa. Sezona se završila debaklom i šestim mestom, Kinezi su ostali bez para, bankrotirali, direktori pobegli i Milan je pao u vlasništvo fonda Eliot. Privremena uprava je rešila da postavi nove ljude, Leonardo je zadužio sportski sektor i među prvim potezima koje je povukao je bila pozajmica Silve u Sevilju.

I dok su Silvina karijera i samopouzdanje padali brzinom meteora, karijera Anta Rebića je počinjala da se oporavlja. Mundijal u Rusiji bio je trenutak eksplozije. Fiorentina je mogla samo da žali što je nekoliko meseci ranije pristala na 2.000.000 i 50 odsto.

U narednoj sezoni je Rebić zajedno sa “srpskom bandom” (Jović, Kostić, Gaćinović) i Aleom predvodio ubitačni Ajntraht koji je dogurao do polufinala Lige Evrope i blistao u Bundesligi. Cena mu je samo rasla kao i još jednom otpisanom kojeg su Kovač, Bobić i LIAN Sports oživeli u Frankfurtu posle mučnog perioda neigranja u Benfiki. Naravno, reč je o Luki Joviću. Ajntraht više nije mogao da ih zadrži. Luka je otišao u Real, a Rebić kao velika želja Zvonimira Bobana u Milan iza kojeg je bila još jedna loša sezona i još jednom, promena rukovodstva sportskog sektora.

Milan je bio u sve većim finansijskim problemima pa su Boban i Maldini morali da rade praktično bez para, a želeli su žarko Rebića. Uspeli su nekako da ubede Ajntraht da im pozajmi Rebića, a da oni njima uvale Andrea Silvu kojeg je Sevilja vratila sa pozajmice uz reči: “Neka, hvala”.

Tada je to delovalo kao sulud potez i mnogi su se pitali zašto Ajntraht daje igrača realne vrednosti od 40.000.000 evra za igrača kojem je vrednost za dve godine pala sa skoro 40.000.0000 na nekih desetak miliona evra?! Ali Ajntraht je znao i da Fiorentini ide pola para od Rebića…

Prilikom dogovora o trampi dve pozajmice je dogovoreno da one bude na dve godine pa da posle toga Milan i Ajntraht opet sednu za sto.

Rebić je loše krenuo na San Siru, ali promenom trenera i dolaskom Zlatana Ibrahimovića je proradio sredinom drugog dela sezone i postao ubitačno oružje Rosonera. Najbolji igrač posle Zlatana.

Silva je solidno krenuo u Frankfurtu sa tri gola na četiri utakmice, ali je onda upao u krizu i opet zaličio na onaj promašaj iz Milana. Spasila ga je korona! Do prekida sezone je na poslednjih 17 mečeva imao jedan bundesligaški gol. Po nastavku sezone u Bundesligi je dao osam golova na 10 mečeva!

U oba kluba su bili zadovoljni trampom i rešili su da već posle godinu dana opet sednu za sto da pregovaraju. Rebićeva relana vrednost je bila oko nekih 30.000.000 evra. Verovatno i nešto više. Silvina je sa desetak miliona skočila makar duplo. Realna razlika u vredosti dvojice igrača je bila oko 5.000.000 evra. Možda nešto više.

Fiorentina je sa nestrpljenjem čekala svoju polovinu da Milan otkupi Rebića po realnoj vrednosti. Nadali su se u Violi makar 15.000.000 evra od svojih procenata na Hrvatu.

Bild danas otkriva kako su Milan i Ajntraht preveselali Violu.

U ugovoru stoji: Ajntraht je Milanu prodao Rebića za 5.000.000 evra.

U ugovoru stoji: Ajntraht je od Milana kupio Silvu za 3.000.000 evra.

U ugovoru stoji: Ajntraht je Fiorentini uplatio 2.500.000 evra za polovinu obeštećenja od prodaje Rebića.

Formalno, Nemci su izgubili 500.000 evra na ovoj trampi. Suštinski dobili su Silvu od čije prodaje će bolje zaraditi nego od Rebića čije obeštećenje je trebalo da dele 50:50 sa Fiorentinom. Mada im ni ovde ne pripada sve. Ajntraht je pristao da 25 odsto od Silvinog narednog transfera ide njegovim menadžerima. Ali kako je igrač nastavio sa sjajnim partijama i golovima i u ovoj sezoni, cena mu je porasla na oko 30.000.000 a klubovi iz Premijer lige i Primere se već ineteresuju, otkriva Bild.

Šta je Milan dobio ovime?

Rosoneri su izgubili 2.000.000 evra na trampi, zabeležili minus valencu na Silvinoj kupovini i prodaji, ali su se rešili igrača koji im nije legao i dobili onog koji im je legao.

Osim Ajntrahtove želje da ne deli novac sa Fiorentinom, i Milan je imao motiv da Viola ostane praznih šaka.

Celo leto je Milan obigravao oko Nikole Milenkovića, pokušavao da ubedi Fiorentinu na pregovore sa pozajmicom i otkupom, ali je klub iz Firence odbijao. Kada je Fiorentina pristala da proda Federika Kjeza Juventusu po sličnoj formuli koju joj je Milan nudio za Milenkovića, Rosoneri su se naljutili i rešili da sklope pakt sa Ajntrahtom u kojem će Fiorentinu napraviti budalom i ostaviti je bez blizu 15.000.000 evra. Detalji transfera su se čuvali u tajnosti kako bi se izvršio pritisak na Violu da popusti oko Milenkovića. Nije upalilo.

Milan i dalje želi Blekija, a Fiorentina će teško zaboraviti Rosonerima ovu podvalu. Ili će se možda setiti da treba gajiti dobre poslovne odnose sa svima i da za Juventus ne treba da postoje jedni, a za Milan drugi uslovi.

Na kraju su posle trampe Rebića i Silve svi srećni, svi zadovoljni - osim Fiorentine.