Osim je teško podneo odlazak iz Partizana: Da sam ostao, napravili bismo tim kao Barselona

Šta bi bilo kad bi bilo... Da nije bilo onog prokletog rata... Hiljade i hiljade života bi bilo sačuvano, za početak.

Ivan Osim bi, recimo, još koju godinu bio trener Partizana. Ko zna kako bi onda i istorija kluba iz Humske izgledala, jer je bio stvoren moćan, baš jak tim. Koji je bio predviđen za se bori za trofeje sa Crvenom zvezdom, tadašnjim prvakom Evrope.

Teško je Osim podneo odlazak iz Partizana. Znao je da u rukama ima ozbiljan materijal, sa kojim je u narednim godinama mogao da stigne daleko. I tada, u toj jednoj sezoni u kojoj bio za kormilom Parnog valjka, osvojio je Kup Jugoslavije i to eliminisavši u dve utakmice moćnu Zvezdu sa Savićevićem, Pančevim, Mihajlovićem, Jugovićem, Najdoskim...

Samo jednom, već teško bolestan, Osim je posle rata bio u Beogradu, na sahrani Slobodana Santrača. I tada je pričao za klupsku televiziju Partizana. Sa setom je govorio o danima u Humskoj.

„Da smo ostali na okupu stvorili bismo tim kao Barselona“, ispalio je tada Osim.

Imao je i uporište za te reči, jer su crno-beli dres nosili Mijatović, Jokanović, Vujačić, Stanojković, Brnović, Milanič, Novak... Brojni od njih već reprezentativci ili su kucali na vrata A tima plavih.

„Generacija je bila takva da nije mogla loše da radi. Sve su to bili najtraženji igrači tadašnje Jugoslavije. Dovoljno je bilo videti, na primer, Jokanovića i Mijatovića, da shvatite da je Partizan mogao štošta. Da se saradnja između nas nastavila verovatno bismo dogurali dotle da napravimo tim koji bi bio sastavljen „ala Barselona“. Jugoslavija je uvek bila bogata talentovanim igračima, videlo se to kasnije i u Sarajevu, Željezničaru, Veležu, od svega je mogla da se napravi izuzetna ekipa. Partizan je bio na dobrom putu da tako nešto proba. Da li je uspeo, ne mogu da govorim. Nije u redu da o tome ja pričam“.

Siguran je bio Štraus sa Grbavice da bi taj tim daleko dogurao.

„To je bila vrlo talentovana generacija, daleko bi dogurala da nije bilo nesretnih okolnosti, inostranstva. To je bio tim koji je pomno i postupno biran. Verovatno bi jednog trenutka pokazao sve što se od njega očekivalo. Radilo se o grupi nadarenih igrača, privrženih Partizanu, znali su kakvo je to ime. Tako su se ponašali. Meni je bilo zadovoljstvo i čast sa sa tim momcima radim“.

Kad je Štraus došao na Muru

Emocija prema Partizanu je ostala i dve decenije po odlasku iz Beograda.

„Svaka Partizanova utakmica je posebna, jer je klub poznat po navijačima koji ne praštaju greške. Uvek žele da vide dobar fudbal, kvalitetne igrače. Tu čovek mora ozboljno da radi, da se posveti. Meni je bilo veliko zadovoljstvo. Neću nikog da potcenjujem, da ne misle ovi moji u Sarajevu da je Željo mali klub, ali dok nisam stigao u Beograd nisam znao šta znači raditi u velikom. To je izuzetna prilika koja se ukazuje trenerima, da dođu u klub u kome imaju sve na raspolaganju. Sve je pri ruci, šta god poželite - tu je. Ostaje vam samo da radite“, pričao je Ivan Osim.

Kada je Osim otišao, novi trener Partizana je postao Ljubiša Tumbaković.